1.

Počinjem da se budim. Ali ne znam gde sam.  Mračno je.

Čujem kloparanje točkova. Ujednačeno klip klap, pa pauza i opet taj isti zvuk.

Nije mi hladno,dobro se osećam.

Pokušavam da se setim.

Ne ide. 

Ponovo me budi pisak lokomotive.

Javljaju mi se fragmenti sećanja.

Goli otok.

PROGLAS

Osnivamo partiju –BANACKI  PACOVI. Stranka ima da bidne lokal patrijiocka.

Nećemo da se bavimo sveckom politikom ni domaćom.

Samo da ljudi bolje živu.

Na čelo parije da budem ja doživotno i bata Đole kao zamenik.

I nema da se kraducka i pobegne na Sejšale ima da se ostane ovde.

ČLANSTVO

1.Da postane član može ko oće.

2.Svi su dobrodošli ; i Srbi i Mađari i Rusini i Slovaci i Makedonci iz Jabuke i Romi i sve nacije koje žive u Vojvodini.

3.Jedini uslov je da se oseća

Verovao sam

Verovao sam da je vuk pojeo baku i crvenkapu i da je došao lovac , rasporio ga i izvukao ih žive i zdrave.

Sećam se mog banatskog jazavičara Bobija. Mnogo me je voleo a ja sam bio klinac i još više voleo njega. Mada, nisam voleo kad odem da kakim u bašti (jer me mrzelo da odem u WC). Onda se on odnekud stvori i prvo lizne moju kaku pa onda mene po licu. Sve sam mu oprostio jer, on je bio moj najbolji drug.

Mače

    Sećam se vremena kad smo stanovali u prizemnom učiteljskom stanu sa velikim dvorištem. Jednom prilikom kroz otvorena vrata ušetalo je jedno simpatično crno mače. Gledalo me svojim krupnim okicama, mazilo se o moje noge ne propuštajuću  da prevuče i rep preko mojih pantalona.

Milica

Jednom prilikom,moj otac je doneo u našu novu kuću,malo belo prasence staro tek nekoliko nedelja. Radoznalo, umiljato, nezaštićeno.Boje kože kao naša samo sa svilenkastim svetlim dlačicama. Bez straha je prilazilo ljudima i radoznalo ih njuškalo. 

Mogao bih da pišem o psihologiji gubitnika,paćenika,neradnika,lenčuga,ljudi bez ideje i stava.

Ljudski šljam se okuplja oko govna kao podguzne muve.

Čuvar vatre

   Izašao sam iz svoje pećine da se nadišem svežeg vazduha. Sunce je već uveliko odskočilo.

    Ne d’o bog predsednik ove takozvane države postupio bih vrlo pragmatično.

Ima jedna dobra poslovica u našem narodu, koja oslikava u neku ruku i naše društvo, pogotovo u poslednjih par godina unazad, a to je baš ova „Dva loša, ubiše Miloša."

Kada sam bila mala, majka nam je uvek govorila da se čuvamo povodljivih i porocima vođenih ljudi jer su oni rak rana svakog društva, kolektiva i porodice.
Ne znam

Juče sam pričala sa drugom koji je lekar, i reče mi jednu stvar o kojoj razmišljam danima vezanoj za izolacije, #ostanikodkuce i svim preporukama koje su date, a tiče se starijih ljudi i onih koji imaju neku hroničnu ili imunološku

Majka, radnica, učiteljica, spremačica, kuvarica, aman šta li sam ?

Od kako je krenula ova koronizacija na globalno svetskom nivou, istumbaše nam se svi mogući časovi, dani i nedelje.

Svaki dan je postao isti, sem ponekad doručka kada moj suprug napravi, a to su vruće mekice i mogu vam reći da je za vreme ove korone