Preporučujem tekst kolege liba: Ludaci sa Ibarske, iako znam da ludaka ima na svim našim cestama.

Miloradkakmar je kolega iz potpalublja čije tekstove redovno čitam.

On dosta toga kaže i kada ćuti.

"Želim da ohrabrim naše vernike i poručim im, kao i celom srpskom narodu, da će Sveti duh birati novog patrijarha i da će biti izabran najbolji i najdostojniji… Niko od nas, već Duh sveti će učiniti najbolji izbor" ,  izjavio je episkop šabački Lavrentije, koji će kao najstariji arhijerej po hirotoniji 22. januara predsedavati izbornim saborom. Da Duh sveti bira 45. poglavara na tronu Sv. Save, te da će izbor biti pre svega božija, a ne njihova volja, zajednički je imenitelj svih izjava episkopa  sa pravom glasa. No, i pored čvrste vere u nepogrešivost svetog Duha, kampanja za izbor novog patrijarha SPC traje gotovo dve godine.

Kada je dr Danijel Goleman svoja istraživanja o afektivnoj sferi ličnosti uobličio u knjigu  „Emocionalna inteligencija“ , koja je ubrzo postala svetski hit, a zatim ih proširio i na grupnu dinamiku, pa objavio novu studiju „Socijalna inteligencija“,  samo je bilo pitanje dana kada će se početi govoriti i pisati i o seksualnoj inteligenciji. Na taj dan se, naravno, nije dugo čekalo.

Obaranje careva, kraljeva, diktatorskih režima i vlasti svakojake druge fele, pa i demokratske,  radnja je stara koliko i država. Iako vrlo stara, ova radnja je i danas aktuelna. Poslednjih desetak dana naročito je aktuelna  u arapskim zemljama,  kao praktičan napor nezadovoljnih građana, dočim je u Srbiji aktuelna uglavnom kao verbalni napor većine lidera opozicionih stranaka, ali i kao svojevrsni gedankeeksperiment  političkih analitičara. Dakle, obaranje legitimne vlasti i vladaoca u Srbiji tema je ovog bloga.

Čitaoca nikada ne treba suočiti sa sopstvenom glupošću, razljućeno je govorio osnivač kompleksne psihologije i rodonačelnik kolektivnog nesvesnog,  Karl Jung  čitajući Džojsa. “Uliks”  je to, međutim, postigao, grmi dalje Karl Gustav. Da, osećao sam se glupo i ljutito. Knjiga uopšte nije htela da mi izađe u susret, ništa nije činilo ni najmanji pokušaj da se preporuči , a to prouzrokuje osećanje razdraženosti i niže vrednosti kod čitaoca.  Da, zaista, ima knjiga  koje kao da i nisu pisane za čitaoce, već za književne teoretičare i kritičare.* Ne znam da li je Jung  čitao  Muzilovog “Čoveka bez osobina”.  Ja jesam.  Bolje reći pokušao sam još 2006. g. kada je Muzilovo epohalno delo prevedeno na srpski jezik  … i još uvek pokušavam.

 Kada bi mene,  kojim slučajem,  zapalo da na televiziji uređujem kakav kviz,  poput milionera ili multimilionera, ne bi tu bilo mnogo oblasti. Ustvari bila bi samo jedna – književnost.  Voditelj pročita kakav stih ili pasus iz proznog dela, a takmičari neka odgovore kako se zove pesma, priča ili roman i ko je isti napisao. Ko pogodi, neka nosi milione. Ako bi, pak, režirao Velikog brata, Farmu, Dvor ili kakav drugi rijaliti-šou, ne bi tu bilo psovanja, pljuvanja, polivanja vodom, a ni muže krava, pa ni seksa, razgovaralo bi se samo o književnosti.  Pa, da probamo, onako kobojagi, eksperimenta radi:

Iskrcavanje na Đavolje ostrvo za mene je značilo iskrcavanje direktno u scenografiju omiljenog filma. Linija od Trinidada do ostrva jedan je od nemirnijih morskih puteva, ispresecan jakim i pobesnelim strujama, slanim vetrom i mirisom Atlantika. To je miris koji u nozdrvama vratite kući, pa vas prati i proganja dok se meša sa prašinastim mirisom vojvođanske košave.

Đavolje ostrvo - Ile du Diable, pripada Francuskoj Gvajani i zajedno sa

Draga Jelice, pišem ovaj blog da te sačeka kada se vratiš, odmorna i  pocrnela, zajedno sa čitavom kraljevskom familijom i slanim mačkama. Otišla si, nisi se okrenula. Kljucala si srećna u kolima glavom kao one igračke kuce što se stave nazad u kola. I sada verovatno čvariš nožne prste u plićaku svetlijem od neba, gledaš ka pučini, širiš nozdrve i - ako si mudra kao što ostavljaš utisak da jesi - ka po kojem mlađahnom Posejdonu. Kako

Pitala me ovo jedna baka iz kraja kada je načula nešto kako su se razgovorali "ovi naši" iz pravoslavne crkve sa katolicima, i kako se tu spominjalo da bi valjalo da bude jedan poglavar i da se već priča kako će to biti papa, jer kako bi papa dozvolio da neko drugi njemu bude poglavar. Meni se uvek dešavaju ovakve priče. Prate me jer znaju da ću da se primim i da se razgovoravam i još posle blog da pišem. Mislite babe ne čitaju blog?

Nije baba videla kako se patrijarh konstantinopoljski Vartolomej prvi i Papa Benedikt XVI fino drže za ruke, jer da jeste, ič

Sećam se kako je to nekada izgledalo. U novogodišnjoj noći okupe se porodica i prijatelji i, uz male iznimke, veče provedu uz rusku salatu, prasence i TV program. Nije bilo puno izbora, dva do tri televizijska kanala, na kojima se vrte zabavne emisije sa Draganom Nikolićem i Milenom Dravić, kombinacija šlagera i skečeva. Mama liže likerčić od jaja i zapinje jezikom, njena prijateljica, teta Irena,

Kada se nagneš nad ogradu mostića, ispod nogu se otvori duboko zagasito zeleno okno. Priče kažu da se mnogim ljudima u prošlosti otvaralo bukvalno - nekoliko puta zbog neuzvraćene ljubavi, a više puta iz nepoznatog razloga, jer istraga nije uspevala da sazna ko je nesrećnicima „pomagao".  

Nikako. Ovaj sam naslov stavila samo da vas uvučem u zakasnelu priču o Parizu, hrani i piću, Bob Marliju, štrajkovima i poslu koji je Fond za podršku investicija u Vojvodini išao da obavi.

Sajam hrane i pića SIAL 2010. - Bob Marley.

Pronađi vezu. Pusti mašti na volju. Da ste, recimo, vi naslednici krvi, imena i brenda ove muzičke ikone, šta bi ste radili na sajmu hrane i pića?

Veza

Kada me je nedavno gordanac zvala da učestvujem na tribini koja se 26. novembra održava u Boru i koja za temu ima žene i Internet, prvo sam pomislila: Pa, kud za moj rođendan? Izvinjavam se, brzo sam shvatila kako je sebično što sam prvo na to pomislila, ali morate razumeti da će viševekovna tradicija proslave moga rođendana biti narušena i pitaj milog boga kakvi će se kompleksi jednoga dana povlačiti po genima generacijama dece, jer su u tom jednom danu njihovi roditelji, a moji prijatelji, bili izloženi takvom šoku. Ali, ajde to. Slaviće se sledeći vikend, bar će plata da kane u međuvremenu.

Učenici osnovne škole skinuli mlađeg dečaka do gole kože i maltretirali ga.

"U Osnovnoj školi "9. oktobar" u Prokuplju grupa starijih učenika maltretirala je dečaka, učenika drugog razreda, tako što su ga silom svukli, pa golog zaključali u poljski toalet, izjavio je danas njegov otac.

Otac dečaka Srđan Krstić rekao je agenciji Beta da su nasilnici njegovog sina skinuli do gole kože, zatim mu umazali odeću blatom i vukli po tom toaletu, a spasila ga je učiteljica, koja je primetila da nije prisutan na času.

To se dogodilo u popodnevnoj smeni u školi, na odmoru između trećeg i četvrtog časa.
Krstić je kazao da je učiteljica roditelje pozvala iz zbornice, gde je dovela dečaka i da mu je odmah ukazana lekarska pomoć.