"Srećni ljudi imaju loše pamćenje i bogato sećanje"

 Cesto sam provodio vreme istrazujuci dvoriste i lepo uredjenu minijaturnu bastu sa ne bas preterano prijateljski nastrojenim ruzama. Uzivao sam naklonost dedinih lovackih pasa i bio jedan od retkih prezivrelih koji su smeli da udju u njihov boks. Igrao sam se treskajuci dedinim alatom u radionici, a nije bilo nezanimljivo ni u garazi gde je bila parkirana freza i prikljucne masine. Ogroman dedin bicikl je bio nesavladivo prevozno sredstvo za moju konstituciju ali je bio idealan kao pokretne merdevine za penjanje na garazu. Dok me je leti bastensko crevo pretvaralo u vatrogasca pocetnika koji je stalno vezbao kako da ugasi vatru u kuci, u kolima u pokretu, na biciklisti... Zimi mi je pec na drva bila najinteresantnijna igracka. Neverovatno kakvi sve predmeti mogu da izgore i da naprave toliko dima.

Dva su vola masna debela
došla u grad iz rodnog sela.
Neće više kola da vuku
hoće bolji posao i struku.

Uzeli stan u centru grada
smislili plan - život bez rada.

Dan pred hapšenje narečenog snimali smo malo duže i bile neke zajebane scene tako da je cela ekipa bila kao iz centrifuge izvađena. Znao sam da nešto zaboravljam ali nisam imao snage da proverim šta pa sam se nekon razduživanja kostima odvezao u hotel. Tuširanje, kraća seansa
na fejsbuku i CKM i paljba na klopu. Dok čekam na kiosku piletinu, stariji gospodin sa ijekavičkim narečjem me tapše po leđima.

“Tako je junače”
“Hvala”

Mrtav sam gladan a i pojam nemam o čemu pričam a pivo i piletina mi drže mozak daleko od razmišljanja. Nakon klope seo sam u baštu kafića jednog pa drugog, u zbiru 7 – 8 piva i otišao da spavam. Probao sam da se setim šta sam zaboravio na setu. Naočare i telefon su bile tu, baš kao i novčanik. Ne znam zašto mi stoju upaljena ta lampica u glavi.

Ujutru opet drama za ustajanje, opet vožnja na set gde se snima, opet kostim, opet šminkanje.

“Jao pa ja vam sinoć nisam skinula tetovažu. Skoro da je neoštećena”.

Jebote ja sam se šetao kao pokretni bilbord sa tetovažom čoveka koji ima rezervaciju u haškom hotelu “Drama”.

Diskutabilno je da li smo srecni ili ne sto zivimo u eri u kojoj su mnogi pronalasci definitivno izmenili nacin zivota mnogih ljudi. Navikli smo da se kupamo u toploj vodi, spavamo u mekom krevetu, gledamo vesti na televiziji u sobi sa temperaturom od 22 celzijusa, komotno putujemo kolima, avionima, ... A nisu svi ti pronalasci podjednakom brzinom nalazili svoje korisnike. Ako posmatramo koliko vremena trebalo pojedinim inovacijama da steknu 50 miliona korisnika sampioni prvih 80 godina proslog veka su radio koji sticao publiku 38 i televizija kojoj je trebalo 13 godina. Igra je postala daleko ozbiljnija pojavom interneta koji je u svega 4 godine stekao 50 miliona korisnika. Apsolutni sampion je internet sajt www.facebook.com koji je nasao svoje mesto u klubu "50 miliona" za svega 2 godine. Frapantno je da se broj njegovih korisnika uvecava za oko 3% nedeljno sto je oko 100 000 ljudi dnevno. Brojke i dalje rastu i ocekuje se da vec 2010 facebook imati 200 000 000 (dvesta miliona) korisnika. Pocetno pozicioniranje facebook-a kao razonode za mladju populaciju je danas u mnogome promenjeno. 45% svih korisnika su stariji od 25 a populacija zena od preko 55 godina je najbrze rastuca grupacija na facebook-u. Zbog velikog broja korisnika i brzine rasta facebook je cesto nazivan novim internetom.

kako je moguće da je trgovinska razmena Srbije sa Kinom milijardu dolara i da je 40 odsto odeće u Beogradu kineskog porekla, a da nadležni tvrde da imamo tako malo njihovih radnika sa dozvolom za rad, tek nešto više od dve stotine.
- Inspekcija rada kontroliše samo strane državljane koji su legalno prijavljeni. Očigledno je da se ne proveravaju mesta gde stranci rade na crno. Kinezi na svakom drugom ćošku imaju radnje. Navodno, u Srbiji rade samo 223 državljana Kine, a samo u Beogradu postoji oko 340 kineskih radnji, u Novom Sadu ih je 57, ai ma ih, naravno u gotovo svakoj varoši u Srbiji. Treba uzeti u obzir i ljude koje prodaju i transportuju robu, a tu su i njihove porodice. U Srbiji postoji preko 1.500 kineskih prodavnica, pa je više nego jasno da u našoj zemlji boravi znatno veći broj radnika iz Kine. Ovo su podaci od prošle godine, a danas ih je verovatno još više

Priča ima obrise urbane legende, ali sudeći po novinskim člancima i nije. U povratku s mora, poreski inspektor svratio sa porodicom na čuvenu leskovačku pljesku. Oštrom oku nije promaklo da nije dobio račun pa je dunuo u pištaljku i uskoro je izvršen desant na (ne)fiskalni Leskovac. Iz poreske uprave u Nišu mobilisane su sve raspoložive snage. Epolog je da je privremeno zatvoreno 29 lokala (kioska brze hrane i restorana) u Leskovcu. To podrazumeva i kaznu od oko 100 000 dinara i zabranu rada od 5 do 30 dana.

Međutim par komada skupe garderobe koji neobično štrče iznad ostalih odevnoh predmeta sa sobom nose drugi problem. Kako sad kad izlazimo u noćni provod da obučemo bilo šta drugo? Komad garderobe deset puta skuplji od bilo kog drugog iz ormara te doslovno doziva da ga obučeš. Moja maslinasto zelena majica "Ed Hardi" ima na grudima glavudžu tigra dok je Jovanina haljina crno bela u zebra stilu. Da budem iskren nisam ni primeto da je par odlazaka na večeru ili u diskoteku sa suprugom ćelavi kolumnista krupne građe odeven uvek u isto, najskuplje dok je njegova prelepa supruga maskirana u koko šanel zebru od 800 američkih novčanica.

Sećam se svog krštenja, u malo poznijim godinama. Mislim da sam imao više od 25. Kako kaže ćale, samo sirotinja je nosila kolač i decu u crkvu na bajanje i krštenje. Viđenijim porodicama je pop dolazio na noge, gajbi. Sećam se i čuvenog dijaloga:
„Odrekni se satane!"
„Odričem se", povikasmo uglas kum Riki i ja.

A pop kao da nije čuo, pa nas još dva puta terao da ponovimo. I eto, odrekli smo se satane, pa nek ide život.

Stariji Beograđani se s radošću sećaju prvog samita nesvrstanih i našeg odricanja satane.