Nebojša Milenković, "Savršen antitalenat za sreću", Erotsko psihološki triler, Akademska knjiga, Novi Sad, 2021.

Online tribina o kulturnim politikama u SFRJ i državama nastalim nakon njenog raspada, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad, 29. novembar 2021.

Učestvuju: Miljenko Jergović, pisac, Dino Mustafić, reditelj, Radina Vučetić, istoričarka, Teofil Pančić, novinar i Duško Radosavljević, politikolog.

Urednik i moderator: Nebojša Milenković, muzejski savetnik MSUV

Da li kad pomislite na Jugoslaviju i vi prvo pomislite na njenu kulturu i umetnost — i da li se, kad je SFRJ u pitanju, uopšte može govoriti o jednoj, jedinstvenoj kulturi — ili je upravo kultura generisala destruktivni nacionalistički naboj koji je tu državu na kraju razorio?

Je li SFRJ zbilja bila najautonomnija i najotvorenija ne-komunistička komunistička zemlja na svetu, kako je o njoj 1966. pisao američki magazin Tajm ili je pak reč o zemlji u kojoj su slobodoumne ideje i rigidne i apsurdne zabrane funkcionisale istovremeno?

Prvi put sam za tu družinu čuo za trpezarijskim stolom u kući devojke sa kojom sam se tada zabavljao. Neki momci i  devojke pričali su o nečemu novom u gradu.

         или.....сасвим је природан искорак из наше тренутне визуелне сензације

уз звуке Погорелић-евог извођења (инсерта) Концерта за клавир и оркестар бр. 2 у f молу ,опус 21, Фредерика Шопена (запис за Dojče gramofon из 1983.), опуштеност у викенд стилу лигештулске заваљености на баштенској тераси, помаже ми да осетим притајени дaх самозадовољства као контрапунктa недорека данашњице и то у ево предвечерњем викенд тренутку док дан тоне ка мраку, а Сунце на дневном заласку потврђује примат смислу живота.

     - ма шта читао, своје или туђе, све ми изгледа недовољно кратко (Антон Павлович Чехов)

Зујка,локалац који нам се прикључио за столом у угоститељском објекту крај Дунава, неко вече, је био висока мршава појава делујући испијено (мада се стално наливао пивканом) па је све мање страно бивало фенгрловање њему знаних појединаца са којим се затекао у кежуалном дискурсу компартментализацији данашњег нам окружења , те стога није уследила од нас осталих, поприлично текућином грундираних, никаква замерка указу на либидозно буђење mentioned areas... чак штавише ....за чега се побринула и Пјеваљка визуелно мазно мамљивим извођењем старокафанског еротиком бременитог хита Набоди...ал' нежури.

И то ме заболе

Guma. Ja sam desna prednja guma, točak, najnovijeg tipa Mercedesa. Kada su kola mirovala ili bila parkirana, osećala je pritisak ogromne količine gvožđa na sebi. Kada bi Mercedes bio u pokretu, u vožnji, pritisak se manje osećao ali ravnomerno raspoređen po njoj. Nije joj prijalo kotrljanje, mahnito vitlanje iako je bilo bolje od mirovanja. Bila je iznenađena da jedna guma ima svest! Pokušala je da uspostavi kontakt sa ostale tri gume. Ništa, muk, praznina. Jedne noći u garaži, mrak joj nije smetao, počela je da razmišlja. Da li sam oduvek bila guma, točak, imam

S vremena na vreme pogledamo šta je sa projektima koje smo nekad finansirali. Činimo to kako bi podržali one koji su ih inicirali, ali i zato da iz njih izvučemo pouke za ubuduće. Kao što znate, razvoj preduzetništva u Srbiji smatramo s obzirom na potrebu otvaranja novih radnih mesta. Postoji projekat, prirastao za srce mnogim kolegama, koji je primer toga: projekat podrške malim preduzetnicima i održanja prirode i različitih vrsta na Staroj Planini, koji smo podržavali između 2006. i 2012. godine.  

Njegova važnost je mnogostruka: ovo je deo zemlje u kome

Ili prilog za mitomansku knjigu ' 5. oktobar u srpskoj književnosti ‘

Ljudi su trčali unezvereno po gradu. Nešto se čudno događalo. Na sve strane kola, ljudi, zastave, vatromet. Ne razuzdano, već nekako stegnuto slavlje.