Dragi blogeri, evo još jednog teksta posvećenog ideji hrišćanske demokratije. Autor eseja je ruski filosof i istoričar, Georgije Petrovič Fedotov. Ovom prilikom obaveštavam vas da je pokrenuta prva internet prezentacija posvećena ideji i konceptu hrišćanske demokratije u Srbiji. Prezentaciju je pokrenulo nekoliko entuzijasta koji žele promovisati ovu ideju u našoj zemlji, između ostalih i moja malenkost. Web site se nalazi na adresi www.hriscanskademokratija.co.nr

Savremena crkvena svest se mnogo lakše otvara za ideju društvenog, javnog života nego za ideju demokratije. Nasuprot XIX veku, kada je socijalizam bio strašilo za hrišćane svih veroispovesti, kada je neprestano razobličavan kao jeres, u našem vremenu mirenje hrišćanstva i socijalizma vrši se izuzetno lako. Većina ruskih takozvanih i postrevolucionarnih pokreta - i tokova - niče na tlu socijalnog pravoslavlja - trebalo je samo da nešto pobledi priviđenje dugovečnosti kapitalizma, pa da odmah postane jasno kako je socijalizma duboko ukorenjen u hrišćanstvu - u jevanđelju, u apostolskim opštinama, u drevnoj crkvi, u samom monaštvu, u javnoj društvenoj aktivnosti srednjevekovne i zapadne i ruske Crkve. Postaje jasno da je socijalizam  - konačno jasno bludni sin hrišćanstva koji se dans vraća – barem delimično - u očev dom.

Pre nego što se upustim u svojevrsnu sistematizaciju pojma kolektivnog preumljenja koji do sada nije bliže definisan u našoj javnosti, već podrazumeva individualnu psihološku pojavu sa eventualnim implikacijama na širi društveni kolektiv, smatram potrebnim osvrnuti se na samu etimologiju i definiciju pojma preumljenja.

Reč preumljenje predstavlja prevod grčke reči μετανοῖα (metanoia), što podrazumeva promenu uma, pokajanje; izražava pokajanja za određena počinjena dela, priznavanje krivice i greha, „okretanje od mrtvih dela“ (metanoia apo nekron ergon), i povratak ka veri u Boga (Jev. 6,1) [1] . Reč se odnosi na duhovnu obnovu čoveka, proces duhovne katarze kroz koju čovek treba proći da bi stigao do svog bogomdanog naznačanenja, odnosno oboženja. „Preumljenje podrazumeva promenu, uspostavljanje celovitosti, povratak u celovitost bića.“ [2]

Iz saoštenja NVO Centar za otvoreni dijalog, Novi Sad

Prethodnih dana mnogo se govorilo o povlačenju antidiksriminacionog zakona iz skupštinske procedure nakon pritiska tradicionalnih crkava i verskih zajednica na čelu sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Bilo je veoma mnogo rasprave u medijima o spornim članovima predloženog zakona, (18 i 21) kao i njihovih eventualnih implikacija kada zakon bude pravosnažan. Međutim, ono o čemu se u medijima nije posvetila dovoljna pažnja jeste jedna druga vrsta diskriminacije koja provejava u ovoj svojevrsnoj apologiji konzervativno-tradicionalnih vrednosti sa jedne strane i liberalnih sa druge.

O čemu se zapravo radi. U zvaničnom saopštenju kojeg su sastavile sve tradicionalne crkve i verske zajednice jedna od primedbi je da nadležni organi prilikom sastavljanja predloga zakona nisu o njemu konsultovali tradicionalne verske zajednice. Ono što izaziva čuđenje jeste činjenica da u celokupnoj javnosti niko nije primetio da je ovde došlo do svojevrsne duple diskriminacije i to tzv. malih verskih zajednica jer je dobro poznato da su u bliskoj prošlosti upravo one neretko bile predmet verskih diskriminacija, diskvalifikacija i etiketiranja.

Tekst je nastavak članka objavljenog ranije na ovom blogu i na portalu www.prometej.ba

Gost bloga: Biljana Beba Knežević

Dok smo bezbrižno prljali autobus smokijem, negde su uhapsili Radovana Karadžića. Tu vest smo saznali mnogo kasnije, kad već više nije bila novost, ali našoj izdajničkoj radosti nije bilo kraja. Kakvi smo mi samo ljigavci, radujemo se tuđoj muci. Pa da. Ja se zamalo nisam napila od sreće, ovako nesklona porocima, alkoholu naročito ( stvarno nisam poročna po tom pitanju i vrlo ga loše podnosim. Kad god konzumiram taj inhibitor seratonina, imam crne rupe u pamćenju a treba mi bar tri dana nakon konzumacije da se dozovem svesti. Onoj osnovnoj ).

Gost bloga: Biljana Beba Knežević

Godinama pišem i lečim se. Lečim se od tuge, nostalgije, promašaja, depresije i sebe. Pisala sam o mnogo čemu, ali o mom lepom, bačkom gradiću na severu ( ali baš severu Bačke ) nisam. Ne bih vas gnjavila geografskim položajem tog grada, tek da znate da je ravan i da smo Stevan Sremac i ja komšije. Dabome.

Veći deo svog detinjstva i devojaštva ( oh kako to daleko zvuči ) sam provela u kući sa dugačkim hodnikom i stazom od žute cigle. Preko puta kuće, najtiše komšije na svetu. Vikendom su obično pristizale nove, uz dugačke povorke ožalošćenih. Groblje. Dugo se pričalo da su tamo, baš na tom groblju, satanisti ( moćni rejndžeri ) obavljali svoje satanističke obrede. Toliko sam se plašila svega toga da ni u po’ bela dana nisam smela tom stranom ravnice. Ne, išla sam okolo, preko keja, gde god da je destinacija bila.

Poštovani blogeri, u okviru serije tekstova koje sam posvetio ideji i konceptu hrišćanske demokratije prenosim i ovaj tekst koji se osvrće na istorijat i razvoj hrišćanskog socijalizma u Rusiji tokom prošloga veka.

Aутор: А.Ф. Гавриленков, превела са руског: Љиљана Бурсаћ

http://www.law.edu.ru/doc/document.asp?docID=1136331

Први зачеци идеја хришћанског социјализма на руском тлу били су повезани са јеретичким покретима стригољника, који су   проповедали под утицајем Феодосија Косог. Тежња да се реализују идеје једнакости, братства и социјалне правде приметне су у учењима духобораца и малокана.

Идеје хришћанског социјализма касније су се  појављивaле у стваралаштву руских филозофа у другој половини 19. и првој половини 20. века. У то веме идеје хришћанског социјализма су се развиле у тековини Царства Божијег на земљи.

U Izoli (Slovenija) 8 novembra, nakon teške operacije srca na večni počinak  otišao je dr Tadej Vojnović, jedan od najčuvenijih teologa i filozofa Katoličke crkve na Balkanu. Poliglota koji je preveo Novi zavet na rusinski jezik, profesor Katehetsko-teološkog instituta Rimokatoličke crkve i Protestanskog teološkog fakulteta u Novom Sadu i jedan od najvećih poznavalaca

Javnosti je poznato da je u toku akcija prikupljanja milion potpisa podrške za osnivanje REKOM-a, Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava počinjenim od 1991. do 2001. na prostoru nekadašnje SFRJ. Poznato je također da su ovoj regionalnoj inicijativi podršku dale više od 1500 nevladinih organizacija, mnoge javne