U svom poslednjem tekstu, pre mesec dana, pisao sam o sumanutoj odluci poreske uprave (tačnije neke gospođe iz DS) da  preduzetnice porodilje moraju retroaktivno da plate doprinose za socijalno osiguranje, koje su već jednom platile i koji su im refundirani.

Danas ću napisati dve kratke istinite priče koje su posledica te odluke:

Jelena je preduzetnica koja sa mužem drži malu prodavnicu. Ništa specijalno, ali dovoljno da imaju za osnovne potrebe. Oboje plaćaju jednak iznos na ime doprinosa.

Ne znam ni šta da napišem. Hteo sam prvo da psujem, pa da se zezam, a sad mi je samo muka.

Novosti

E Novine

 Vest nije potekla od njuz.net - a, ali se i dalje nadam da se neko samo zeza.

Nakon jednog jutrošnjeg iskustva, kada sam opet jednom svom prijatelju bezuspešno pokušavao da objasnim da je žrtva prevaranata i da ne ulazi u vrzino kolo, setih se svog teksta iz potpalublja, od pre dve godine. Priča je istinita, iako sam tada napisao da je fikcija, iz nekih naivnih razloga.

PIRAMIDE

Sretoh nedavno jednog poznanika koga baš odavno nisam video. Počnemo klasičnu priču: "kako si, kako porodica", kad me on, ničim izazvan, pozove na piće u kafanu. Iznenadilo me to, moram priznati, jer ga znam kao prilično škrtog čoveka, što bi rekli sa zmijom u džepu.

 Гост аутор: nikvet pn

Тамо деведесетих, тек што сам отворио приватну амбуланту дошао ми је старији симпатичан пар са четворо паса мешанаца. Само је она говорила, витка жишка, он ситан блед са подочњацима смешкао се и ћутао. На крају терапије објаснио сам даљи поступак и исхрану покушавајући да и њега увучем, деловао ми је стабилније. Она је пресекла: Португалац, зове се Хелио, српски нула. Много је болестан од свашта, пије двадесет и четири таблете на дан. Испратио сам их, руковао се меко као баба. У наредних неколико сусрета испричала је да су се одавно нашли у Немачкој на раду, фризерка и електричар, немају деце; још коју годину до пензије решили да проведу у Србији, после ће већ видети.

Живели су у кући са двориштем премалим за превише паса. Велика разлика од њене родитељске куће у Кривом Виру. Но нажалост по смрти родитеља то је све прилично пропало. Она није показивала вољу да се тамо врати нити да обнови; њему је било свеједно.

There are bold climbers and there are old climbers, but there are no old bold climbers.

Na Pikes Peak smo krenuli manjevise kako je planirano, oko 4 sata ujutro, iz Boldera. Zgrada nam utonula u pretpraznicni san, jedino Uske jos dugo mrnjauce za nama, kao da smo ga zauvek ostavili.

Nakon dva sata voznje jos uvek pustim medjudrzavnim autoputem

Ok, osvanuo je 15. April. Vest je da je počelo organizovanje dobrovoljaca u Vranju i okolnim mestima za čišćenje djubreta sa Južne Morave. Akcija bi navodno trebalo da traje više vikenda, dok se akutni problem djubreta ne eliminiše.

Zamolio bih čitaoce bloga da okače svaku informaciju do koje dodju, o napretku akcije. Da poguramo, ako negde zastane. Pokušaću da stupim u kontakt sa drugarima iz kluba eXtreme  u Vranju, da ako je moguće i od njih dobijemo informacije iz prve ruke. 

Iz mog ugla, mislim da je ovo odlična prilika da Vlast zablista i upiše sebi poveliki plus za naredne izbore, barem kod nas tree hugerrs-a, kojih, kako se pokazalo, ima značajan broj.

Život je nepresušan izvor umetnosti.Umetnost je oplemenjivač života. Prepreka među njima ne sme biti.

Razumeti ove tri jednostavne rečenice ne bi trebao da predstavlja poseban problem ukoliko čovek razmišlja jednostavno bez primesa onoga što je pokupio kroz školvanje, rad, nauku, džabalebarenje, hobije,

 Otkrivaju se tajne Deda Mraza.

 Crveno odelo, verovatno da bude uočljiviji na zimskoj belini; crveni obrazi, crven nos...dolazi nam sa hladnog Severnog pola...Naime, veruje se da odevanje u ovu atraktivnu boju povodom novogodišnjeg slavlja donosi sreću i uspeh tokom cele godine. Bela kosa i brada govore nam o starosti Deda Mraza i čistoti koju prenosi na najmlađe.

   Nije ništa novo, ali za mene jeste, jer me je pogodilo. Nije mnogo, kasnije kada sam se smirio i ukapirao sa kim imam posla, rekoh sebi što se uzbudjuješ to je tako nornmalno u državi koju voliš iako tu ljubav drugi kvare. Nije meni do ljubavi, poštovanje tražim, što manje poniženja, izopštavanja iz stvarnosti, hoću da plutam kuda i drugi, bar u onom, većem, delu gde sam nemoćan da se suprotstavim. I, pokazalo se da sam nemoćan.

   U poslednjih godinu dana, sticajem raznolikih okolnosti, ostao sam bez tri broja mobilne telefonije. Ovaj, treći,

Kada sam doneo odluku da pišem blog, rekao sam sebi da ću pisati o književnosti i o kulturi. Da ne bismo mislili o popovima i bitangama, da ne bismo trošili energiju i reči na glupost, jer je već dosta toga rečeno i ja ne znam šta bih dodao osim besa - a moj bes neće nikome pomoći, ovaj blog posvećujem muzici i ovoj kratkoj priči iz zbornika mladih ex-yu pisaca Rukopisi 31. Autor je Vladimir Miletić.

.

.

.

.

.