Ако желите да вам дете омрзне читање - упишите га на књижевност на Филолошком факултету у Београду.Тамо се много чита, хиљаде и хиљаде обавезне, необавезне лектире и литературе, теорије, полутеорије и митологије, семинарских и других радова, професора - редовних и летећих, асистената - пијаних и трезних, студената

Ово није социолошка студија, просто запажања са "терена".

     Наше бабе су живеле на селу, нису ишле у школу, од малена су усмераване на рад по кући (основна школа - кување и прање, напредни курс - кукичање, вез и плетење), око стоке и на њиви. Удавале су се преко проводаџика (па шта добијеш на бингу, добио си), одлазиле да живе

Moj omiljeni bloger Bojan Ljubomir Jugović i jedan od njegovih b(l)ogovskih eksperimenata.

Otkrijte i druge. Jedan je BOBO!

     Nemam pojma šta znači njen nik - karalejla.superbljuh, ali znam da piše muški (nema veze sa muškim i ženskim pismom!) i da joj je avatar savršen!

     Pročitajte Mišićnu masu i ostale blogove.

     Uživajte!

Svako jutro, trenutak pre nego otvorim oči, sekund pre uskakanja u ulogu za taj dan, pomislim - Možda će danas biti lakše...
Možda ne moram da donesem nijednu odluku. Možda neko drugi može da odgovori na pitanja šta da obučem i da li će tetka poživeti ovaj dan. Između trivije i tragedije smestim tri obroka i dve užine, osam sati rada i dva sata u prevozu, partiju Una, 138 crtanih filmova, poljubac za laku noć (ovo je scenario za dobar dan:)...i odem da se onesvestim.
Više ne umem da zaspim. Samo zatvorim oči

Ovo je pismo moje koleginice s posla, Ivane Stevanović. Ona i njena porodica se očajnički bore za zdravlje  mlađeg sina. Pročitajte, pomozite ako možete. Pošto nema puno toga da se doda njenim rečima, zaključaću za komentare.

Hvala vam svima unapred! I pozitivne misli se računaju!

Od drugara još iz studentskih dana, Vlade S, doskorašnjeg novinara Politike, dobio sam karusel spakovanih spotova o zimi u Poljskoj. "Shiver", kaže naslov. Ali kakvo "cvkotanje!" To kao da su snimci sa neke druge planete:

Otkopavanje automobila iz snega dubokog

 Mnogo je bilo opominjućih tekstova o posledicama uranijuma i njegovom zračenju.

Veći deo neeksplodirane municije je pokupljen, ali šta sa onom - daleko brojnijom - koja je eksplodirala i ostala u zemlji?

Na trovanje zemlje, vode i vazduha - na mikronske čestice koje raznose vetrovi po bližoj i daljoj okolini - obično se zaboravlja jer posledice nisu trenutne.

Kako ublažiti posledice uranijumskog bluza

Nikad nije kasno da se posledice bar ublaže.
Međutim za to

          Za sebe mogu reći mnoge stvari, ali da sam apolitičan nije jedna od njih. Otkako znam za sebe, politika me interesuje. Neka od najranijih mojih sećanja odnose se na TV dnevnik - nisam imao pojma ko su good guys a ko su loši momci, nisam znao šta je partija, šta zastava, šta su izbori, ko su ministri i čemu služi premijer, ali znao sam, slutio sam bolje je reći, da se u celoj toj stvari zvanoj politika,

           Kada je povorka ponosa stigla do SKC-a, učesnici su počeli da uzvikuju "uspeli smo! uspeli smo!", kao da ni sami nisu verovali da će povorka proći svojom trasom bez ometanja. Deset godina se čekalo na ovu šetnju. Taj prizor je u meni probudio čitavo jedno more osećanja, sreću, nevericu, pa opet sreću, pa anksioznost, pa neku vrstu ushićenosti, skoro

 Obično putujem po noći, jer ne želim sebi da uskratim ni jedan trenutak proveden u tom gradu, tako da u Budimpeštu stignem neispavan, negde pred svitanje. Prva stvar koju vidim kada stignem u moj voljeni, mračni grad je elegantni stakleni krov Istočne železničke stanice, ili Budapest Keleti pályaudvar (kako jedino prikladno zvuči); pust peron sa nekim žutim osvetljenjem koje užasno zamara oči, pust peron koji se za tren prošara tromim, pospanim putnicima

Prenosim zanimljivu vest, akcija traje danas i sutra, možda neko od vas želi da pomogne.

U vremenu od 14h do 19h na Filozofskom fakultetu održavaju se akcije prikupljanja pomoći za korisnike psihijatrijske bolnice Padinska skela, kao i prodajna izložba radova korisnika psihijatrijskih službi.

Više informacija ovde: http://www.epsihijatar.com/prolecna-akcija/

I zašto ponos, odgovor je lak. Peder koji odrasta u Srbiji, odrasta sa porukom da je bolestan. Da ga se ljudi gade. Da je nakaza. Ako o svojoj seksualnoj orijentaciji priča sa svojim roditeljima, šanse da će ga izbaciti na ulicu su i više nego realne. Ukoliko kaže prijateljima, postoji mogućnost da ih izgubi. Ukoliko se to na poslu sazna, biće otpušten. Ukoliko to pokaže na ulici, dobiće batina. Ukoliko to prijavi policiji, biće uzaludno.

Svako ko kroz to može da prođe i ostane normalan zaslužuje da bude ponosan. I kraj.