Što bi reko Cenić, sad je kulaža bato. Imamo samo još par dana do prekomande. Heatlands je opravdao svoje ime u potpunosti u svakom smislu. Leđa su mi odavno izgorela i sada više sunce i ne osećam. Tako je svakog leta, jednom izgorim i posle mogu da idem celo leto po suncu, nema nekog efekta. Drugi razlog što sam izgoreo je što ne nosim majicu. Nadamo se boljoj farmi i naravno samo da nisu jagode. Naša prethodnica, DIF-ovci koji su došli par meseci ranije nisu ni prošli pored jagoda i sve su bili na malim farmama i imali dobar i bolje plaćen posao. U svakom slučaju smo dobili priliku

Igrao sam se rata dok me nije stigla granata

politika me zanimala od malena

Onda sam skontao da najbolje prodje onaj koji pojma nema

Ali ono sto me uvek cudi

Da uvek oni koji kazu da se pametan pravim ustvari se prave ludi

Prvo ssam bio za vuka I monarhiju

Dok treci put nisam procit’o sokrata I zavolio filozofiju

Pa sam skrenuo  prema centru desno

Za kostunicu glasao svesno

Tek kad su ubili zorana  lako sam kod dss pronasao stotinu mana

I bilo je Kosovo bilo je sranje

Jos jedan rat u nizu  

Volim ovaj blog. Ovdje sam upoznao dosta ljudi; dosta sam toga naučio i učim. O, ovdje sam upoznao osobu koju danas volim i zovem svojom suprugom.

Nije fer da po novim pravilima korisnici facebook-a imaju veca prava od   registrovanih blogera b92

Bloe and kume , simply it's not fair.

Dali76

The  ustanik as well

- masovnost menja pravac pa chak i smisao nekog medija

kad se televizija pojavila, na njoj si mogao videti ozbiljne chike u odelima kako ozbiljno govore o ozbiljnim temama. sad mozhesh videti svashta. u kamenom dobu interneta nauchnici sa nekoliko univerziteta i institucija je komuniciralo izmedju sebe. mislim da je ochigledno da to vishe nije niti jedina niti primarna namena. i tako je sa svim medijima bilo (novine, radio, ...) i izgleda tako ce i biti.

dakle ima nade. kad god se neshto malo potroshi i postane bljutavo ili beskoristno, uvek se nadje se

a za jezičke čistunce koji mrze "strano" - ne morate govoriti ratluk već NASLADA GRLA, kako tačan prevod i glasi

SASTOJCI
1,5 kg šećera,
1,2 l vode,
250g skroba,
125g brašna,
1 limun,
8 kapi esencije mirisa ruže,
50g bademovog ulja.
Šećer preliti sa 700g vode i skuvati gust sirup. U drugoj posudi razmutiti skrob i u njega dodavati ostatak vode. Sipati u sirup uz neprestano mešanje. Kuvati dok masa ne počne da spada sa kašike. Povremeno skinuti sa vatre da ne zagori. Dodati sok od limuna. Kada se vidi dno šerpe skinuti sa vatre i dodati

Često idem u Poljsku, znam poljski i jidiš jezik, fotografišem groblja, radim genealogiju, kopam po arhivama, pijem Ziwiec.

Lublin, svskog 16. marta biva grad izdvojen od svih ostalih. U pređašnjem jevrejskom delu grada, uveče u 6, pogase se sva svetla na dva sata. Hiljade stanovnika Lublina je u mraku, i sa svećama u rukama se upute na potpuno mračni glavni trg geta, u tišini. Jedan od organizatora, Witold Dabrowski, zajedno sa volonterima deli liste sa imenima i adresama Jevreja, ubijenih stanovnika grada. Posle toga danima se šalju i stižu razlednice, dopisne karte

(moja nomenklatura reči)

Vadim moj mobilni telefon i pregledavam brojeve tražeći jedan. I opet se dešava. Ime jednog mog prijatelja koji je umro projuri na ekranu. Opet se borim sa samim sobom. Racionalno gledajući trebalo bi da izbrišem taj broj jer nema nikakvu funkciju.

Palac se približava dugmetu „C“.

U isto vreme oklevam. Čini mi se da bih tim činom njega učinio još mrtvijim. Mrtav, mrtviji, najmrtviji. Bilo bi to malo drsko jer se ne radi o Jánosu Kovácsu ovde, glavnom junaku u Zilahyjevom poznatom romanu: ime mog umrlog prijatelja je na koricama

F.Kafka

”2. avgust. Nemačka je objavila rat Rusiji. – Po podne škola plivanja.”

Ne znam šta izgleda najapsurdinije sa ovom malom dnevničkom beleškom: slika koja se stvara, slika jednog

Suncokret je i ovo

Suncokret

Ako prođemo kroz jedno

Sve više ličim na švajcarski sir, pun praznina i šupljina! Jutros dok sam pio kafu na terasi, saznao sam da je iznenada umro moj divan i dobar drug Roki! Osetio sam fizički bol, počeo sam da se tresem, oči su mi zasuzile. Nemoguće! Pre tri dana smo se zajedno uspinjali Pop Lukinom, išli smo na izložbu našeg drugara u Prodajnoj galeriji Beograd na Kosančićevom vencu. Smejali smo se i prisećali raznih zgoda. Roki je bio duhovit do neba. Dobro bre što ne dođeš do mene da popiješ... kafu ili čaj, ne ti ćeš da dođeš kod mene da pijemo na terasi. Dogovoreno!

Na polaganju

 http://blog.b92.net/text/23039/TESKO-BOLESNA-DECA-UMIRU-POLAKO-I-NIKOGA-NIJE-BRIGA/