Da li vam se ikada dogodilo da se nije dogodilo?

ILON MASK LANSIRAO MREŽU SATELITA ZA INTERNET — DA LI VLASNIK TESLE IZBIJA NA ČELO TEHNOLOŠKE TRKE U SVEMIRU?

Zamišljeno je da grupa satelita šalje signal na bilo koju tačku na planeti i tako omogući internet vezu na mestima gde on trenutno nije dostupan.

Plan Ilona Maska da obezbedi brzi bežični internet u udaljenim delovima cele planete Zemlje pomoću svojih satelita uskoro bi mogao da se ostvari.   09.10.2020. / 12:41

Pitaju me ovih dana moji sagovornici kako ce se sve ovo zavrsiti... Ukrajina, energetska kriza, Corona, Brexit, Trump, Putin, Iran, Severna Koreja, Kina, Global Warming, Vučić (dobro, ne pitaju za Vučića, osim jedne naše žene iz Actona)... Brinemo se, ne znamo sta da radimo, kažu, neizvesnost je najveca od kada pamtimo, sta to ostavljamo u nasledstvo nasoj deci. Zivimo i radimo u nekom prividu normaliteta, a ne znamo hoce li sutra da pukne i ode sve dodjavola ili ne...

A ja ćutim, mudro razmisljam, i na koncu im ne kazem ono sto bi svi morali vec da znaju...

Od kad se

1999. godine NATO je bombardovao rezim Slobodana Milosevica. Igrom slucaja (ili mozda ne?) taj rezim je obitavao kao integralni (iako sustinski kancerogeni) deo drzave Srbije i generalno srpskog drustva i javnosti. Nakon tuceta (nije Semir) godina u kojima su bombe iz beogradskih salona odleprsavale u sve delove bivse nam domovine, doslo se do zida za koji je Milosevicev rezim procenio da je najbolji da o njega konacno rascopa narodnu glavu...

To, da se razumemo, nije bila uopste naivna situacija. Ne samo zbog toga sto su ljudi sad ginuli i po Srbiji, nego sto je trebalo postaviti pitanje

Šta je sve eksplodiralo sa gasovodima u Baltičkom moru?

Od eksplozija koje su 26. septembra 2022. raznele delove nemačko-ruskih gasovoda Nord strim 1 i 2 neuporedivo je glasnija ćutnja kojom je obavijen čitav događaj. Mehurovi gasa na površini mora iznad razvaljenih gigantskih cevi bili su najglasnije što se čulo diljem Slobodnog sveta, glasnije čak i od ono nekoliko stidljivih optužbi na račun Putina i Rusije osumnjičenih za diverziju u prvih nekoliko časova i dana, lansiranih od strane najhrabrijih u beščašću poslenika besramne propagande..

Državne vlasti i nadležni organi Nemačke, Danske i Švedske glasno ali istovremeno stidljivo najavile su brzu i efikasnu istragu za utvrđivanje uzroka i počinilaca pretpostavljene diverzije. Svi mdeiji su jednako glasno ali takođe stidljivo ispratili događaj, dok je mejnstrim središte pažnje sa aktera i političkih posledica nežno ali odlučno usmeravao ka ekološkim aspektima događaja. 
Pojedini političari poput Viktorije Nuland, američke podsekretarke u Stejt Dipartmentu  u događaju su tražili pozitivne aspekte a bivši poljski ministar inostranih poslova u kasnije izrbisanom tvitu čestitao je Amerikancima. 
Obe reakcije krajnje su razumljive: uzloga Nulandove u događajima u Ukrajini i pozicija u onome što 

se kolokvijalno naziva američkom dubokom državom sa jedne, i tradicionalnim odnosom Poljske prema Rusiji, sa  druge strane, ovo drugo debelom crvenom linijom podvučeno izjavom poljskog premijera da je razlog postojanja Poljske i Evrope - uništenje Rusije. 

Šta se događalo u međuvremenu? Vrišteće ništa, najglasnije u tragikomičnim momentima sa odbijanjem Švedske, Danske i Nemačke da međusobno dele podatke, i proglašavanjem detalja iz istrage državnom tajnom. 

Onda se pojavio tekst Sejmura Herša, čoveka koga mnogi smatraju najboljim istrađživačkim novinarom današnjice:

How America Took Out The Nord Stream Pipeline 

Najveći deo mejnstrima ga je prećutao. Neke od pomenutih isntitucija su ga blago i ofrlje demantovale. A najveći deo onoga što sebe voli da zove demokratskom javnošću ga je jednostavno ignorisalo. Isti "intelektualci" i branitelji "vrednosti" koji su Džuliena Asanža odavno odradili i zaboravili. nahranjeni novim temama i drogirani dnevnim dozama "sopstvenog mišljenja".  Šta se, u svetlu razaranja Nordstrim gasovoda desilo sa međunarodnim pravom? šta sa vladavinom prava generalno, šta sa slobodom javne reči, šta sa nepovredivošđću  imovine ,šta sa demokratskom javnošću  nisu teme od značaja za današnji slobodni svet i hrabre humanističke intelektualce koji sebe vole da zovu "levičarima". 

I dajdžest, za one koji ne vole duge tekstove: 

. 

Šta je javni interes posebno u urbanizmu, u urbanoj matrici ali i van gradske strukture, negde u pejsažu? To je kada ima stvar koja se tiče svih ljudi u gradu ili na planini a obuhvata sve što je bitno za njihov opstanak, život i funkcionisanje uobičajenih a neophodnih rutina. To je Infrastruktura, zelenilo, ulice i trgovi, javne zgrade poput škola, dečijih ustanova, zdravstvenih ustanova, spomenika kulture i istorijskih utočišta gde se prošlost i dotadanje stvaralaštvo naroda čuva a ne treba zanemariti ni one zgrade gde se događa kultura a treba da je dostupna svima.

Naravno uvek postoji neki nenaglašeni ali prisutni konflikt između različitih viđenja, bilo da se radi o potrebama, moći i kapacitetu ljudi da razumeju šta je preče i da se usaglase, stvarajući savremenost koja im je potrebna ali i da poštuju ono stvoreno pre njih. Onda treba da je država sa svojim zakonima prisutna i obavezna da usaglašava nesaglasije među građanima ali i nerazumevanje i oprečna mišljenja građana i vlastonosaca i neprekidno upozorava na značaj javnog interesa kako bi grad opstao. Ali, dali je baš tako ovde, u ovom gradu, Beogradu i zemlji Srbiji.