Profesor Žarko Trebješanin je u razgovoru za jedan internet portal ocenio da je nostalgično vraćanje u devedesete sve samo ne bezazleno i da zapravo označava "neku vrstu provokacije, povampirenja one pseudokulture koja predstavlja najgore izdanje Srbije". Da li je reč o povampirenju ili samo jasnijem izražavanju nečega što je sve vreme bilo vitalno i prisutno, pitanje je koje može da pomogne u razumevanju te, nove nostalgije. Jer, ma koliko se trudili, ostaje čudno nejasno i na poseban način jezivo kako se može žaliti za tim vremenom mraka (eto zgodnog naslova koji je, od juče preaktuelni Dobrica Ćosić u svom opusu propustio, verovatno zbog drugačije "vizure" te iste decenije).

Milan Nikolić

Rivalstvo dve komercijalne televizije čija imena počinju na isto slovo, P naravno, sve više liči na dominantne sadržaje njihovih programa. I u tim sadržajima se slažu kao i u ovom slovu P. Razlike su u nijansama, tek toliko koliko se razlikuju Turci i Latinoamerikanci. I njihove ljubavne stranpututice, filozofska i uopšte misaona lutanja, intimne zgode i nezgode. Razlika je samo u ambalaži. Da konkretizujemo, na Prvoj televiziji znaju da podese svetlo, urede studio, efektno odomaće neku franšizu, postave kadar, naprave špicu. Na Pinku to nikada nisu naučili.

Milan Nikolić

 

Sjajno

Zabavno

Zastrašujuće

Dosadno

Dokle više

Kreativno

Dno dna

Konačno

 

Ovo su ponuđene opcije kojima čitaoci na jednom portalu mogu da ocene tekstove i vesti koje čitaju pa samim tim i izveštaj o novoj ideji države da popovima dodeli penzije. Ja bih rekao – Kreativno. Tamo gde je sve što može biti tagovano pojmom politika postalo toliko besmisleno, destruktivno i tragično interesantno je posmatrati da li u užasu, jadu, ludilu, ruganju, propadanju, može da

Što je temperatura viša, ponuda je veća. Društvene mreže prekrivene su fotografijama nagih tela. Pored bazena, na krevetu, ispred garaže, u potoku, na mostu. Ljudi se skidaju, škljocaju i kače nemilice. U najvećem broju slučajeva opcija dostupnosti je, ukoliko govorimo o Facebook-u, public, dakle za što veći broj pogleda, dok se u slučaju Twittera, to isto public podrazumeva. Fraza Samo za tvoje oči je izgubila smisao, prevaziđena je kao i celokupni koncept intime. Sve je za svačije oči jer samo tako vrednost prikazanog može biti potvrđena ili devalvirana. Procenjuje se precizno, sabiranjem broja komplimenata pretočenih u reči ili iskazanih samo klikom na odgovarajuće dugme. Dislike kao opcija ne postoji. Dislike je ravnodušnost, reakcija koja se, od kad je sveta i veka, najteže podnosi. Jer, činjenica je da su sva ta tela ponuđena. Ona su zbog nečega tu jer podrazumevaju reakciju, odgovor, feedback. U kontekstu savremenosti, pre svega, procenu. Suština je u proceni.

1. jun

 

Mnogi tvrde da se srpska privreda oslanja na dva poslovna modela. Jedan je da kupiš za 1 i prodaš za 2 ili 3 (dinara, evra, dolara) a drugi da kupiš za 2 ili 3 i prodaš za 1.

Prvi model odnosi se na neka privatna preduzeća dok drugi važi za javna ili državna preduzeća. I ni jedan od njih ne vodi održivom privrednom razvoju. Štaviše, građani Srbije sve to još dva puta plate: jednom kao potrošači, a drugi put kao poreski obveznici.

Priliku da kupiš za 1 i prodaš za 2 ili 3 po pravilu ti pružaju monopoli ili oligopoli - to je situacija u kojoj jedno ili dva velika preduzeća kontrolišu tržište. Zato Srbija treba da podstakne ulazak više firmi u sektore u kojima postoje takvi trendovi. Nova preduzeća će se takmičiti sa postojećim snižavanjem cena ili ponudom kvalitetnijih proizvoda za iste pare.

U potrazi za ličnom srećom.

Priroda, evolucija, sloboda i humanizam

Šta je to liberalno? Slobodno? Prirodno? Neoliberali i desničari se pozivaju na individualno i prirodnu selekciju, levičari na kolektivno i humano. Šta uopšte znači prirodno?

ILI JA ĆU OVDE NEŠTO DA NACRTAM (2)

Gost autor: Stjepan Mimica

Pred očima anestezirane javnosti obavlja se treći krug prodaje tzv. demokratske Srbije. SPS i SNS, koje su formirale vlast zahvaljujući Tadiću i DS koaliciji, izgleda da su napravile aranžman i sa Draganom Đilasom.

Iako vladajuća garnitura "zbog volje naroda" najavljuje raskidanje koalicija sa DS u gradovima gde su formirali vlast, predstavnici SPS, SNS, čak i Dinkić, istovremeno svuda poručuju da nema razloga da raskidaju saradnju sa Đilasom u Beogradu i da ga smene sa mesta gradonačelnika. Hvale ga gde god stignu.

Zašto je Dragan Đilas prihvatljiv vladajućoj garnituri kao partner, a njegova stranka nije, i kakva je dugoročna kombinacija sadašnje vlasti i Đilasa u pitanju, ostaje da se pokaže.

„Sarajevo je verovatno mračno uticalo na mene. Bio sam strašno ratoboran, istinoljubiv, mali, ovolicki, i stalno sam se tukao sa starijima od sebe. Oni su me, naravno, mlatili i tako sam ja dolazio kući krvav, plačući, i to je trajalo tih šest, sedam godina koliko sam živeo tamo... Bio sam klinac sa naočarima i nosio tango-gitaru ispod miške. Odlazio sam na časove kod čuvenog Gari Garinče. Od njega sam naučio neke akorde. Posle sam se preselio u Beograd

Poljske ševe u letu pevaju iz njiva, strmoglavo se obruše i, taman pre nego što će sleteti, ućute

A ždralovi, trubeći, lete na sever

 

Na ribnjaku u Barandi, na korovu uz put, velika strnadica

Prve seoske laste stoje na žicama

A bele rode dograđuju gnezda

Na vrhu stabljike trske stoji modrovoljka

Ćubasti

Milan Nikolić

Sve što želim dobijem na KLIK. Radni dan mi je ON LINE. A slobodno vreme umreženo – kaže Jelena Bogavac na početku razgovora koji je, da bi bio provokativan i kao stvoren za citiranje, a samim  tim i aktuelan, morao da krene od virtuelnog. Nije li upravo takav početak imanentan duhu epohe odnosno epohi bez duha. Vremenu koje možda nije sasvim obezduhovljeno. Možda nije uopšte. Možda je samo taj neki lahor, misao, ideja, osećanje – sve što čini fluidno polje duhovnosti evoluiralo na način koji ne prihvatamo bez preispitivanja, mi, privrženi pogledima oči u oči, mi, sumnjičavi prema digitalizaciji spirita. Ili je, ipak, regresija junakinja doba, famozno otuđenje kojim nas filozofi progone čitav vek. Šta je na društvenim mrežama druželjubivije u odnosu na sto, stolnjak i makijato?

Ana i Stefan iz Piatra Neamta
6-8. septembar

Na ovom putovanju pozitivno me iznenađuju ljudi od kojih to najmanje očekujem, kao što je često slučaj i u životu. Neki stranci, negde u nekoj zemlji, koji mi nisu ni rod ni pomoz Bog, pruže mi tek tako ne samo smeštaj i krov nad glavom nego mi bez zadrše daruju i deo svog srca.  Nemaju nijedan razlog da to učine -- jer teško da ćemo se ikada više sresti ili da ću biti u prilici da im uzvratim -- osim velike ljudskosti.

Sigišoara

19. septembar

 

Umalo se desilo da zaobiđemo Sigišoaru. Nije nam bila baš usput, niko nam nije odgovorio sa neke od internet lista za besplatan smeštaj, a ja nisam mogla da se setim šta je to toliko bitno u tom gradu zbog čega sam ga stavila na moju listu "must to see". Ipak, na Brajanove obazrive pokušaje odgovaranja od skretanja sa rute (koja je od Fagaraša logično vodila ka Transfagarašanu), tvrdoglavo sam istrajavala u nameri da izvozimo dodatnih stotinak kilometara, samo da bismo je posetili.

Pre pet meseci, Brajan i ja krenuli smo zajedno na dugu biciklističku turu, s namerom da to bude put oko sveta. Nismo se dovoljno poznavali, zapravo smo se upoznali u martu ove godine, posredstvom jedne biciklističke liste. Nakon pet meseci, shvatili smo da dalje nećemo voziti zajedno i razdvojili se. Pošto ljubav nije bila pokretač ove zamisli, to oboje nastavljamo sami, svako svojim putem. Moj plan je da zimu provedem u Grčkoj i Turskoj, a na proleće ili najkasnije ranu jesen krenem Putem svile, na IStok. nadam se da ću za taj deo puta naći društvo.

 

Posle suza -- Sunce