Simon de Bovoar

DRUGI POL

Činjenice i Mitovi

Bolja potvrda o jednakosti polova, od suživota Simon De Bovoar i Žan Pol Sartra, nije potrebna. Dva snažna i ravnopravna mentalna sklopa, nisu ugrožavala jedan drugog, dopunjavala su se, to da. Ali!

Sveti Hrizostom a da i ne trepne, piše/kaže/veli: Od svih divljih životinja najštetnija je žena. Ili moj antiljubimac, preobraćenik, Sveti Avgustin, koji je tvrdnjom da se svi rađamo grešni zbog greha Evinog/ženinog, zagadio vekove. To traje i dan današnji, poslušajte čak i pravoslavne vladike.

Gost-autor Voki Vasić

Znate li pogled s Gardoša na zelenu obalu, na rit? Ili sa Zemunskog keja? Ili Dorćolskog keja? Prošetajte ponovo i dobro se zagledajte.

Hladno i tmurno. Stalno. Pa ipak, dole na samom kraju sveta, Rosovo more vrvi životom: pingvini, foke, kitovi, krupne ribe-grabljivice – sve to čini jedan od poslednjih praktično netaknutih morskih ekosistema na planeti. I sve to je više nego dobar razlog da se ovo more zaštiti kao međunarodni rezervat prirode.

Zbog

Džinovska Zlatna Glava Boga - Mebius, scena iz Inkala

Prije neki dan se na blogu “zakačih“ sa vrapcem-u-stijeni oko ograničenosti (navodno mog ;)) poimanja potencijalno mogućeg  Boga. Pošto se to zbilo na blogu krajnje tužnog i nesrećnog  povoda, saglasismo se da tu raspravu nastavimo na nekom prikladnijem  blogomjestu, gdje će sveopšte filozoFisanje, metamuđenje i ritualno premlaćivanje prazne slame ljubičastim vibratorom, a uz sav spektar nekonvencionalnih argumenata kakav je recimo  najsvježiji ontološki dokaz o Njegovom postojanju -  Jusa je prvi! Jusein je prvi! ... Ima Boga! Ima Boga! – Duško Korać/RTS, djelovati prikladnije, smislenije, gotovo poželjno...

gost autor: moj brat

„ Valja mi Jovan za stotinu druga ! „ – ovako je vojvoda Petar Vukotić glavnokomandujući sjeverne crnogorske vojske naveo u jednoj od prepiski sa knjazom Nikolom I, za vrijeme devet krvavih dana na Šobajićima, sigurno najkrvavije i najteže bitke u cnogorsko- turskom ratu 1875 – 1878 .

2013. svetlost dana ugledala je Ilustrovana enciklopedija rok muzike u Vojvodini, Bogomira Mijatovića. Kapitalno delo u kome je sakupljena i sačuvana svaka iole značajnija pojava u Vojvođanskoj rok muzici. Samo napisati ovoliku količinu teksta već je ogroman posao, a kamoli

*

Dok se opraštam od svojih domaćina Beti i Ričarda, sustigne me prepoznatljiva tuga zbog još jednog odlaska od onih sa kojima sam se zbližila. Od početka mog putovanja, to se stalno ponavlja: upoznam neke dobre, plemenite ljude, provedem sa njima dan, dva ili pet, a onda moramo da se pozdravimo, verovatno zauvek. To odlaženje, neprekidno kretanje, lutanje i tumaranje po planeti koja je jedina dovoljno prostrana za moje snove i želje – to je imperativ mog Puta. Pokoravam mu se kao što se čovek pokorava pratećim neumitnostima svojih izbora, bez mnogo reči i žaljenja, sa ponekom suzom kojoj dopuštam da sklizne tek kad tim dragim ljudima okrenem leđa.

Pozivam vas da dođete na neku od putničkih tribina koje ću naredna dva meseca držati u pedesetak gradova na Balkanu. Iako je povod za moj dolazak objavljivanje nove knjige, ovo će biti putničke tribine na kojima ću govoriti o svom, sad već epskom putovanju biciklom koje je započeto 2011. kao krug oko sveta, ali se u međuvremenu pretvorilo u nomadski način života.

Klint Istvud nije samo uspešan glumac i reditelj, već je takođe nadaren politički mislilac. Kada se jednom budu pravili anali mislilaca slobode našeg vremena tu svakako neće biti neurotični Žižek, pretenciozni Fukujama ili zaneseni Čomski, već hladni, trezveni i svedeni Klint Istvud. Prljavi Hari. Koji nije napisao ni jednu knjigu. Jer kao da su knjige bitne da bi se politički mislilo. Važan je stav. Stav je mala stvar koja pravi veliku razliku, štono reče Čerčil.

Seksualni odnos izmedju dve odrasle osobe izmedju kojih postoji uzajamna privlačnost i emocinalna povezanost zove se “Voditi Ljubav”. I mnogo je lep.

Isti odnos izmedju jačeg i slabijeg bez saglasnosti i emocionalne povezanosti zove se “Silovanje” i kriminalni je čin.

Sve ove godine ovde na blogu ja se zalažem za Srbiju u EU. Voleo bih da većina Srba to isto želi jer bi to Srbiju odvelo u Uniju.

Na žalost to nije slučaj. Većina Srba ili makar značaj broj ne želi Srbiju u EU. I to je u redu.

Većina u demokratiji odlučuje. I tako treba da bude.

Da bi Srbija krenula napred, nova vlada bi morala da demontira parazitski partijski system i njegovu burazersku ekonomiju koji ubija Srbiju i zbog kojeg propadamo. Na čelu tog sistema se danas nalazi Aleksandar Vučić. On ga je nasledio od Borisa Tadića. Godišnji trošak tog sistema je preko 2.5 milijarde evra. Taj trošak je daleko veći od ukupnog godišnjeg deficita Srbije. Veći od ukupnog troška celog zdravstvenog sistema. Mnogo veći od celog sistema socijalne zaštite socijalno ugroženih građana.

Ne ovo nije blog o Islamu... pa nisam ja Alexandar Lambros.

Kada čitamo o Hristu možemo da dođemo do zaključka da je bio naduvani hipik koji je išao okolo i pričao ljudima "mir brate, mir" ili "ljubav brate, ljubav"...

I onda pogledamo bilo koju hrišćansku crkvu koje su apsolutna suprotnost tog zaključka i obratimo pažnju na primere kako su same pogazile sve božje zapovesti tokom vekova. Priče o ljubavi, miru, poštovanju, zajedništvu su se izgubile, naročito u Srbiji, a ostale su priče o kažnjavanju, paklu, grehu, ubijanju grešnika u ime vere i boga...

Srbija je posebno čudna jer se pokazalo da vernici u Srbiji ne veruju toliko u Hrista koliko u srpske svece. Više se poštuje Sveti Sava nego Hrist... I više se poštuje taj mračni i mučenički aspekt vere (živela inkvizicija), nego aspekt koji širi ljubav i poziva na mir.

Necu nista dodati ni oduzeti, samo cu, uz njenu dozvolu, kopirati tekst i statuse koje je ona delila, sa FB zida moje drugarice pod nickom Didi Land. Istina iz prve ruke.