Sve ili gotovo sve smo isporobali, ali nam ne ide.  Nije nam valjao socijalizam sa ljudskim likom, nije nam uspevalo samoupravljavaljanje, kod nas se u poslednjoj deceniji nije primila ni demokratija, ni višestranački sistem, ni liberalna ekonomija, ni to sa republikom baš nam ne ide najbolje, a ni privatizacija nam nije uspela. Šta i kako dalje? Ostalo nam je nekoliko mogućnosti.

Ne bih ja sad nesto tupila kad ima onih koji su to lepo objasnili. Evo:

(Napisano uz ekstremnu samokontrolu i biranje reči. Srpski narodni jezik bogat je psovkama koje ovog puta ne upotrebljavam)

Kada zmija krije noge ona to prilično uspešno radi. Nema ih i to jo skrivanje joj ide od ruke, koju takođe, nema. Kada 'država' pokušava da sakrije problem ljutitim odbijanjem činjenice da postoji problem uz istovremenu neaktivnost, problem ponovo ispliva. I jači i veći.

Jajara je onaj pojedinac (ili pojedinka) koji prodaje jaja na na pijaci ali, prilikom svake prodaje, u onaj fišek od novina zapakuje 9 umesto plaćenih 10 jaja. Isto tako jajara ume da , naročito pred Uskrs, zapakuje nekoliko napuklih, ili slomljenih jaja . Takav prodavac može to da uradi najviše jednom kod kupca koji ima makar malo koncentracije kada dođe kući izbezumljen od tumaranja pijacom. To karakteristično ponašanje se u narodu naziva jajarenje i upotrebljava se za svako postupanje koje zbog trenutne, često besmisleno male koristi , donosi štetu svima, a korist nikome.

Desilo se meni a desilo se i drugima, sigurno, da kada nekome kažete da vam je nečega, čime vas nude, 'mnogo' odgovore , kao šeretski, 'mnogo je kada biju'. Nisam baš siguran da sam tada razumeo to. Sada razumen. Biju. I mnogo je. Previše. Kada je dosta? Batina, poniženja, trauma?

(Neke kontroverze jednog suđenja)

bez nekog razloga, setih se sinoc pred kuntanje kako smo se sreli 5-og oktobra na ulici... i kako prodje dosta od njegove smrti, i kako je bio na tekmi sa mnom  i kako je gotivio Lejdi Barbaru...  

U Kragujevac nas je vodio Mikrob. Došao je na super ideju da radio stanicama Srbije ide i gostujuća emisija LEPOG RITMA SRCA. A vodio je i mene, kao dela njihove ekipe, a bio sam i lutajući reporter. Sa nama je išla i neka meleskinja, 20-ih godina, ćerka Mikrobovog ortaka.

dobrodošlica za I.Pelina

                      Gospode Bože, kako je život lak kad ti ide lako, a kako težak kad ti ide teško! (F. Rot)

Da li je tragedija ako jedan markantan američki pisac ne dobije Nobela? Odgovor je: nije!

A da li taj pisac treba da piše i piše i piše, sve do poslednjeg daha, odnosno, narodski rečeno, sve dok ne otegne papke? Odgovor je: ne!

Da sada pređem na stvar. Ja sam Filip. Njuarčanin po rođenju. Jevrejin sam, naravno, ali iz srećnije generacije, koja nema mučne uspomene na glad i nemaštinu, nepripadnost i izdvojenost, kompleks inferiornosti i progone, i tako to.

Kažu da postoji izreka za Srbe: „Kad ih niko ne mučaše, oni se mučahu sami".

To mi pada na pamet kada vidim, ponovo i ponovo, nepodnošljivu lakoću  s kojom neke blogokolege pljuju po Dobrici Ćosiću svaki put kada se njegovo ime pomene u medijima. Izgleda da  nekima  (predvođenim S. Basarom* i drugim povodljivim dušama) to postaje nacionalni

 

Gost autor: Jaril

Акциони план

Финансирање: поред разних могућности за финансирање од стране интернационалних фондова, треба потражити и помоћ Министарства културе, јер овако осмишљена кампања превазилази потребе самог Прајда и има општији значај. Такође се могу активирати медији да уступе рекламни простор по повлашћеној цени. Плус се кампања може повезати са другим културним институцијама за које она сама има значај. Све који на било који начин помогну кампању назвати: Савезници Србије. Ако финансије буду скромне, онда треба радити оно што се може. Само радити. Сваки материјал кампање може бити врло скромног буџета. Од сајта www.parada.rs направити сајт општег значаја.

                                                 Najviše sam varala one muškarce koje sam najviše volela

Margerit Diras (rado se potpisivala kao MD) umnogome je bila zanimljiva ličnost francuske literature. Bavila se i filmom i pozorištem. Uživala je znatnu popularnost u medijima. 

Pojednostavljeno bi se moglo reći da su njen život i stvaralašto imali tri karakteristike: (1) solidno pisanje; (2) mnoštvo ljubavnika (s tim što je poslednji - tipa boytoy - bio prilično vanserijski, ali joj mnogo značio), i (3) alkoholizam.

Umrla je, kao ispunjena  žena, u 81. godini.

Čovek zvani Rodriguez ima zanimljivu životnu priču

Gost autor: Marko Stamenković (8 godina, II razred)

Danas sam doziveo nesto strasno! Kako da ja imam tako malo domaceg (da nacrtam sta sam procitao za vreme raspusta), a moj prijatelj, koji ide u drugu skolu i kod druge uciteljice tako mnogo (dve strane iz radne sveske iz matematike i iz srpskog jedan sastav)? Imali smo dogovor da se vidimo, ali zbog glupe skole sad ne mozemo! A sta vi mislite o ovom da li je to fer ili ne?

Bavila sam se u poslednje vreme proučavanjem načina na koji se u nas organizuju takmičenja za učenike osnovnih škola. Ljudi moji, komendijeeee... kao i sve ostalo u nas što je komendija. Načitala sam se takvih gluposti i nagledala takvog razmimoilaženja teorije i prakse, da je to za strip.

Počnimo od činjenice da stručno uputstvo o tome kako se takmičenja imaju organizovati donosi jedno odeljenje ministarstva, kalendar takmičenja drugo odeljenje ministarstva, a organizaciju izvodi stručno društvo koje ministarstvo odredi. I onda međusobno ne razgovaraju.