U Srbiji zivi na desetine hiljada dvostrukih licnosti, pitam se da li naslucuju istinu?

Upoznala sam jednog Dr.Jekyll-a, srpskog pravoslavnog popa J. u Americi.  Ujutro ustane u 6, obidje i pricesti bolesne po bolnicama, nemocne po domovima.  Posle podne drzi veronauku deci, srpski jezik odraslima, stampa i sam savija 200 komada biltena koje ce podeliti vernicima u nedelju.  Sastanci sa crkvenim odborom, krstenja, sahrane, slave.  Da ne gresim dusu, ova zadnja tri radi i njegov parnjak, Mr.Hyde, pop M. u Srbiji.  Ostatak profesionalnog zivota provede...hm, interesantno, niko ne

1943. godina.  Zima.  Dubok sneg celac, zatrpao sve puteve, staze i putiće u severnoj Lici i poravnao belinom.  Rat se ne zaustavlja.  Traje skoro više od 2 godine.  Ne nazire mu se kraj.

Rodio sam se te 1943.godine, početkom januara.  U sred zime i ratnog haosa.  Nepuna dva meseca, pre nego je krenula ofanziva na severnu Liku.

Moje selo Ćuić Krčevina i okolna srpska sela, našla su se na udaru ofanzive sa severa.  Narod je, ko zna koji već put, krenuo u zbegove, primičući se gustim šumama i neprohodnim

Prvo odmah da vas upozorim, ja ovo ne bih citao, ali ako cemo iskreno prilika da prosipam mlake misli pa sirokim narodnim masama je toliko privlacna, da kao i svaki sebican buduci el-presidente zeljan para i slave eto mene (uostalom zato svi i dolazimo na ovaj blog zar ne...)

E sad za sve vas koji se pitate WTF, sledi lagano izlaganje situacije.

U mom malom Galskom naselju (gramatiku zaobilazim iz religioznih razloga) poznatijem kao Ruma, ovih dana se spremaju lokalni izbori, bar mislim da je to u pitanju. Vidite u ovom malom selu pored Pariza (neki to nazivaju Sremskom Mitrovicom, ali naravno Mitrovcani znaju bolje) svake godine od kada je izbila demokratija nicim izazvana, stanovnicima se pune postanski sanducici simpaticnim pamfletima, pozivima, prozivima(moja greska, ovo zadnje  je bilo 90ih ako ste iz pogresnog plemena) i slicnim zanimljivostima.Naime uspeh je proci centrom grada i doci kuci bez minimum 724 hemijske olovke, bar 42 plakata (od svakog kandidata naravno).

E sad ovako, pazi 'amo, slusaj bre' od svih tema koje sam mogao da ovde uvalim, ova je definitivno najgluplja, ne zato sto sam stoka muska sovinisticka (jesam), nego zato sto sam blago zbunjen situacijom koju ne da ne znam da resim nego ...

Evo ovako,  ja radim u vojsci, sto se moze zakljuciti po celicno cvrstoj zadnjici (hvala na komplimentu gospodine pukovnice), homofobiji i nedostatkom bilo kakve pismenosti i gramatike u blogu.

    E dakle ovo je problem,od skora u nasoj maloj vojsci pojavile su se pripadnice pametnijeg pola, sto je izvor nevidjene srece za sve one dame koje su udate ili u vezi sa pripadnicima vojske muskog pola (bolje da vas ostavi zbog druge zene nego zbog muskarca), ali eto i prvog problema naime ja kao neko ko treba doticne da obucava u raznim tehnikama kao naprimer samoodbrana i borba prsa u prsa (moracemo da menjamo ime te discipline) dolazi do za mene u najmanju ruku za***** situacije.

Sta mu to dodje, evo nadjoh za sve zidare poput mene odgovor.

Odvratno, gnusno, odbojno... nešto što izaziva gađenje. 

Dakle, ponašanje koje svakako nije na mestu - gadno, gnusno, mučno...

 дегутантан (фр. degoutant) - гадан, неукусан, одвратан

дегутирати (фр. degouter) - изазвати, изазивати осећај гађења, одвратности; одвратити, одвраћати некога од нечега

Ovo ce biti jako dosadan i dug tekst i verovatno ga necete razumeti.

To je ok.

Crkva.
Nasa crkva je kao sto su mnogi naglo skoro primetili, malo drugacija nego sto je mnogi zamisljaju, njeni koreni idu malo dalje od pevanja pesama po hramovima. Nekima je mozda cudno sto crkva sa dva pisma promeni volju skupstine i vlade.

Mozda ovaj tekst to malo pojasni.

Nevidljivi svemirski bog je stvorio sve, a mi imamo monopol nad verom jer nas taj isti bog mnogo voli...

Ko želi da komentariše o večerašnjem finalu Lige Šampiona može to da uradi «dole» kod Libkonza

Da u nekim aspektima života postajemo deo Evrope govori i podatak da je počela da se primenjuje odluka o inkluziji dece sa posebnim potrebama u vrtiće u Srbiji. Međutim, zaboravljena je jedna "sitnica". Vaspitači nisu prošli obuku kako da se deca aktivno uključe. Psiholozi koji su posetili vrtiće u kojima se počelo sa inkluzijom, bili su neprijatno iznenadjeni kada su uvideli da se "na terenu" inkluzija sastoji od toga da deca sa posebnim potrebama dobiju prostor za sebe u vrtiću i igračke sa kojima se igraju, sama, dok su druga deca to prihvatila kao sasvim normalnu pojavu.

Za