Znam da imamo ogromnu rupu u budžetu. Ali ona se ne krpi povećanjem PDV-a. Jer kad se tako krpi, odmah se ponovo pocepa. Ona se krpi smanjenjem rashoda, ukidanjem fiskalne decentralizacije i istinskom poreskom reformom. Vreme je da rasteretimo rad. Vreme je da kapital ponese svoj deo tereta.

Prvi tekst koji pisem na blogu zapocinjem u 22:30 po lokalnom, engleskom vremenu, 13. aprila 2008, posle jednog napornog, ali vrlo ispunjavajuceg dana. Danas sam pretrcao celih 42km i 195metara londonskog maratona…

Ali da krenemo od pocetka. Necu mnogo da pisem da mi je trebalo par godina da dobijem mesto u ovom, kako su organizatori danas vise puta pominjali, najmasovnijem maratonu na svetu, ali mojoj sreci (i zabrinutosti)

Uopste nije bilo tesko rano probati pice (i/ili cigarete) u (post) Titovo vreme zivota nam bivse drzave. Svaka bakalnica, dragstor, samoposluga je bez problema prodavala opijate deci, jer boze moj, za koga malisani kupuju pljuge i kapljicu ako ne za svoje umorne roditelje koji su ceo dan vredno radili gradeci nam svetlu socijalisticku buducnost. Da li je nekome padalo napamet da su 'deca' kupovala BIP da bi ga, izmedju ostalog, konzumirala po ulazima, na krovovima, u prolazima, na parkinzima, a jos ni tinejdzeri bili nismo, nebitno je za ovu pricu.

Ali da se odmah na pocetku razumemo, alkoholizam je opasna bolest. Ali i zivot je opasna bolest, pa nikome nista...

ono što uvek imam - a najviše se uplašim - kada se uplašim da sam ga - izgubila

i voljenje vode - u svim nijansama

i nabrajanja - njena

ti

uzu

i kamenje na alkama

u izlozima i na ljudima

-Šta misliš, hoće li neko doći?

-Neće. Mislim da ne čeka. Mislim da se odmara. Možda i od čekanja.

-Šta li to zapisuje?

-Račun? Šta joj je potrebno sa-pijace. I sa pritoka.

-MainStream?

-Tako nekako.

Nemam zapis o slobodi. Mislite da kasnim?......

Kupila sam ogrev i dala da ga iseku i naslažu. Pristiže mi IV rata za ovo od čega živim. A imam i neke rokove koji će prepoloviti sate. Kupila sam rukavice: plavobraon: nijanse obale: uz šal sa printom ČAMCI. Greju me pokreti kojima pišem. Ovi su samo za ukras. I uspomenu na hladno.

detalj  senka

Učila je veštine. Tog imanja. U pratnji trenutaka. Učili su je i oni koji manje znaju. Uz pomoć skica. Lutala je. Zvucima. Zabasavala: u čudorodne bogaze. Samcijata. Uz pomoć priče: da je Tren: vladar Vremena. I Detalj: jedinica Celina.

Svaki je cvet mogao da je ima: kada je naučila veštine: otvaranja i zatvaranja.

Izvor: Gejta

Sinod Srpske pravoslavne crkve zamolio je uprave Partizana i Crvene zvezde da odlože utakmicu zakazanu za 23. april jer tada je verski praznik - Velika subota.

SPC, kako se navodi u dopisu upućenom klubovima, traži odlaganje meča "s obzirom na to da u taj dan ove godine pada Velika subota, kada se vrši spomen na pogreb i silazak u Ad Gospoda i Boga našega Isusa Hrista, a Pravoslavna crkva sa svojom vernom decom provodi molitveno i u miru".

Crkva je zatražila da se utakmica između Partizana i Crvene zvezde odloži "do posle proslave" Uskrsa.

Sinoć je u Kulturnom centru „Grad" u Beogradu dodeljeno Priznanje za najinovativniji pristup za promociju prava diskriminisanih grupa u Srbiji predsedniku Gej lezbejskog info centra, Predragu Azdejkoviću.

Za najinovativniji pristup u 2012/2013. godini za promociju prava diskriminisanih grupa proglašen je pristup Predraga Azdejkovića, prema ocenama komisije koju su činili Nenad Borovčanin, državni sekretar Ministarstva omladine i sporta, Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava, Stanislava Vidović, viša projektna menadžerka GIZ SoSYEP projekta i Ljiljana Lončar, pomoćnica Poverenice za zaštitu ravnopravnosti.

Zivela jednom jedna devojka, koja je ceznula za ljubavlju. Njene drugarice su manje ili vise uglavnom bile u srecnim vezama, samo je ona nekako osecala da nikada nece naci onog pravog, a onih par momaka sa kojima se ozbiljnije ili manje ozbiljno zabavljala su u glavnom bili neuspeli pokusaji pronalaska sopstvene srece.Bila je prema svima nezna, puna razumevanja, rame za plakanje, i sve ono sto radi svaka zaljubljena devojka, pa cak i vise, ali joj nikada nije bilo uzvraceno.Dobijala je mrvicezadovojstva, po neku noc ili malo vise, a nekad i nista.

Odluci

meni je ovo sumnjivo

ovih dana se mnogo pise, jos vise prica, mozda cak i nesto radi ma "racionalizaciji"drzavne uprave...

po mrljavosti celog procesa sasvim je jasno da se radi preko... volje, najvise da za zadovolje oni koji nam stalno nesto traze ... za svoje novce.

Кад је свануло, а вођа седи онако исто као и онога дана кад га изабраше за вођу. На њему се не опажају никакве промене.

Из јаруге избауља онај говорник, а за њим још двојица. Обазреше се око себе онако нагрђени и крвави да виде колико их је остало, али само је још њих тројица. Смртни страх и очајање испуни њихову душу. Предео непознат, брдовит, го камен, а пута нигде. Још пре два дана су прешли преко пута и оставили га. Вођа је тако водио.

Помислише на толике другове и пријатеље, на толику родбину која пропаде на том чудотворном путу, па их обузе туга јача од бола у осакаћеним удовима. Гледаху рођеним очима своју рођену пропаст.

Онај говорник приђе вођи и поче говорити изнемоглим, устрепталим гласом, пуним бола, очајања и горчине:

- Куда ћемо?

Вођа ћути.

- Куда нас водиш и где си нас довео? Ми се теби поверисмо заједно са својим породицама и пођосмо за тобом оставивши куће и гробове наших предака не бисмо ли се спасли пропасти у оном неплодном крају, а ти нас горе упропасти. Две стотине породица поведосмо за тобом, а сада преброј колико нас је још остало.

- Па зар нисте сви на броју? - процеди вођа не дижући главе.

- Како то питаш? Дигни главу, погледај, преброј колико нас остаде на овом несрећном путу! Погледај какви смо и ми што остадосмо. Боље да нисмо ни остали него да смо овакве наказе.

- Не могу да погледам!...

kad nešto prodajete onda pregovarate. kad pregovarate verovatno nećete dobiti sve što ste tražili na početku. stoga nije loše tražiti više. ali nije to baš pravilo koje je potpuno nepromenjivo. postoje različite pregovaračke taktike pa jedna od njih može i biti "ja to moram prodati i prodaću ga samo pod ovim uslovima i samo tom jenom kupcu" samo je pitanje koliko je ona smislena?

jedno je pitanje da li je moguće prodajom nešto zaraditi i da li treba prodavati ako se ne postigne dobra cena i ko će i kako sprovesti proces prodaje.

ali ne bih to pitanje posmatrao kao suštinsko, jer odgovori na njega su često samo posledica prethodnih koraka i odluka, prvenstveno posledica odluke - prodati.

jednom kada se krene u prodaju nema previše kontrole (naročito ako prioriteti prodaje nisu jasni).

stoga bih prvenstveno voleo da znam - da li treba prodati.

vlast kaže da treba (to je očito barem po