“Loš čovjek ne može biti nikad dobar učitelj ma koliko poznavao metodologiju rada s đacima ili pak bio stručno potkovan informacijama neophodnim za ovaj posao. Naravno, to što je neko dobar čovjek nije nikakva garancija da će postati i dobar učitelj, ako utvrdi da ovaj posao ipak nije za njega.” 

Bile su ovo riječi jednog od profesora koji su nam predavali stručne pedagoške predmete prije nego što smo otišli do svojih prvih učiona i đaka te potom polagali državne ispite za ovaj, kako mnogi vole nazvati, plemeniti poziv. Nikad

Sjecam se jos one veceri kad je Zvezda prvi, zasad i posljednji, put zasjela na evropski fudbalski tron. Sjecam se kako sam tad po prvi put u zivotu cuo rafale puskomitraljeza sa okolnih brda pakrackih. Sad jesu li to bili zaostali suveniri iz onog rata drugog svjetskog, il’ je ipak bila rijec o donacijama novijeg datuma, tema je neke druge price. 

Zvezda je bila sampion. Ime Darko Pancev ostace cvrsto urezano u sjecanju moje malenkosti,  tada 13-ogodisnjeg pubertetlije "delije".

Zurite na vazan sastanak. Pred vama je raskrsce ciji semafor svetli zutom i samo je pitanje sekundi kad ce se upaliti to crveno koje preti da vam ukrade neizmjerno dragoceno vreme. Najbitnija stvar je sto se raskrsce cini prilicno “cistim” sto ukljucuje da na vidiku nema saobracajne policije, pa samim tim smanjuje rizik da budete uhvaceni.

Da li biste prosli kroz to isto crveno ako znate da su na vasem raskrscu instalirane kamere koje ce sasvim vjerodostojno uslikati vase tablice i vreme kad ste projurili kroz crveno? 

Iz Osha smo krenuli uzbrdo, ka 225km udaljenom prevoju Kizil Art. Prevoj je visok 4290m i predstavlja granicu sa Tadzikistanom.

Posle toga smo kroz pustinju, pustinju, pustinju...

Na  osnovu istraživanja, za istočni deo Engleske, ostatak zemlje misli da je najviše godless, i da nisu pristalice kreacionizma.

Ali, isto tako, istraživanja kažu da 47% građana istočne Engleske veruje u teoriju kreacionizma, u evoluciju kao deo božijeg plana ili inteligentni dizajn, itd. uprkos državnoj politici, koja

astavljam moj "thread" na slovo...Do sada smo razgovarali na slovo č, na p, sećate li se kad sam odabrala "ponistru" na zajedničko zadovoljstvo, a danas sam odabrala slovo h.

Odmah mi se nametnulo razmišljanje o lepim, pomalo zaboravljenim rečima - heroj, heroizam, heroina...

Kao mali svi smo imali heroje. Bili su to poznati sportisti, filmske glumice i glumci, naučnici, pali junaci, bilo kakvi "junaci našeg doba", pa i naši roditelji. Fiktivni heroji i heroine bili

 red proleće B. i ja pravimo kontrolnu zdravstvenu "generalku". Obično krenemo od KKS, pa biohemija, lipidni status, i dr. jer ja hoću nakon zimskih gastro bahanalija i dijete koja usledi da saznam da li je moj spartanski izbor hrane doneo dobre rezultate. Već dve godine nervira me moj malo povećani holesterol, pa nastojim da ga svedem i "uđem u  normalne vrednosti". Posle bahatog gastro ponašanja i zimskog ignorisanja te užasne i strašne reči -  umerenost, vreme je za izvinjavanje sopstvenom telu.

Gošća

edna moja prijateljica je svratila neki dan na blog i bila je vrlo nezadovoljna. Što mi je odmah i napisala. Čudila se što sam tako dugo neaktivna na blogu, kad je u međuvremenu bilo raznih događanja.

E pa jedan od razloga bila je moja gošća. Moja stara dobra prijateljica iz Frankfurta provela je dve nedelje kod mene. Bilo je lepše družiti se u realnom životu i švrćkati se po gradu, od sedenja za kompjuterom. Koristile smo svo vreme da se ispričamo, kao da nam je poslednje.

Posebno zato što je život doneo neke obrte, a ona u skladu s tim donela odluku da ostaje za stalno u Nemačkoj. Ovde niko neće da ostane. Jadni mi, neverovatno koliko smo posle svega sami i ničiji.

Doći će još samo da proda kuću, a onda... ko zna kad, i ko zna gde?

Vozio sam vec skoro ceo dan. Kuma je sedela do mene i nadoknadjivali smo godine i godine propushtenih razgovora. Devojchice su nas zabavljale sa zadnjeg sedishta. Vesele i chavrljave, bilo im je izmedju sedam i devet godina, tri njih, svima prvi put da idu na more. Mislio sam kako je ovih zadnjih desetak godina bilo prokleto. Kad je meni bilo devet godina ja sam vec devet puta bio na moru. Verovatno i vishe od devet puta.

Nije lako kada roditej zna da je njegovo detinjstvo bilo jednostavnije i lepshe nego ono shto je ponudio svojoj deci. U nashem sluchaju, cela generacija

 Da li smo toliko oguglali na naznake i jasne pojave nepravilnosti, kako u svakodnevnom životu, tako i u poslovanju npr javnih preduzeća? Svega smo se naslušali, od sukoba interesa, zloupotrebe položaja, burazerskih i kumovskih privatizacija, stranačkih nadmetanja do krvi i prepucavanja, a sve „za našu dobrobit“. Usled količine svega, čini se da od miša ne vidimo slona -  da se gotovo ni jedna od tih afera ne završava konkretnim izveštajem, već ukazivanje na problem otpočinje (što je jedino dobro) u medijima, ali se na žalost i završava u medijima i nigde dalje od toga.U

tocsk

Svaki mali potres na berzi pravi cunami u medijima. Zašto?

U ekonomiji se niko ne ponaša kako bi trebalo. Sve više ekonomista počinju da preispituju teorije Džona Stjuarta Milsa i drugih, po kojima ljudi na jedan racionalan način teže da maksimiraju svoju sreću. Posebno j emeđu mlađim ekonomistima, koji ulaze u modu, postalo moderno se obraćaju psihologiji

mikele9

Iz započete knjige INOZEMSTVO STANUJE U MENI

                                                                                                                                                              Margiti

JESEN jurca ka Zimi neviđenom brzinom.

PUTod hiljadu milja počinje korakom, izreče onomad premudri Lao Ce.

 ’Ajd da ga tumačim, crtam pučanstvu, ono, šta je „pesnik“ hteo da kaže. Ko me ovlastio? A ko će da mi zabrani? Svi svakoga i sve tumače do mile volje od kad je sveta i veka, e pa mogu i ja osobno svog omiljenog lika, gosn Lao Cea i šlus! Mislio čovek, podrazumevao, PUT i PUT (i sve druge milijarde milijardi PUT-eva). Jedan, nazovimo ga prvim, je PUT,

Moja predstojeća izložba slika zvaće se POREKLO SVETA. Zašto, zbog čega...evo vam objašnjenje: