Svadba – I deo

Nije to ludi kamen. U pitanju je uvek luda glava.

Elem, uvek nešto pre prvog kad bude plata pitam “devojku” tadašnju:” ‘Oš da se udaš za mene, bogat sam?” Na šta ona sada već ravnodušno odgovara:”Naravno”, pri tome ne podižući glavu sa knjige koju čita.

Guralo se tako, nešto vremena, recimo šesnaest godina.

Jednom, prolazeći tako pored opštine u centru Niša, zaronjen u standardne duboke misli, pazeći da mi pritom ne zapadne pljeskavica od dvesta grama sa lukom i ljutim papričicama iz

Чим је изашао списак отворим и читам, читам, листам, проверавам, све се надам има ме.

Забавно је, ту је премијер Исланда, затим тата премијера Уједињеног Краљевства, Председник Украјине, понеки краљ, један фудбалер Барселоне, а и некакав музикант близак Путину. Дакле, све је увек исто, где је забава -- ту је и Путин.

Bili žena i ja prošle nedelje u Novom Sadu. Pored poslova koje smo morali da obavimo želeli smo i da vidimo drage nam i mile ljude, da se prodružimo i pitamo za junačko zdravlje. Ipak, moram da kažem da je na najprvljem i najprevashodnijem mestu bila naša želja da

Primetio sam da je u poslednje vreme nešto manje političkih blogova, te je red da ja napišem jedan. Čak i ovi koji se pojavljuju se nekako ne bave suštinskim pitanjima. Jedno od tih suštinskih pitanja jeste šta Srbija hoće, kojim putem da ide. Da li hoće da postane deo EU, deo neke rusko-evroazijske grupe ili možda nesvrstana? Da li njen položaj (od geografskog do ekonomskog) čini njene želje realnim? Ako gledamo sastav Skupštine, čini se da Srbija želi da postane deo EU. Istini za volju, većina tu EU doživljava kao neki mitski pojam, kako će sve da postane bajno i krasno kad jednog dana uđemo u tu EU, bez potrebe da mi išta promenimo, kako kod samih sebe, tako i u načinu na koji funkcioniše društvo. Jedan od razloga zašto je opozicija slaba jeste u tome što im je Vučić maznuo takav pojam EU, te sad oni ne znaju kako da diferenciraju svoju politiku od njegove.

.

... iliti par riječi, i pokoja slika više, o psihodeličnom slikarstvu. U svakom slučaju - obećavam prilično šaren blog.

 Nicolás Rosenfeld - Karlos Kastaneda

 Gost autor: drzurin otac

Nejmam više što dodati ni vodi, a  ni vatri - veli Hikmet Vejsilu dok skupa stoje kraj šanka u Vejsilovom tek otvorenom kafiću koji se zove "Osmica"...
- A i ti, brate Vejsile, nisi treb 'o kafić otvarat ' ovdi, ukraj čaršije, nego  ispred kantonalne vlade.

Ovu novu godinu dočekujem, kako i priliči, na braniku otadžbine. Bilo je mnogo događaja koji bi zavredeli pažnju, ali blogersko iskustvo mi govori da će ova tema biti jako zanimljiva. Pa nek izvoli ko je trolovao. Evo ja otvaram diskusiju ovim trolom na Srkijevom blogu.

 Srećna Nova 2014, drage moje blogokolege.

Svaki "računardžija" kada počne da uči novi programski jezik (a bog'me i kada se posle dužeg nekorišćenja vrati na neki koji je davno učio), prvu stvar koju uradi je da napiše program koji ispisuje tekst "Hello World!" ... samo to ... ništa manje i ništa više. Čemu?! ... ako mu sve to prodje znači da je pripremio okruženje i alate, uspeo da program "protera" kroz iste i dobio nešto što radi ... pa makar i samo ispisivalo obično "Hello World!"

*
Svako indonežansko ostrvo je svet za sebe, kažu poznavaoci. I još dodaju da se nekada toliko razlikuju da, po prelasku s jednog na drugo, imate osećaj kao da ste u drugoj državi, među drugim narodom. Te tvrdnje čine mi se tačnim, iako ni na jednom ne ostajem dovoljno dugo da bih smela da kažem kako sam ga upoznala. Osim Batamija gde sam samo zanoćila, na Sumatri i Javi provela sam po nešto manje od mesec dana, sve vreme vozeći prema jugoistoku. Ipak, na osnovu onog što sam videla i osetila, za prvo ostrvo mogla bih da vežem epitete 'divlje' i 'prenaglašeno' - nedirnuta priroda i ljudi koji preteruju u srdačnosti, oduševljenju, ljubavi prema strancu. Kad je reč o Javi, prve asocijacije su mi 'previše' i 'građanstvo' - jer je to ostrvo prenaseljeno ljudima i prezagušeno saobraćajem, ali istovremeno i pretrpano vulkanima, džunglama, pirinčanim poljima; dok u gradovima poput Džakarte i Džokdžakarte (a verovatno i Bandunga koji sam, nažalost, zaobišla) živi samosvojna građanska klasa kakve nema nigde na Sumatri. Za Bali, treće indonežansko ostrvo na koje sam stigla - i na kome ću se najduže zadržati - od prvog kilometra neminovno vezujem dve slike: valovitog terena i hinduističkih hramova.

O pedalanju indonežanskim i maležanskim Borneom, o ekološkoj katastrofi koja se dešava na ostrvu, o starosedeocima koji su u ne tako davnoj prošlosti bili lovci na glave, o njihovom tradicionalnom načinu života u takozvanim dugačkim kućama, o oranguntanima koji žive jedino ovde, o nekim dobrim ljudima...

*
„Vi ste novinar!", uzviknula je mlada devojka u maležanskoj ambasadi u Džakarti gledajući kopiju moje novinarske legitimacije. Lažne. Zapravo, legitimacija je prava ali ja nisam novinar. Nju mi je napravio prijatelj koji je imao svoje novine u Mađarskoj. I sam iskusan putnik, predložio mi je da odštampam legitimaciju, da je plastificiram i prema potrebi pokažem na ulazima u neke značajne kulturno-istorijske objekte, pošto ponekad novinari ne plaćaju karte. Imala sam je već više od godinu dana prikačenu kao dži-peg fajl u nekom mejlu, ali tek sada sam je odštampala, uradivši kako mi je rekao. Rešila sam da priložim sva moguća dokumenata kako bi mi odobrili vizu.

Moj posao je da posmatram ljude kako se kreću.

U Valensiji sam se čudio hiljadama džogera kako u znoju lica svoga i prvoklasnoj opremi, svakodnevno trči isušenim koritom reke Turije. Većina njih imala je ozbiljno lošu tehniku trčanja, što u prevodu znači ozbiljno sudaranje nekih zglobnih struktura koje priroda nije predvidela da se sudaraju. To sudaranje vremenom izaziva ozbiljne povrede koje često ni ne mogu da se povežu sa trčanjem; često se čuje: “Imam diskus herniju, a vežbam svaki dan.” Pa imaš diskus herniju upravo zato što vežbaš svaki dan. Vežbaš pogrešno.

 Данас у 6 има предавање, доле је линк и садржај.

Овај блог биће кратак, да они које занима могу да стигну (за сат времена). Микроталасно позадинско зрачење објашњава део настанка Васионе после  Великог праска, и практично је један од доказа тачности теорије Великог праска.

 Више има на Википедији