Prema najavi medija, približio se trenutak kada će predsednik Nikolić izaći sa svojom novom, drugom po redu, platformom za Kosovo. U najavi tog dokumenta predsednik je rekao da će taj papir predstavljati njegov predlog "konačnog rešenja", da će biti linija ispod koje on nije spreman da ide i da će to svoje vjeruju staviti na radni sto premijera Vučića, «jer je vlada ta koja vodi politiku", te da će time njegova misija u pogledu južne pokrajine biti okončana – sve ostalo će biti u premijerovim rukama.

Pažljivom čitaocu mog "epa" o Idolima i ostalim dogodovštinama mog dosadašnjeg života, možda nije promakao detalj (a detalji čine i život i literaturu, kome to nije jasno treba da čita eseje o književnosti Vladimira Nabokova)...dakle, detalj sa pisaćom mašinom koju sam za popriličnu beznačajnu sumu kupio od jednog svog kolege, studenta medicine, u podrumu zgrade Dekanata, u prostoriji tada znanoj kao Kmarsmis, što je bilo jedna od socrealističkih skraćenica za organizaciju studenata članova Saveza komunista. Dakle, tu sam vam pisaću mašinu već pomenuo.

Da sam ja neko ko se pita u DS, izbacio bih Borka Stefanovića jer on na poziciji potpredsednika stranke i ne sme da je razbija ili cepa. Čak ni u nagoveštajima. A nagoveštaja je bilo dosta. U jednom intervjuu Stefanović demantuje novinske napise da mu Jovo Bakić piše program i kaže da mu nije ambicija da cepa DS, a paralelno s tim Jovo Bakić u potvrđuje da piše Borku program i dodaje kako u budućoj Stefanovićevoj stranci neće biti mesta za sve, već samo za elitu. Sve liči na igru dobrog i lošeg policajaca. Jedino nije jasno koji je ovde dobar.

Boris Tadić je u jednom nedavnom intervjuu dobro primetio: „Vučić vlada uz pomoć ogromne stranačke infrastrukture koja proporcionalno dostiže obim SKJ, a s druge strane opozicija sama sebi puca u noge u višegodišnjoj kampanji protiv same ideje opstajanja političkih stranaka, gurajući sebe u strukturu pokreta, tj. nestranački sistem organizovanja koji ama baš nikako ne može da parira Vučićevoj infrastrukturi“.

Ne razumemo se fakat. Prebacim Basari da je pogrešno razumeo „Utisak nedelje“, on mi odgovori da ja nisam razumeo njega. U redu, u jednom se očito slažemo: ne razumemo se.

To je dobro znati za početak. I naslanja se na ono što sam pokušao da kažem u diskusiji, ne razumemo jedni druge, mnogo smo uobraženi, mnogo smo se uzvisili, mnogo smo gordi, mnogo smo puni sebe, mnogo nam u glavi jako trešti stranačka pleh muzika... pa iz toga sledi: mnogo se ne poznajemo, mnogo se mrzimo, mnogo jedni drugima želimo zlo, pa ćemo ovako, bojim se, mnogo brzo svi skupa i da propadnemo.

Mi, brate Basara, od sve te agresije i ne znamo više u čemu se tačno ne slažemo.

Intelektualna scena u Komiži, zaboravljenom gradu na izgubljenom ostrvu, bila je živa. Najistaknutiji i jedini predstavnici bili su: Dr Gordan Straka, zubar, Zoran Franičević, novinar, te jedan nastavnik hrvatsko-srpskog jezika iz lokalne srednje škole. Zubar je bio cinik, novinar melanholičan, a nastavnik – alkoholičar. Ne sećam se njegovog imena. Samo opaski koje mi je upućivao prilikom slučajnih susreta. Nekad su bile vezane za politiku, nekad za literaturu, najčešće za činjenicu da život nema smisla.

Ja inače nisam nešto sklon piću. Alkohol

Istina

Među nama nema tajni, rekao mi je Sloba

Konjović pre jedno 35 godina dok smo

stajali u Knez Mihajlovoj

slučajno smo se sreli preko puta "Grčke kraljice"

gledali smo u izlog knjižare, a on je

govoreći o svojoj devojci ili ženi

rekao

Među nama nema tajni

Osetio sam nelagodu

kako je to moguće

pitao sam se, kako može dvoje ljudi da postoji

u istom vremenskom trenutku, na

istoj tački Zemljine kugle, dakle, na istoj geografskoj

Poslednjih dana naš se društveno-politički život usložio do krajnjih granica, a njegova entropija postigla je stepen koji u čoveku proizvodi stanovitu količinu nemira. Događaji prestižu događaje, prate ih odgovarajuće izjave zvaničnika, a zebnja raste. Ja, na primer, što bi Vulin rekao, kao građanin, imam želju da živim u normalnoj, mirnoj zemlji, koja ima definisan proevropski i civilizacijski put i izvestan cilj kome teži. U takvoj situaciji, prolazne rupe na putu, zastoji u transportu i svađe učesnika u saobraćaju, sve u figurativnom smislu, lakše je podnositi

Stopping By Woods On A Snowy Evening

Whose woods these are I think I know.

His house is in the village, though;

He will not see me stopping here

To watch his woods fill up with snow.

Išao sam u Ameriku desetak puta. Uglavnom na vrlo kratko. Nekad i na manje od 24 sata. Bilo je to u vreme dok sam radio u kabinetu predsednika Srbije. Takve su bile okolnost. Odlazak, desetak sati u avionu, dolazak, sastanci, najčešće u Zgradi UN na East riveru, sednica Saveta bezbednosti, obično, i povratak. Najduže sam bio prvi put. Tada još nisam bio u Kabinetu, bio sam slobodan strelac, privatno lice, svoj čovek, a u Njujork sam išao da bih video konvenciju Republikanaca na onim izborima kada je Džordž Buš trčao za svoj drugi mandat u Beloj kući protiv demokratskog kandidata Kerija.