Ne pitaj kako mi je bilo kad sam mu se vratila. Ćuti on, ćutim ja, ujutro zajedno na posao, popodne zajedno s posla, a u kući dva stranca. Pojede šta mu stavim na sto, uzme novine i zadrema na kauču, a ja ne znam kud ću od muke. Uveče ja odem u spavaću sobu, a on ostane na onom kauču, pa ga čujem kako se prevrće i uzdiše. Niti gde idemo, niti nam ko dolazi. Samo kad odemo u selo progovorimo po koju pred decom i tako potraja sigurno dva meseca.

Jedan dan svratim do prodavnice, a tamo ona njegova, nešto se rastorokala sa trgovkinjom. Nismo se srele od one noći i to mi bilo

 L’œil du silence,  Max Ernst

Zamislite (ako već nećete praktično da probate) tri tačke na listu papira, raspoređene kao tjemena jednakostraničnog trougla. Ne, ne , ne radi se o masonskim simbolima...

napisao: „ ELIN  PELIN „  ( Dimitar  Ivanov Stojanov)

prevod s bugarskog: dr zurin otac

Večernja završi. Posljednje amin oca Pavela zamrije bez eha i u malehnoj, mračnoj  manastirskoj crkvici zavlada mukla tišina. Tri seljanke bogomoljke što stajahu u grupici nasrijed crkve, pogledaše u oca Pavela. I otac Pavel se zagleda u njih.  Nema ništa više. Gotovo je. Njih tri se prekrstiše i sagnuše  da sa trona podignu bolesnog mladića koji je nepokretan sam sjedio  na njemu.

Za to vrijem isprijed crkvice  se začuše nečiji koraci praćeni kratkim i odmjerenim  drmusanjem nekakvih zvončića ili praporaca. Neki  jedar muž  zastade na vratima i cijela ih prekri. Zastade malo, pa uđe  teško i zaustavi  se.

gost autor: dr zurin otac

                                              …majkama!

 Udjenu iglu, a onda je nakratko  ophrva san.

U snu je dodirnu ledena ruka smrti i ona pomisli: " Bože, kolika sam to do sada umiranja vidjela?! ... I ono kada je mrtvacu čaršaf bio prekratak uprkos potezanju bijele tkanine, čas do ispod nogu mu, čas iznad glave mu?...Sve sam to vidjela - pomisli - ali da sam život proživjela, toga se ne mogu sjetiti!"

gost autor: drzurin otac

U avgustu, na kraju ljeta, poslije dugog čekanja  začauriše se Ljaljove svilene bube.

Danima prije toga suludo je duvao istočnjak i po svu noć „gorio“ mjesec na nebu. Ljeto je bilo na izmaku, a on nikako da prestane sjati. I Makavejski praznici su već bili došli i prošli, ovršilo se i na gumnu zazelenjela  nova, mlada trava, a djeca su i te kao i prethodnih godina prerano ušla u bostan, pa i sve drugo je htjelo da bude ko što je oduvijek bilo – jedino Ljaljove svilene bube nikako da se zapredu!

Kasno zapaćene, zarovašene u mrkozelenoj masi dudovog lišća koje je ležalo na dnu uobručenog dolapa, čitavog ljeta su pucketavo jele i šumjele  poput podzemne vode...

Što reče Mirko Ilić, s čijeg fb-a sam maznuo ovaj kratki Mebijusov  strip - How to make something so simple, so complicated and so beautiful.

Već neko vreme pratim na FB kako naša draga blogodrugarica, Zox.zox objavljuje mnogo zanimljive jezičke pričice.

Zato sam je zamolila da mi bude blogogošća, a ona se, eto odazvala:

OTISNUTI

Jedna fina starinska reč koja se skoro već izgubila iz upotrebe. Retko ko čak i iz neke srednje generacije joj zna značenje.

Otisnuti ustvari znači gurnuti nekog. Slučajno ili namerno. Tako da padne ako je moguće.

Ovu reč ne bi ni ja znala da mi nije jedne pričice vezane za mog oca i njegovu babu tj moju prababa-Katu. Prvo da napravim neophodan uvod da bi priču razumeli.

Zahtevam da policija i tužioci primenom zakonskih ovlašćenja pronađu i uhapse ovog kretena.

Otkad sam zastala na Baliju, ne oglašavam se na blogu pa dobijam dosta poruka u kojima me ljudi pitaju kako sam. „Super!", uvek otpišem. Nekako me sramota da se žalim sa rajskog ostrva. Koliko će njih ikada stići ovde.

Ali kao i uvek, istina je za nijansu-dve drugačija....

*

- Imam pacova u krovu sobe - kažem vlasniku hostela u kome sam odsela.

 Поређење годишњих потенцијала обновљивих извора енергије и укупних залиха фосилних горива [1] (преведено и прилагођено за српски језик)

Једном кад Капитал укапира (а укапираће) да је Сунчева енергија практично неограничен ресурс без драстичних негативних последица

Неки број људи не може да развије имунитет и поред вакцинације. Ја, на пример, немам довољан број анти-тела за мале богиње. Ти људи су заштићени такозваним „имунитетом крда". Наиме, они који су вакцинисани и развили су анти-тела не могу да буду носиоци вируса, а кад је удео таквих у популацији висок, око 95%, вирус изузетно тешко, готово никако, долази до оних чији је имунитет слаб или га уопште немају. Дакле, кључна ствар да би имунитет крда постојао је изузетно висок проценат вакцинације, идеално 100%.

Осамдесетих година прошлог века, донета је одлука да се гради хидроакумулација "Ровни" код Ваљева. Два су била разлога за то: заштита подручја од честих поплава и обезбеђивање питке воде. На подрују планираном за потапање је манастир Св. Архангела Михаила, познат и као "ваљевска Грачаница". Српска православна црква је консултована у вези свега тога и постигнут је договор да се изграде нови објекти. Треба рећи да је разматрана и опција физичког преношења целог објекта, али се од тога одустало, јер је то на датом терену и због конструкције самог објекта (наводно, лоше је грађен па су зидови већ попуцали) веома компликован и скуп подухват са неизвесним резултатима. Приликом такве анализе узима се у обзир и значај самог објекта у смислу градитељског наслеђа, а како овај објекат ни по чему није специфичан, одлука је сасвим разумљива*. Нови објекти (црква и конаци) су изграђени пре неколико година и дошло је време да се стара црква потопи, чиме је тридесетогодишњи процес изградње осамдесет милиона евра скупе бране и акумулације доведен до краја. Међутим, пре неколико година у већ исељену цркву (иконе, иконостас, реликвије су већ пренете у новоизграђени објекат) уселили су се "заштитници цркве". Цркву су попунили својим иконама, почели да држе неке обреде, независно од СПЦ, и најавили да неће дозволити да црква буде потопљена.

Otišao sam jednom u Kinoteku tokom 2015.

Sticaj okolnosti – ne živim više u Beogradu.

Moj prvi pokušaj da pogledam nešto u jednom od hramova moga odrastanja, bio je film ’’Dodir Meduze’’. Ričard Barton i jedan od mojih dečačkih heroja, Lino Ventura, u glavnim ulogama.

Uredno sam platio kartu, bilo nas je više od petoro – kritična masa za prikazivanje filma – i čekao sam da se zavalim u fotelju i uživam. Nisam uspeo – gle čuda – jer su nas dva golobrada mladića koja očito imaju neku funkciju u emitovanju filma - obavestila

Izlazeći iz zaliva, skrenuli smo levo, na zapad. Zašuškana u urbani komfor ponekad zaboravim na draži ruralnog Dorseta. Danas grad vrvi od studenata iz raznih krajeva sveta, brodići i jahte napunili su luku, na svakom komadu raspoložive, skupocene zemlje (naročito parcelama odakle se pruža pogled na more) dizalice danonoćno rade…teško je primetiti nenametljivu seosku pozadinu. A proleće je buknulo u svoj snazi, drveće gustim krošnjama gradi tunele na sporednim putevima i bezbrojni zlatnožuti narcisi razbijaju živo zelenilo pitomih dolina. Ja sam jesenje dete koje uživa u ritmu kiše, zaključano u četiri zida, medju knjigama, a i noćna ptica. Razmišljam sada, kada sam, doduše bojažljivo, izmilela na sunce da pozdravim oživelu prirodu, kakva je lepota u ovim jarkim bojama.