Znamo šta se dešavalo ranijih godina. Kao počelo da se smiruje. Onda su naše budale zapalile njihovu zastavu. Pa su njihove budale zapalile našu zastavu... Umesto nove spirale mržnje evo ja ću da se izvinim za zastavu u ime svih nas koji ne bi zapalili zastavu ni jedne države, sportskog tima ili zviđačkog odreda...

 Uz iznuđeno izvinejnje evo i video snimak da se opustimo (gledanje OBAVEZNO)

Pre pola godine Nišom se pronela čaršijska priča da su neki tipovi pratili komandanta žandarmerije. Kad je nastalo stani pani, odnosno kada su dotičnoj gospodi zalepljene face za asfalt, pored ličnih karti povadili su službene legitimacije. Kažu abrovi da je general Bata Dikić bio i praćen i prisluškivan. Čitali smo u Blicu kasnije koji se poziva na neimenovane izvore da je u stvari general Dikić prisluškivao kolege ma kako to suludo zvučalo. Ministar policije je kasnije dao zvaničnu izjavu da nije bilo prisluškivanja. Šuškalo se po medijima, da se u direktoratu policije mutilo sa antidatiranim nalozima za praćenje Dikića a to niko nije demantovao.

Ovih dana je objavljeno u Blicu da se maltene ponovo formira JSO pri žandarmeriji. Nova jedinica, kako kaže glasilo koje se razume u spinovanje, će brojati 600 ljudi koji su svi listom Legijini saborci i da neće biti ni jedne jedinice koja će moći da im se suprostavi.

Kažu da u životu postoje situacije koje razdvajaju dečake od muškaraca. Kada se pojavila mogućnost da idem kao jedan od prvih novinara u Egipat, nisam ni pomislio da je to nešto za šta treba preterana hrabrost. Jednstavno dobiješ zadatak i odeš.
Nemiri koji su se dešavali bili su mahom skoncetrisani u Kairu što je poprilično daleko od Crvenog mora i glavnih turističkih destinacija a uz to mi Srbi smo vremenom oguglali na ratnu opasnost, revolucije i kontrarevolucije tako da o bezbednosti nije bilo preteranih briga.
Da krenemo redom.
Let iz Beograda je bio malo poznatom egipatskom avio kompanijom “Memfis” i prošao je savršeno uz solidno posluženje i čak dve lepe stjuardese. Nova ali, čini mi se, moćna turistička agencija “United trevel international” nije ništa prepustila slučaju.

Jedno malo mesto pored Beograda i jedna super fensi fabrika. Četrdesetak radnika i menadžment od svega par ljudi. Velike plate i fenomenlna organizacija posla su nametnule radnu etiku kakava postoji samo u Japanu. Svi srećni, svi zadovoljni.  Vlasnik, intelektualac, povratak iz inostranstva kao student patentirao neki vrlo bitan deo u izradi pojačala, sada je partner vrlo poznate kompanije koja proizvodi audio tehniku. Fabrika "namunjena" što kažu Novobeograđani naseljeni po ča-ča-ča mestima u okolini Beograda (Ovča-Borča-Krnjača). Najsavremenija oprema za proizvodnju smeštena u pametnoj zgradi koja koristi toplotu zemlje i solarnu energiju za klimatizaciju i proizvodnju struje. Sve na dugme, sve na senzor, ... Ma namunjeno do bola. Gastarbajter povratnik, radost ministarstva za dijasporu, perfekcionista u svim segmentima,  čak je i taolete sredio po svetskim standardima, kao u najskupljim hotelima. Graniti, italijanska keramika, bidei, fotoćelije u česmama, guz papir na elektro motor, LCD displeji sa national geographics iznad pisoara, ... sve kupljeno u "Akvabutiku".

Zorana je naša reprezentativka u sreljaštvu, svetski prvak, sportista godine u Srbiji, ... Dakle kvalifikovano lice da brani boje Srbije na olimpijskim igrama u Londonu. Ovo će biti prvi od nekoliko intervjua sa našim olimpijcima koje planiram da imam na stranicama ovog bloga.

Zorana je rođena 1986. godine, studira ukrajinski jezik, uči engleski i ruski, vesele je naravi i ima izuzetan takmilčarski duh. 

1. Obično se devojčice igraju lutkama a dečaci sa pištoljima... Otkud tvoja ljubav ka oružju?

Igrala sam se i ja lutkama kada sam bila mala ali, kada sam malo porasla, ispratila sam svoju sestru koja se pet godina duže bavi ovim sportom, pa sam tako i ja počela. 2000. godine nam je preminuo otac i bavljenje sportom mi je postao doslovno beg od svega. Tu sam upoznala dosta novih ljudi, stekla nove drugare i svidelo mi se. Tako sam počela da dolazim češće na treninge, a nakon prve medalje na evropskom Prvenstvu, znala sam da je to moj poziv. Tada je sve dobilo na ozbiljnosti.

Neki dan gledam antologijski prilog nacionalne televizije koji arhetipski slika neveselu srpsku stvarnost: na pitanje egzaltirane voditeljke koliko koristi ima od „velikih i spasonosnih rasprodaja", začuđena gospođa odgovara „nimalo"! Na naivno „zašto", sledi filozofski mirno „zato što nemam para"! 

Srbija ovih dana zaista živi neki svoj shizofreni život: onaj koji emanira razdragani režim kroz medije i onaj koji se stvarno živi nikako se ne dodiruju! Srbija bez elite i kritičke inteligencije dozvoljava sebi da oboli od teške i hronične manipulacije, koja potpuno remeti racionalnu percepciju stvarnosti i vitalno ugrožava svaki smisleniji pokušaj planiranja budućnosti. Umesto da se manipulacije plaše i klone kao srednjovekovne kuge, naš joj establišment eufemistički tepa - spinovanje! Onda kada blazirane državne sveznalice svoje himere medijski proglašavaju istorijskim činjenicama ili dokazanim nacionalnim strategijama, teško je biti optimista...

Vlada Republike Srbije
Premijeru Mirku Cvetkoviću



Predmet:         

Uvaženi


Iskren prema sebi i prema drugima moram da Vam se obratim na ovaj način. U ovih sedam godina i pet mandata koliko sam u vladi kao ministar zdravlja naneo sam mnogo više štete nego koristi našem zdravstvenom sistemu i zdravlju građana. Brojne afere koje su izašle u javnost samo su vrh ledenog brega. Od silnih prljavština koje me pritiskaju budim se oznojen sa jakim lupanjem srca. Ovako više ne mogu.

I ništa mi sad nije jasno. Evo, čitam novine i nigde nema vesti o Nataši Bekvalac i onom motociklisti s kapicom za vaterpolo. Pa kakva smo mi to zemlja? Gde mi građani da se informišemo o lepoj Nati? Sve novine bruje kako je neki Mirko Cvetković lupio pesnicom o sto, kako je najbolji Mlađani slalomaš u isto vreme i otpušten i dao otkaz. Pa se kaže da je slabo radio, a i da je hteo sve sam. Na televizijama se ponovo vrti spot s bivšim ministrom kulture i Bajagom o nekom Vladi koji je pao. Znate ono "Šta to pada - pada vlada". Čuli ste. Mislim, čuli ste tu pesmu.

Eto, sad svi kanali počeli kao na Historiju da emituju Kolubarsku bitku. Mislim, ništa mi nije jasno. Ukopali se na Kolubari - pa šta? Kog to interesuje? Umesto da nam daju "play by play" kako su se potukli na dvoru Đani Versaći i Guru domaće latinične muzike, oni nas dave nekim tenkovima i buldožerima koji su ratovali na otvorenom kopu. Kao da je to najvažnija stvar na svetu. Mada me čudi što nisu umeli da ubodu godinu. Kad sam ja učio školu, bilo je 1914, a sad kažu da je u dvehiljaditim. Ništa mi nije jasno.

Pa se spominje neki stiropor. Kažu, stiropor je najbolji za izolaciju, a doskora su pričali kako je Nikola Tesla izmislio struju, a Slobodan Milošević izolaciju. Nisu spominjali stiropor, a sad pričaju kako će baš stiropor da nas uvede u Evropu. Za to vreme mediji ćute o tome kako je vodeći srpski kulturolog i trendseter Jekrem Evrić imao udes kolima. Javnost sumnja da su u to umešane tajne službe.

Danima smo u prilici da posmatramo u vestima kako Engleska gori. U plamenu su London, Birmingem, Liverpul, Notingem... Sve svetske stanice prenose da su demonstranti na ulicama i da pale, lome i pljačkaju. Ono što je simptomatično, jeste da niko ne kaže zašto. Koliko god sam osluškivao medije i internet, nigde u javnosti se nisu pojavili zahtevi, protesti nemaju vođe, nijedna politička ili sindikalna organizacija ne stavlja se na čelo protesta. Samo se pali, pljačka i ćuti.

Većina trezvenih izveštača sa ulica punih dima i akcije protest „vatra i ćutanje" analizira u kontekstu

 Krećem na avanturu u kojoj ću za 10 dana posetiti 6 zemalja i 3 kontinenta! Karte za sve letove koštale su samo 164€. Ja nisam turista, već putnik, i ovo će biti potpuno drugačiji Vlog. Minimalistički, bez ikakvog plana - idemo hrabro "Strongman Style" :)

 Zapratite kanal