Toliko neprijatnih i odvratnih stvari se odigralo u onoj bivšoj i ovoj sadašnjoj zemlji, u martu mesecu.

Znak za uzbunu 14. marta 1972. godine stigao je sa Kosova.

Bio sam student III godine Akademije likovnih umetnosti. Tadašnja vlast je, uostalom kao i ova sadašnja, krila dok god je mogla i sprečavala medije da kažu pravu istinu o Varioli Veri! Ljudi su se slobodno ponašali, šetali, družili se, sve do trenutka dok broj umrlih više nije mogao da se sakrije pod tepih. Onda je počela vakcinacija.

No pre toga, posle završenog časa Anatomije u Rajićevoj,

Kada ćovek omatori progresivno mu se smanjuje doza aktivizma, koju izgleda dobija ne samo rođenjem već i vaspitanjem i uticajem društva na njega. Čovek postaje ciničan, i intelektualno zariban. Pa i ja, da ne pomisli iko da sam izuzetak. Kako godine prolaze ostaje mi malo zadovoljstvo povremene zajedljivosti prema pojavama u društvu. U poslednje vreme, međutim, otkrio sam Ubuntu, slobodni operativni sistem i naišao na zajednicu dobronamernih i iskrenih ljudi koji bez ikakve lične koristi i interesa promovišu ovaj softver čak i u Srbiji. Imam želju i obavezu da i ja doprinesem

Sa malim i razumnim zakašnjenjem, dok nije postalo nepristojno... 

I još za one kojima je tekst do sada promakao, dešava se...

Uživajte, slušajte glasno, srećan rođendan Don. 

Slučaj koji opisujem pokazuje da je sistem solidarne zdravstvene zaštite u Srbiji sve, samo nije solidaran, i da proklamovana solidarnost ima svoje granice. Na žalost, slučaj Nataše je iza te granice. Istovremeno, isti taj sistem solidarne zdravstvene zaštite je ne tako davno omogućio prvom čoveku zdravstva u Srbiji da daleko benigniju zdravtsvenu potrebu reši u inostranstvu. Nataši ta prilika nije data.

Pre desetak godina sam se negde u Africi truckao Landyjem 110 zemljanim putem koji kao da je utabavan ratrakom za sneg. Tokom vožnje sam primetio tragove oštećenja na prijateljevom Zeiss dvogledu i upitao ga za starost istog, na šta se on okrenuo ka supruzi da je upita: ‘Kad smo ono beše bili taoci u Etiopiji..?'

Nedavno sam nešto čitao o Zelenoj revoluciji nakon Drugog

Pred ovom akcijom skidam kapu i reč prepuštam Dimitriju Radišiću (inače, o istom lokalitetu sam već pisao ovde): 

Veći deo Vojvodjanskog pejzaža nisu oduvek činile njive i vinogradi. Nekada je ovim prostorima dominirala stepa i koju su naseljavale vrste biljaka i životinja karakteristične za ova staništa, kao što su tekunice (Spermophilus citellus), stepski tvor (Mustela eversmanii), orao krstaš (Aquila heliaca), stepski soko (Falco cherrug), gorocvet (Adonis vernalis) i mnoge druge. Danas su ove vrste ugrožene i našim zakonom svrstane među prirodne retkosti Srbije. 

Prošla je gnezdilišna sezona, veliki broj mladih se ispilio (usled teških kiša, manji broj nego obično) i kada pođete u prirodu, ptice su sada posvuda oko vas? Ili nisu? U stvari jesu – iako ih ne vidite. Kraj gnežđenja označio je i kraj označavanja teritorije pesmom ili letovima i ptice su postale teško uočljive. Da tu ne bude kraj, iako je za vas leto, pticama je već otpočela jesen. I seoba na jug. Pogledajte oko sebe i zapitajte se: koliko je već prošlo otkako ste videli poslednju crnu čiopu?

ZIMOVNIK NA DUNAVU

objavljeno u poslednjem, 20. broju EVROPLJANINA, 18-31. mart 1999. 

     Više od 100.000 pataka sa severa Evrope zimu provodi kod Kostolca, Rama, Golupca...

copyright © 1999-2011 albicilla

Planinsko područje Cholomontas, centralni Halkidiki (foto Wikimedia Commons)

Razmišljao sam o ovom blogu proletos, ali su me poplave bacile u depresiju i stvorile utisak da je sasvim besmisleno ma kome opisivati gde da posmatra ptice u Grčkoj. Možda i jeste. Ipak, neki moji prijatelji su baš u tu oblast otišli, pa se već i vratili, a sve bez informacija gde da tamo traže ptice, pa ću pokušati da to sada donekle ispravim.

Odose u nezaborav:

Jugoton

JUL

JNA

YU Grupa

FSJ

plavi pasos SR Jugoslavija

YUGO (ovde mi dodje zao)

Polupropali:

JAT

.co.yu

ICTY

Ostadose:

brdo knjiga tipa "Destruction of Yugoslavia"

jos uvek aktuelno obrazlozenje dijasporaca "I am from xyz." "Where?" "It´s ex-Yugoslavia"

izbledelo secanje na jednu zemlju Jugoslaviju i period prvih ljubavi, skolskih tabli, radnih akcija, letovanja i zimovanja kod brace

Vojska.

Sretenje 2008.

Kasarna Nis.

Organizacija Manifestacije "Otvoreni Dan Sretenje 2008"

Cekamo sa Kapetanom, smaramo se dva sata sedeci na livadi. Sve je spremno vec odavno. I sad cekamo.

Da razjasnim neko je dosao do jedne mozda lose, mozda dobre zamisli da za taj otvoreni dan kad dodju svi ti specijalci i sta ti ja znam svi klinci koji dodju mogu tamo da se zezaju sa njima, da im pokazu tenkove sprave u principu da pokazu mladjim kolegama svoje igracke.

U j*****, ovo je bilo blizu.

Najgora stvar kad se brijate u rovu, nije to sto se brijate u rovu, ni cinjenica da to radite "na suvo", ma ni ovi crvi sto izlaze iz zidova nisu neki problem. Ako cemo iskreno ni cinjenica da se nedelju dana niste okupali ne smeta puno, jer toliko vam smrdi sve oko vas a posebno ljudi koji se isto tako nisu okupali da se jednostavno naviknete na sav taj smrad.

Nista gore nego kad se probudis a ne mozes da se protegnes, nekako nista ne smeta dok ne dodjes do tog otvaranja ociju, i onda taman kad krenes sa protezanjem zapnes za nesto, ma sve ti ceo

Aleksandar Makedonski dolazi na vlast smrću/ubistvom njegovog oca Filipa 336. godine p.n.e. Već 335. godine je, u želji da učvrsti granicu na severu, započeo borbe protiv Tračana i Ilira, koje je uspešno završio. Za vreme njegovog "bavljenja" na severu, Atina i Teba, koje je još Filip stavio pod kontrolu Makedonije, se pobune. Aleksandar je na to reagovao munjevito i razorio celokupan grad Tebu – jedino je ostala kuća pesnika Pindara da stoji, sve ostalo je bilo sravnjeno sa zemljom.

Legenda kaže da je potom tebanka Mnesarete prešla u Atinu, gde će, zbog bledoće tena,

Заврши се и прва међународна "Операција Тријумф". Гледали смо учеснике из 5 или 6 земаља, зависи из ког угла посматрате Р. Српску.

У финалној вечери смо доживели и то да један од водитеља каже и забрањену реч. Стекао сам утисак гледајући гала вечери понедељком да водитељи пар сати пред сваки наступ себи стално понављају : "Немој