Malopre sam pročitao vest o inicijativi predsednika srpskog narodnog vijeća Milorada Pupovca o osnivanju Savjeta poverenja između Hrvatske i Srbije. „Odnosi dviju zemalja zavređuju da se uspostavi takva razina razgovora. Savjet bi poslužio kao podloga racionalizaciji i, rukovođen činjenicama i neusmjeravan političkim ograničenjima, pristupio bi devedesetima - objasnio je Pupovac. U Savjetu bi trebali biti predstavnici parlamenata i uglednici iz javnog života obiju država, kao i predstavnici hrvatske Katoličke te Srpske pravoslavne crkve." - izjavio je g. Pupovac.

По свему судећи, проверени бранитељи нашег отачаштва поново ће се наћи на бедему одбране "србске" части и верског индетитета "србског" народа. Овај пут своју борбу за очување спрских вековних интереса усмериће против старог и провереног субверзивног елемента друштва, или како то разни "сектолози" још воле да кажу, рака на кожи једне нације - секти.

Непријатељски фактор ово пута биће припадници тзв. малих верских заједница, тачније, једне од љих, Пентакосталне цркве. О чему се ради. Хуманитарна организација "Хлеб живота" би сутра требало да у сарадњи са Удружењем бивших логораша из земаља бивше Југославије подели божићне пакетиће деци у просторијама ове верске заједнице.

Mit na neki način mistifikuje i transcendira indentitet naroda produbljujući njegovu ontološku dimenziju i doprinosi glorifikaciji i značaju uloge koju on ima unutar društveno - istorijskog konteksta u odnosu na druge narode i kulture. U odnosu na to, posebno je zanimljivo osvrnuti se na značaj i ulogu koju mit ima u našoj kulturi i percepciji naše društvene stvarnosti i stvaranju slike nacionalnog i duhovnog elitizma.

Dnevne novine Borba: 24.06.2009

Šokantni snimci u kojima učenik srednje škole verbalno i fizički zlostavlja svoju profesorku dok ostali učenici to nemo posmatraju još jednom su pokazali sa kakvim se teškoćama susreću naši prosvetni radnici ali bez sumnje i nivo kulturne svesti koje pojedini učenici donose iz svojih domova.

Zaprepašćujuće vesti slične sadržine već duže vreme stižu iz prosvetnih ustanova širom zemlje koje upućuju na veoma alarmatno stanje koje vlada među našim mladim naraštajima. Indikativno je da se ovde ne radi o nekom pukom sociopsihološkom epifenomenu već o svojevrsnoj epidemiji nasilja među mladima u kojem su u poslednje vreme sve češće žrtve upravo njihovi profesori i pedagozi.

Toplo nedeljno popodne možda i nije najbolje vreme za metafizičke i filozosko teološke refleksije, ipak, za one koje ga žele provesti u svojem malom ali klimatizovanom delu svemira, eto nekoliko reči od mene...

Pesimizam poimanja ljudske egzistencije dobija svoju kategoričnu formulaciju i osnovu u filosofiji egzistencijalizma. Filosofi poput Edmunda Huserla, Martina Hajdegera, Karla Jaspersa i Sartra definisali su njegov filosofski okvir. Ako se zagledamo u ambis egzistencijalizma, postaje jasno da što naš pogled dublje dopire, sve više nestaje svetlosti i ostajemo nemi pred tamom neizvesnosti koja nas dole čeka. Ljudska egzistencija posmatrana unutar metafizike egzistencijalizma, nalazi se u istoj situaciji. Ona je tu, niko ne može poreći njeno postojanje, ali se ne može sa sigurnošću znati zašto je tu. Na smisao ljudske egzistencije, egzistencijalizam ne može dati adekvatan odgovor jer i sam nemo posmatra u tamu ambisa sopstvenog redukcionizma i materijalizma, ne ostaje mu mnogo prostora za pronalaženje odgovora na pitanje smisla. Zaključak koji je primoran da donese, ostaje tragičan kao i put kojim je došao do njega. Čovek ostaje usamljen, jedini svestan sopstvenog besmisla, nastavljajući da proživljava apsurd sopstvene egzistencije.

Преносим један текст чији је аутор мој пријатељ и колега, асистент на Богословском факултету СПЦ  - Мр Дарко Ђого.

Извор: Нова српска политичка мисаo

У свијести свих оних грађана Србије (и Срба ван ње) који прихватају познату подјелу на "прву" и "другу" Србију, ова подјела инволвира, између осталих друштвених, идеолошких и (дневно)политичких параметара, и једно замишљено правило по ком су припадници "прве" Србије углавном традиционални православни вјерници (евентуално, и вјерници других традиционалних вјерских заједница на тлу Србије), док су припадници "друге Србије" превасходно самопрокламовани атеисти, агностици или милитантни атеисти. Наравно, као и у свим другим случајевима, и овдје важи правило да се перцепција разликује од аутоперцепције, тако да "традиционални православни вјерник" у очима другосрбијанаца углавном доживљава метаморфозу у задриглог балканског примитивца неолитске магијске религиозности, насупрот кога стоји еманциповани мислећи субјект, ослобођен свих предрасуда, па и религијских празновјерица. Наравно, овај мислећи субјект је у очима првосрбијанаца углавном изједначен са апокалиптичким ликовима апостатичког карактера, а њихово еманциповање са празноћом new age-a који се, оног момента када су "водолије" дошле до управних одбора, брокерских кућа и директорских столица, брзо испразнио од било какве религијске садржине.

FEST je već u svom petom danu i moja zamisao komentarisanja repertoara dan za dan je nestala negde daleko u prašini. Spavanje je već u kategoriji rigoroznog treninga, svakih 15 minuta počinjem da računam da bih minimizovao potencijalno komiranje u sred nekog filma pa nekih sat-dva vremena, kolko procenjujem da bi mi trebalo po tekstu, sve do sada nije uspelo da mi iskrsne. Ma nije ni sada to slučaj al' već mi je previše bezveze što ništa nisam ovde nažvrljao pa proračunato rizikujem dan sa manje spavanja. Videću sutra koliko je to bilo pametno.

O FEST-u generalno mogu reći da je organizaciono bolji neg' prošle godine, no to baš i nije neka posebna pohvala. Umesto ružnih šarenih krpa sada na bini opet vise zastave a projekcije ne kasne. Ni promoteri nisu napadni (ili sam samo imao sreće do sada?) što je veoma bitan faktor u mojoj knjizi.

Otvaranje je bilo otprilike kako bi čovek mogao da očekuje - sažeto, odmereno, bez Kusturice u vidokrugu. Kraći kolaž bitnih scena iz karijere počasnog gosta je bio uvod u najavu da će na binu izaći Rejlf Fajns. Znate onaj transfer neprijatnosti kada vas je blam za nekog drugog? E, to. Dođavola bre, čovek je odmah pored tebe. Ali, kako mudri spisi davno rekoše, i to je prošlo.

Dobrodošli na I'm Right Awards 2009, festival u kojem protekloj godini dodeljujem nagrade u ekstremno arbitrarnim (verovatno mahom filmskim) kategorijama čija je jedina svrha da ih iskoristim za priču o nečemu desetom. I demonstriram da sam uvek u pravu. Osim kada to nije slučaj. Tada nisam. A inače jesam.

Prva kategorija ove godine će biti superherojski film. Otkako su specijalni efekti dopustili egzibicije na platnu koje decenijama gledamo u stripu, kategorija stripskog filma je probila plafon u Holivudu. A u kategoriji stripskog filma, naravno, najpopularniji su superheroji. Ima mnogo katastrofalno loših ostvarenja, ima dobrih, a ima i sjajnih. Ipak, odabrati pobednički film je bilo jako jednostavno. Štaviše, to je isti naslov kojem godinama unazad neformalno dodeljujem dotično zvanje.

Ja sam gamer. Ja sam takođe ateista, anarhista, apsurdista, transhumanista, programer, singularitarijanac, deathrocker, skijaš i još mnogo toga ali, pre svega, ja sam gamer. Bio sam gamer kada mi je u najranijoj mladosti otac na Commodore 64 morao učitati Tetris sa kasete da bih se igrao i od tada se stvari nisu menjale.

Mesto koje je moderno društvo dodelilo gaming kulturi se vrlo malo promenilo od početka osamdesetih do danas, što je poprilično bizarna činjenica imajuči u vidu da samo industrija kompjuterskih igara već godinama obrće veći novac od filmske industrije. O razlozima za marginalizaciju igara kao validne forme umetničke ekspresije neću pričati ovom prilikom, u glavnom zato što su takve diskusije jako mučne i ne postižu ništa. Delom zato što su i protivnici i proponenti većinom fiksirani na to da nešto može ili ne može biti umetnost. U vreme kada umetnost gubi sav smisao, insistirati na toj etiketi kao pokazatelju vrednosti mi se čini krajnje nesvrsishodno. Umesto toga, smatram da je mnogo produktivnije ponuditi primere velikana gaming kulture pa da vidimo šta je odatle neko mogao da nauči. Tim povodom, evo jednog od najbitnijih velikana rane istorije kompjuterskih igara.

prostor za vaše reklame :)

   Poštovani ljubitelji ovog pararelnog života i drage mi ljubiteljke monitora i mene kao takvog , dobro došli na otvaranje moje nove renovirane i od sada renomirane virtuelne ordinacije "Dr Globus".

 Kao što prvo možete da primetite promenio sam ime,  i to ne samo što je moja prethodna

Not everyone understands house music, it's a spiritual thing

a body thing

a soul thing...

house music.

(Eddie Amador, House Music)

Umro je Malkolm Meklaren. :((((((((((

Autor: Rodoljub Šabić

Stiven Kon, izvršni direktor američkog Nacionalnog centra zviždača u pištaljku iz Vašingtona, posetio je pre nekoliko dana Podgoricu. Naravno, čak i slabo upućeni znaju, da razlog njegove posete Crnoj Gori, bez obzira na „zviždače" i „pištaljku" iz njegove titule, nije bilo ništa ni nalik muzičkoj manifestaciji. Razlog je bilo predavanje koje je, na temu „Prijavljivanje korupcije - zaštita zviždača i javni interes", održao na velikom skupu održanom u Upravi za kadrove Crne Gore.

Šteta je što se „zviždanje" kod nas slabo

Autor: Rodoljub Šabić

Ima li Srbija nuklearne balističke projektile? Nema, naravno, svi to znamo. Kao što bi znali i da ih ima. Znali bi i kad bi imala nameru da ih nabavi. Znali bi, vrlo verovatno, i značajan broj tehničkih i drugih podataka o hipotetičkom projektu nuklearnog naoružanja. Ustvari, nema mnogo stvari koje o tome ne bi znali. I bilo bi Vam razumljivo zašto ih ne znate.
A kako stvari stoje s projektom zvanim restitucija? Pouzdano znamo samo to da smo, pre otprilike pet i po godina, dobili Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine. Bez obzira na