Satiranje novinara u Srbiji, pre svega onih novinara koji brljaju i po onim stvarima koje im "ništa nisu zapele", umesto da gledaju svoja posla, polako se usavršava, iako je delovalo da se u tom savršenstvu nema kud više. 

 cijela stvar ima smisla samo ako šutimo o onom o čemu nemamo što reći ( g. M. Jergovic)

казати да се магловити светови сексуалних фантазија полако губе из немира влажних ми полуснова у светлу умишљаја лабилне кокете и мене са пренаглашеним еротским сценама, потпуно је сувишно за ове моје наборане животне године, иако опис таковог приступа могућој блого теми јесте пријемчив читалачкој публици, бојазан имам да би пикантан речни приказ био на самој граници доброг читалачког укуса....па с'тога нећу,

Nagrada "Dušan Bogavac"

Novinarka

Da, u pravu je mladi Draško Stanivuković: "Banja Luka će biti grad u kojem ćete napredovati bez članske karte!"

Balkanski domino efekat smenjivanja lokalnih autokrata i nacionalista  juče se nastavio i u Bosni i Hercegovini.

Nakon smene Gruevskog u Makedoniji, Djukanovića u Crnoj Gori, Tačija na Kosovu, evo i Dodik je pao u Banja Luci.

Ni Izetbegović nije prošao bolje, izgubivši u bosanskoj prestonici i tešeći se floskulom: "Izgubili smo 

Gosti autori: Shmoo i Nask

Pre petnaestak dana se na jednom od blogova povela diskusija o tome kako izgleda školska godina u toku, imajući u vidu koronu i ograničenja uspostavljena od strane država. S ozbirom da je ovo jedna od bitnih tema smatrao sam da je dobro napraviti jedan poseban blog gde mi ljudi mogli da ostavljaju svoja iskustva, pretpostavljam većinski kao roditelji učenika.

Za početak da kažem da mi je drago da smo mi advokati prestali da budemo najveći zlikovci srpskog društva koji ne želimo da plaćamo poreze i što su nas u toj ulozi u međuvremenu zamenili još više zli frilenseri.

 4. septembar

Ponekad sanjam da negde kasnim. Upinjem se i upinjem da stignem gde treba, ali sve je van moje kontrole. Kasnila sam tako na feri, avion, voz, autobus, a jednom i negde gde se išlo biciklom – i bilo je nepojmljivo strašno, kako to obično biva u snovima. Međutim, nikada ranije nisam sanjala da sam nekuda požurila, da sam krenula prerano, a sa istim tim frustrirajućim osećanjem da ne mogu više ništa da promenim.

Pre nekoliko noći bila sam upravo u takvom filmu. Naravno, san je bio vezan za moj nastavak putovanja Panamerikom. Nisam upamtila detalje, ali

tri pesme iz distokične zbirke

ушушкан у окриљу библиотечке бержере са удобним пантофлама на стопалима, јер малко је зазимило одоле ,ја, скрибоман стрпљивог нерва и отворене лирске емоције оперважених слика у времену и невремену урбаног миљеа пољуљаних нам живота, те изгубљених ослонаца у зазиву суштаства и тајне рекоказа самих , покушавам се ,ево, .......самоспознати.