Snimio sam pre nekog vremena novčiće koje imam u džepu. Vidite li nešto zanimljivo na ovoj slici?

 

Glava kao bubanj, češljaš se kao da kosiš livadu. Unutra zuji, škripi, kuva, pišti. Oči čkilje, svako jače svetlo ih zatvara. Usta suva, ispucala. U njima ukus kao da si jeo pokvarena govna. Stomak krklja, klokoće, pušta gasove na obe strane. Mišići obamrli, pokreti usporeni. Soba đuska tvist, krevet glumi šajku na otvorenom moru. Ukućani izlaze i pre nego što uđu, što zbog otužnog vazduh, što od vašeg izgleda. 

Dijagnoza: mamurluk. Koji lek uzeti?

Pelinkovac sam počeo da pijem u Vojsci. Mislim: u JeNeA. Posle iscrpljujuće obuke na kojoj sam čak zadobio naprsnuće trtične kosti, što je rezultovalo nepravilnim sedenjem pa samim tim i posebnim problemima vezanim za digestivni trakt (kako lep način da izbegnem da kažem kakve posledice imam), i uz tešku hranu koja je padala na želudac kao kamen, čak je i omiljeno pivo počelo da mi predstavlja problem. Još kako je u Strumici (bugarski: vukojebina, primedba autora) uglavnom služeno Skopsko pivo koje je imalo sasvim drugačiji ukus od tadašnjeg favorita BiPa (nasuprot Prilepskom koje je sjajno pasovalo, ali ga je teško bilo naći), morao sam da pronadjem neko drugo piće za nikad dovoljno dugačke izlaske iz kasarne (mislim: ko je video vojnika koji pije kiselu vodu ili sok?). Kako mi je stomaklija ostala u nedovoljno lepoj uspomeni iz nekih ranijih poduhvata, izbor koji se sam po sebi nametao bio je pelinkovac. Popijem dva komaTa, smirim stomak, zagrejem se u zimskim danima, i veselo nazad u eSeMBe nabijent.

Danas je dan kada jedna porodica može radovati, a sa njom i 10 miliona nas. Danas Ivana pokušava da ponovi uspeh svog oca Gorana i "ubije" olimpijsku medalju. Zaboleće me prsti od vračanja.



Porodica Maksimović je jedna od najbrojnijih u londonskom Olimpijskom selu. Glavna zvezda porodice na ovim igrama je svakako Ivana, naša reprezentativka, jedna od prvih naših sportista koja je ostvarila olimpijsku normu, pre čak dve godine. Ocu Goranu su ovo sedme Igre! Na onima održanim u Seulu pre 14 godina osvojio je zlatnu medalju. Popularni Maksa je selektor reprezentacije, ali on nije doneo odluku da njegova kćerka ide na Igre - jednostavno, Ivana je dragulj koji se retko radja i sama se izborila za ovaj uspeh. Majka Miribana je trener reprezentacije, ali svi će reći da je neverovatna kombinacija oca šampiona i majke izuzetnog sportskog pedagoga (a nekada takodje dobrog strelca) rezultovala takvom kombinacijom gena koja je u naizgled krhkoj i čak previše ljupkoj Ivani složila šampionske kockice.

(turski: nevolja, briga; tuga, žalost; bol, bolest; dertli - pridev: brižan; tužan, žalostan)

Ne znam da li je o ovome neko nešto rekao (ne pratim najbolje), ali moram da kažem.

Pored toga što je afera Vikiliks okrenula jedno novo poglavlje u ustoriji sveta i donela neke nove odnose (tek ćemo za koju godinu videti kakve), mislim da se pojavio još jedan zanimljiv događaj koji zaslužuje pažnju i koji takodje može da promeni svet uveliko.

Sva frka se vodi oko Asanža. Međutim, meni je takođe zanimljivo da saznam kako je došao do podataka? Ko mu ih je dao? Sa kojim porivom?

Nemiri u Engleskoj: jedan pogled

Photo: Lewis Whyld/PA/AP

Grupa Kvin ima u svojoj čuvenoj pesmi "Mi smo šampioni" jednu rečenicu koja obično promakne kad se ova pesma peva u čast velikih uspeha sportista: "No time for losers"

Poslednji događaji u velikim gradovima Velike Britanije navode me na pitanje da li su gubitnici konačno rešili da uzmu stvar u svoje ruke i sami sebi obezbede "njihovo vreme"?

Već 14 godina, čudna izložba "Svet tela" (Körperwelten) obilazi svet i svojim eksponatima izaziva sasvim raznolike komentare posetilaca, javnosti, medija i zvaničnika. Do sada je imala preko 28 miliona posetilaca! Zagonetni doktor Ginter fon Hagens i njegova supruga Adgelina Vejli izlažu ljudska i tela životinja bez kože! Odrana, tako da se mogu jasno videti svakojaki organi koje površinski prekrivač tela sakriva od naših očiju. Neki eksponati su više nego ubedljivi: crna pušačka pluća, mrtvi deformisani fetusi, režnjevi ljudskog mozga, telo u skoku, ceo krvni sistem izvadjen iz organizma, trudna žena sa sve plodom u svom stomaku, srce i drugi krvni sudovi pogodjeni jakim udarom, organi napadnuti rakom i drugim bolestima... Neka od tela su u staklenom okviru, ali većina ih je pred posetiocima bez ikakve zaštite, na dohvat ruke. Frapantno, degutantno, zastrašujuće? Da, svakako, ali i poučno, zanimljivo, otkrivajuće. Pogledajte.

Aktivisti NVO BUBE92 i učesnici kampanje "Sloboda i šengenska viza teheranskim mangulicama - SišTM" u saradnji sa blogerima B92 + moderatorkama (05 i, naravno, 012) kao i ostalim sa nezavisnih blogova uz veliku podršku ogromnog broja radnih ljudi, građana i poštene inteligencije, organizovaće javnu tribinu pod geslom:

"Žurka BUBE92 iako Milutin Milošević još nije objavio knjigu. Lenčuga jedna!"