„Када би се, неким случајем, у нашем дневном листy појавио овакав текст:

„АМБАСАДОР- ТОРИЈЕВАЦ који воли свој 'џоб' и ,клан', и следи СЛОГАН своје странке (као некада његови преци, верни ВАЗАЛИ свога краља), господин чију дипломатску КАРИЈЕРУ подржава посебни БУЏЕТ - стоји на балкону свога стана у амбасади (одевен у црно-бело ФЛАНЕЛНО одело, налик ПИНГВИНУ који се шепури) и пије ВИСКИ расејано гледајући низ КЕЈ где поред понтонског моста радници превозе КАРГО од много ТОНА на брод, a огромна амбасадорка, чланица женске ЛИГЕ за мир, сва накићена француском БИЖУТЕРИЈОМ као права КАРИКАТУРА од жене, пијуцка минералну воду и гледа на другу страну, у правцу суседног ТУНЕЛА, и још даље од далеких ДИНА Низоземске..."

онда би одличан зналац европских језика уочио следеће речи келтског порекла које су у наш језик стигле пoсредством следећих европских језика:

 

 
како је то својевремено говорила једна мени најдража персона на свету научивши да чита, па док су је шетали градом читала табле са називима улица и саобраћајне знакове.

 
А за оне који ми замерају на вулгарности, нека наслов буде:
 
 Digitalna (personalizovana) propaganda u kontrasmeru
 
Приметио сам да је ова тема изазвала велики одзив блогерске јавности (хм... шта год то било), па реших да се гвожђе кује док је још вруће, те да отворим нови пост на којем би се та тема могла натенане проучавати у нади да  ће се доћи до ваљаних закључака емпиријским поступцима потврђених и рационалистичким методама синтетизованих.
 
То је ионако само још једна од сличица у мозаику који зовемо наша Република. (Уан Рипаблик?).
 
 
pk4j6tU.jpg?1 
 
 
 
 
 
 

Ево теби телефон да боље видиш, теби да боље чујеш, теби да боље осећаш...


Усамљен си?


Као што видиш из поучног економско-пропагандног програма на телевизији, нема тог довољно великог кредита који ти неће учинити живот лепшим, садржајнијим, интересантнијим...

 

stock-photo-feet-of-sleeping-woman-in-white-bed-room-513086860.jpg 

 
 У духу времена... У недељи за нама... Док нам "пар идиота мењају начин живота"...
 
 
 
2018-06-14 05:45:39
Moj grad| Na današnji dan| Planeta| Sport| Život

Počinje! *

tasadebeli RSS / 14.06.2018. u 06:45

 

 

Знам да је препорука модерације да се ипак не отвара нови пост барем док се не закључа стари.

И знам да је многе на Блогу Б92 хиперинфлација постова под овим горњим никнејмом већ доводила до очајања толико дубоког да су помишљали и на цијанид који је ето опет, као што то правила постпостмодернизма налажу, после Нирнберга 1945. враћен на политичку сцену као модни стил и у овој нашој текућој 2017, али до овог сада поста долази искључиво због моје расејаности у којој сам заборавио на обележавање једног од, по мени, најзначајнијих датума српске културе овог нашег времена.

Наиме, ради се о томе да се ових дана обележава 20 година постојања Одбора за стандардизацију српског језика који је, барем што се мене тиче, једна од најзначјнијих институција које је српско друштво ипак успело да изнедри у времену пропадања свих других институција и у времену пропадања вредности на којима су генерације одгајане.

 

negujmo-srpski-jezik_0.jpg 

 

 
Никада нисам заборавио то септембарско јутро давне 1984. када сам се коначно вратио из војске у мој Београд.
 
Стигао сам возом из Ријеке рано ујутро. Маторци нису били у Београду, врата куће ми је отворила сестра, изљубила ме и вратила се у кревет да настави да спава. А ја сам себи скувао јутарњу кафу, сео на под своје собе, узео један блокчић и направио хронолошки списак свих дела Достојевског који сам током каснијих година помно пратио ишчитавајући све редом.
 
Још увек, и дан-данас чувам то блокче са тим списком дела тог епилептичара, шизофреника, неуспелог револуционара, робијаша, коцкара и вечитог дужника, извесног краткоталасног ФМ писца...
 
 
 
 
 
Ми смо, каже један несумњиво врсни познавалац књижевности, одрасли на америчкој култури, те „ако нешто читамо - читамо америчко". Он, додуше, уочава да се у последње време „помиње и (тај) Достојевски као писац".
 
 
 
 
 
 
4a37cc288c2f4d2eec53084b8a0c3227--retro-girls-sofia-loren.jpg
 
 
 
 
 
 
2017-07-08 23:00:44
Društvo| Kultura| Lingvistika| Literatura| Mediji

Tišina tamo!

tasadebeli RSS / 09.07.2017. u 00:00

Прво смо живели у добу прећуткивања.

Па смо онда ушли у доба ућуткивања.

Да ли смо сада, када смо све видели и чули, омирисали и куснули, додирнули и осетили, дошли до доба ћутања?

Није ли можда дошло доба у којем треба слушати другог и још више ослушкивати самог себе уместо да говоримо или тек производимо буку оглашавајући се?

Само... Да једна ствар овде буде јасна.

Ћутање и тишина никако нису исто. Никако.

 

 

 

 

 

Зими, тисућ шест сто... (сад свеједно које),
Менчетић, поклисар, беше у Версаљу,
Да учини смерно подворење своје
Лују Четрнајстом, милостивом краљу.

У част посланика републике старе,
И светлога госта, држали су били
Тад у Трианону бриљантну соаре,
С трупом Молијера, музиком од Лили.

Сву ноћ напудране маркизице мале
На врх ципелица сатинских и финих
Играху менует; и мирис дуж сале
Вејаше кô ветар од лепеза њиних.

Док је гост, међутим, прешао у збору
С једним кардиналом, пун речите силе,
Цело стање цркве на Јадранском мору:
Све мислећ на једну ципелу од свиле

 (Дубровачки поклисар - Јован Дучић)

 

tasadebeli

tasadebeli
Datum rоđenja:  07.10.1964 Pol:  Muški Član od:  18.07.2011 VIP izbora:  24 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana