Svoj prethodni mec, Federer je nekarakteristicno cekao u skromnom restoranu sa zapadne strane glavnog terena, gledajuci TV prenos meca svog velikog rivala Nadala. Restoran je skroman, vrlo miran i relativno prazan, jer je duboko unutar dela koji nije dostupan javnosti. U tom prostoru novinari i teniseri imaju priliku da komuniciraju drugacije nego na zvanicnim konferencijama za stampu, sto se iz Federerovog opustenog stava na ovoj fotografiji i naslucuje.

 Nebo jutros iznad Indian Wellsa izgleda kao nikada do sada na ovom turniru, planine sa zapadne strane drze oblake sto bolje mogu, ali se polako prelivaju i dolaze ka ovom gradu. Fotografi u medijskom centru su komentarisali da je ovo odlicno vreme za fotografisanje, samo okrenete fotoaparat ka nebu, i gotova stvar.

Mec izmedju Amerikanca John Isnera i Novaka Djokovica pocinje Isnerovom servom od 124 milje na sat. Dosta takvih pa i mnogo brzih servi se danas ocekuju, jer je to Isnerov najveci adut.

požar

Partizan dva, Prva (ako dozvolite -sedi) jedan, Crvena zvezda nula. To bi, ukratko, bio bilans našeg večitog fudbalskog derbija, retke stvari koja traje i izaziva, kakvu-takvu, emociju kod širokih narodnih masa. No, kako to biva sa institucijama u državi, koja je sve manje država, kvalitet fudbala konstantno izostaje, divljanje je postalo obrazac navijanja, a sportski maniri, onih, koji bi trebalo da nas uče tome, ostali su na kravatama skupih odela, sakrivenih ispod klupskih šinjela i pravoslavnim brojanicama besnih centarhalfova.  Uz medije, sportske novinare sa manirom svojih kolega iz političkih redakcija, koji su simulirali ratno stanje, brojali uhapšene, slomljene stolice i vreme za koje spetljani vatrogasci savladaju vatrenu stihiju i smeste je u koficu sa vodom, sve je poprimilo obrise potpunog debakla, možda malo manje za one, kojima je još uvek satisfakcija „silovanje komšija“, a letnje rane od irskih konobara, zaceljene...

Umetnici ne idu u penziju. Ne treba ovu rečenicu shvatiti bukvalno. Navrše i oni 65 godina života za muškarce, odnosno 60 godina života za žene i najmanje 15 godina staža osiguranja, ili najmanje 53 godine života i 40 godina staža osiguranja ako je u pitanju muškarac ili 35 ako se radi o ženi, ili 45 godina staža osiguranja. Pa im stigne ček ili uplata na račun il’ donese poštar… Ali umetnici ne prestaju da rade. Prisećam se samo nekih, onih koji uprkos poodmaklim godinama možda baš u ovom trenutku crtaju, slikaju, vajaju – Sava Sandić, Nikola Koka Janković… Saznadoh upravo da su Milan Besarabić i Mira Sandić umetnici koje sam ovde spomenuo, završili svoje živote. Posluži blog i da do mene stignu tužne vesti. Sve četvoro, Milana, Miru i Savu, i Koku sam upoznao, i o svakom tom za mene velikom događaju bi se mogla napisati priča lepša i zanimljivija od ove koja će uslediti. Ipak, biram da svoje literarne namere potisnem i iz ovog trenutka i sa ovog mesta, i obznanim vest koja, citiraću mog prvog domaćina ovdašnjeg: „iz sasvim posebnog ugla slika kako kod nas funkcionišu stvari”.

polagano

            Hajde da, hajde da se zaljuljamo, polagano. Hajde da se uzmemo? Sve će proći, ostajemo jedno drugom, rekao je. U osvit rata zove devojku, zove je ali niko se ne javlja. Niko ne sedi pored telefona. Nešto se oseća u vazduhu, a nije zagađenje rudarske industrije. Prelistava po auto-karti, za šta će ovaj rat biti? Ispadaju prazne razglednice. Odlazi do pošte. Suprotno ustaljenom verovanju na telefonu radi dedica, koji bi trebalo da je odavno u penziji po svim paragrafima zakona za koji se izborio radnički savet ili makar u Šao-lin hramu, sa svojim sveštenicima.

тек када се пред неким мојим саставом читалац запита шта то писац није хтео да каже знаћу да сам успео ( г. С.Радоњић)

буди ме узнемирена пруга светлости размакнутих шалукатри. у мислима заостатак сна где сортирам и требим текстове за књигу у настајању. речит сам и о ситницама умем надуго да приповедам јер и ја, као и свако од Вас, вуче са собом приче које време обликује па на крају дођу на исто стварне и измишљене и само се треба присетити савета, негде прочитаног, да писатељу није потребна машта него само сећање.

Having been told to meet our bus in this parking lot to begin the 12-hour trip to Halkidiki, we duly showed up at the appointed time and place. Instead of seeing our bus, however, we saw at least 20 such conveyances, surrounded with hundreds of bag-laden holidaymakers.

The process of transformation had already begun.

Pre neki dan imali smo jednu lepu vest

Građani Srbije mogu da pazare Fiat 500L Nacionale uz popust od 3000 evra.

Zašto se u Briselu, u okviri dijaloga Beograda i Prištine, ne bi odvojilo i nekoliko minuta na ideju da se osmisli mehanizam  po kome bi i Albanci za Kosova, takođe, mogli da kupe ovaj automobil po povlašćenoj ceni?

Od ovoga bi svi imali koristi. Fiat iz Kragujevca proizvodio bi, odnosno prodavao, više vozila, a Albanci, i svi građani sa KiM, mogli bi da dođu do novih kola za manje para.

Ne znam da li je predlog realan, ne znam da li bi bio odbijen, ali mislim da bi govorio o jednom novom mentalnom pristupu rešavanju kosovskog čvora...

"Some say you got a rotten soul. But I said 'Janey loves rock 'n' roll.' Said you ain't got time, you're a long time dead. Ain't got time to mess my head with you...." Spiritualized.

Juče i danas kroz mediji su opet dali malo prostora DS, predstavljajući je kroz stavove koje su izneli potpredsednica Jelena Trivan, Dragan Đilas ali i Goran Ješić .Očito je da su stavovi Đilasa i Ješića bliski ali i suprotni onome što iznosi gospođa Trivan.

Iako me kao običnog člana i glasača niko ne pita, niti je kada pitao za mišljenje, na ovom mestu kažem da potpuno podržavam stav Đilasa, ne smatrajući pri tome da se stranka obavezno mora cepati, ali da se mora očistiti i pročistiti sa ili bez pričešće, mora.

Nakon svega što je prošla i kako je radila, DS je očito u veoma bremenitom stanju, to članstvo zna, oseća i vidi, samo mu niko još ne kaže da li će se poroditi, kada i koliko ili će smoći snage da abortira, pročisti se i očisti.