[Umeš li lepotu?]

Toga dana bilo je desetak dece na Plaži. To jest, u plićaku. Srednje jaki talasi bili su im glavna atrakcija. Posmatrano sa strane, izgledalo je da su talasi postali tobogani, krila za letenje i ko zna šta još što su samo deca vešta da naprave. Samo su dva dečaka, braća gnjurila u potrazi za kamenom lepšim od prethodnog. 

- Pogledaj ovaj!, ushićeno je viknuo jedan.

Među svom decom, prepoznao sam samo njih dvojicu, dečake od, pretpostavljam, 7-9 godina i njihovu sestru, devojčicu par godina mlađu. Oni su bili svakodnevni stanovnici Plaže. Za njihove roditelje sam, u nekoliko dana koliko sam dolazio na Plažu, čuo samo kako su mnogo dobri ljudi. Ali, mnogo dobri ljudi. Kul i gotivni za druženje, ali pre svega baš dobri. 

Свако мало, у јавни простор Србије искочи србофобија. Ових дана смо сведоци оцрњивања Срба и изражавања жеље се да се Срби побију.

Изјава Никанора нарочито јако емотивно удара у контексту трагедије која се догодила у Црној Гори. Трагедије која нам каже да је то да неко извуче ватрено оружје и побије нечију децу и нечије родитеље

 [Помисли нешто потпуно другачије]

Novak je Crnogorac, Tesla je Hrvat, a ja sam Greta Garbo.

Најјачи бунт против било које власти јесте прочитати једну књигу недељно. 

Кад схватимо да свака власт било где у свету игра онако како гласачко тело свира, тад нам постаје јасно где лежи корен промена.

Бунт против културе која је формирала власт јесте продуктиван бунт.

Бунт против власти је јалов. Бунили смо се против Милошевића, скинули га и опет смо на истом месту. 

И тако ћемо тапкати у месту док год је култура која генерише власт иста.

Тек кад се буде развијала и унапређивала медијска култура, тек када сви гласачи буду умели да препознају реторичке и дебатне форе и финте, тек кад будемо умели да прозремо емотивну манипулацију и њене ефекте,

тек када се буде развијала и унапређивала политичка култура, тек кад будемо разумели разлику између племенског и системског друштва, 

тек тада ће игра бити разбијена и промењена. 

До тад, играмо исту игру, само мењамо стране.

Поштовани господине Стефановићу,

         ових дана ми се, после читања изјаве за медије да је у програму РТС-а дошло до бруталног вређања Премијера, по глави врзма једно питање на које Ви можете да ми дате одговор: шта сам ја Вама урадио да ме сматрате бруталном увредом?

Оно што не знам довољно да могу да закључујем: историју и спољнополитичку сцену.

Оно што знам: да би се ступило у акцију мора  да постоји интерес; у случају агресорског рата интерес неке групе људе да преузме контролу над неким ресурсима. 

Ова званична прича око НАТО-а је будалаштина. Русија се већ граничи са НАТО-ом. 

Полагање историјског 'права' је такође будалаштина. То је увек само наратив којим се покрива жеља за ресурсима.

Којим ресурсима у случају руске агресије на Украјину? Може ли неко ко зна да објасни?

Србија је данас показала своје лепо лице. Оно своје лице доброте за које знамо да постоји и које желимо да стално показује и буде најјаче. Србија је данас показала да јој је сваки човек важан.

Поносан на Србију данас, на Србију која је грађанима подарила наду и показала да ће бранити своје право на развој и унапређење живота у њој.

Од данас се у Србији за мрвицу лакше дише.

Србијо,
радуј се

Аутор: др Џејмс Т. Веб (извор)

Према мом искуству, надарене и талентоване особе чешће погађа одређени тип депресије који се често назива езгистенцијална депресија. Иако велики губитак или најава таквог губитка може код било кога узроковати епизоду егзистенцијалне депресије пошто истиче пролазну природу живота, особе са вишим интелектуалним способностима су више склоне да искусе егзистенцијалну депресију спонтано. Понекад је ова егзистенцијална депресија уграђена у искуство позитивне дезинтеграције како је објашњава Дабровски.

Егзистенцијална депресија је депресија која се јавља када се индивидуа суочи са основним питањима постојања. Јелом описује четири таква питања (или „ултимативне бриге": смрт, слободу, изолацију и бесмисао.