gošća autorka: Aleksandra Aksentijević

tekst preuzet sa portala bookvica 

 Često opisivane kao „autobiografske“, priče Lusije Berlin zaista jesu uzorno delo autofikcije, jer je nadgradnja pretpostavljenog autobiografskog predloška u toj meri uspela da čitaocu ili čitateljki zapitanost nad autentičnošću opisanih događaja brzo postaje najmanje zanimljiv sloj priče.

Постављање правих људи на право место јесте једна од првих лекција пословног менаџмента и данас се једнако односи како на приватни тако и на јавни сектор. Наш недавни извештај о економској мобилности, пословима и родним разликама у Србији, који

Уочио сам недавно да српска влада, опет, покушава да изабере директоре јавних предузећа преко јавног конкурса. То је вредно сваке хвале јер је професионални менаџмент критична тачка модернизације ове важне јавне имовине. А одавно је прошао рок да се то уради јер су многи од садашњих директора у статусу „вршилаца дужности" већ

Maske, dugački redovi pred piljarnicama i fizička udaljenost među ljudima postali su naša nova normalnost. Osim što se stotine hiljada ljudi razbolelo i mnogo njih umrlo od KOVID-a 19, ova pandemija je teško pogodila milione ljudi koji su izgubili posao i time sredstva za život. To se posebno odnosi na najugroženije grupe koje su se i pre toga suočavale sa velikom diskriminacijom i izopštenošću iz društva.  

U zemljama zapadnog Balkana dobro su nam poznati takvi rizici kojima su pogođeni Romi, ljudi sa posebnim potrebama, kao i pripadnici LGBTI. Nejednakosti

pretposlednjeg dana u mesecu poslednja novčanica

milo što spava u prljavom džepu praznom

sneva li kase zvuk

i toplu ruku kasirke

spokojna?

Sve kasni

I ljubav i sloboda kretanja, minuti i sati i dok god je tako grubi prsti

Pomaziće je

mozda

protrljati za sreću

ona mozda nastaviće da sni

meškoljiće se

kibicovati

nerasanjena kraj ključeva

telefona

upamučena kao prsten u kutiji

ona od dvesta dinara

koje se ništa ne tiče

dok

Tako De Golov, na prvi pogled, bajronovski, don-kihotovski, odlazak iz petenovske Francuske, neće zapravo biti romantičan čin zanesenog patriote koji ide da u dijaspori štampa novine, već državnički čin odlučnog čoveka koji je imao jasnu ideju šta činiti kako bi se očuvao legitimitet države i koji je sada za tu svoju ideju počeo da traži sredstva. Sreća koja će dovesti Vintona Čerčila na čelo ratne Velike Britanije i njegov koristan praktični račun će učiniti da britanski premijer po De Golovom povratku ovoga najljubaznije prihvati, verujući u korisnost njegove akcije po britanske i opštesavezničke interese. On će De Golu staviti na raspolaganje jednu tehničku spravu, preko koje će odbegli francuski general, sam i bez igde ikoga, uspeti da tokom rata stvori sopstveni mit, koji će prerasti u opštenacionalni mit otpora okupatoru i konačne pobede nad njim. Biće to radio.

Vreme nakon Drugog svetskog rata kao vreme „velike sinteze" protivrečnih tendencija epohe će zapravo biti vreme geopolitičke ravnoteže i balansa među svetskim silama, što je konačno rezultiralo politikom detanta (franc. détente - opuštanje) među velikim silama koja je na snazi bila u centralnom delu ovog perioda - od sredine šezdesetih do početka osamdesetih godina 20. veka. Državnici koji će obeležiti ovaj period će više biti skloni pregovaranju nego konfliktima, koristeći same konflikte uglavnom kao sredstvo za jačanje pregovaračke pozicije, a ne kao cilj sam po sebi. Možemo reći da je, nakon pola (dvadesetog) veka u kome su takt događaja određivali neuravnoteženi destruktori poput Vilhelma II i Hitlera, nastupilo vreme u kome će takt određivati uravnoteženi državnici u najboljem maniru bizmarkovske diplomatije.

O višestrukim društvenim i mentalnim podelama unutar srpskog društva (Istok-Zapad, patriote-izdajnici, tradicionalisti-modernisti, itd.) su na duhovit način pisali književnici, literarno prevodeći naše tragične istorijske činjenice u komičnu literaturu, dobijajući efekat „smeha pod vešalima", dok mi želimo da zađemo u sociološko-istorijske uzroke tih podela obrađujući ovu temu na naučni način.

Jedan od većih “faula” Imre je napravio negde oko Nove godine. Bio je tako nakresan da je ispred vrata sopstvenog stana zapišao dečije cipele koje su bile uredno složene.

Vrata mu otvorila lično tašta.

    Bližila  se još jedna Nova godina pa sam hteo da vam ispričam još jednu novogodišnju priču.

    Deda Mraz je bio naravno, moj dobri Imre. Sa svojom velikom prosedom bradom koja se spajala sa brkovima, stvarno je potsećao na onog dobroćudnog čikicu, samo što mu je kostim bio malo drugačiji.

    U stvari, ako ćemo precizno, radilo se o dočeku Srpske nove godine . Bilo je to u vreme kad je Josip Broz zvani TITO još bio živ i ovakve proslave nisu bile poželjne. Međutim, ukus zabranjenog voća bio je preveliki izazov.

    Odlučimo Imre i

Gost autor: Smilja Babić

Poslednje pismo moje pokojne majke svojoj bratanici u Belgiji. 

                                                                                                                      Dec.2000.

Draga moja Tanja, Dragi Rolant

Jedva sam sebe naterala da vam pišem  jer ima mnogo toga da se piše, da bi shvatila svog oca, kulturu njegovog i tvog naroda, kao i okolnosti u