Puno je pisano o trenutnoj ekonomskoj krizi. Kao glavni uzrok neretko se navodio krah tržišta hipotekarnih kredita u SAD, au poslednje vreme i kriza perifernih zemalja evrozone. Međutim, finansijska i ekonomska kriza dominantno je posledica pogoršanja stanja u realnom sektoru ekonomija razvijenih zemalja, što govori da ona neće lako proći. Treba naglasiti i da su u krizi razvijene zemlje (SAD, većina evropskih država, Japan...), dok zemlje u razvoju beleže dinamičan rast, tek nešto niži nego pre tri godine. Na kraju, nije u krizi evro, već pojedine članice zone evra!

Svaka revizija GDP (BDP-a) u Srbiji poslednjih skoro deceniju smanji njego rast i apsolutni nivo. Ovoga puta je to samo bilo malo mnogo da se javnost ne bi uskomešala. Naime, autori MAT-a su pre pet-šest dana saopštili da je sve ono što smo u toku 2009. (ali i 2008. i 2007. godine) stvorili znatno skromnije nego što se mislilo. Po njihovoj računici pad Bruto domaćeg proizvoda u 2009. iznosio je 6,2% (RZS stidljivo iznosi procenu o smanjenju od 3,9%, posle 3,5% i prvobitnih 3,1%). Istina, stvar ipak nije grom iz vedra neba, jer su ekonomisti sumnjali u procene Zavoda za statistiku. Npr.

Grafikon, koji je pred vama je pokušaj da se na šematski i zanimljiv način prikaže politička scena Crne Gore na početku 2010. godine. Stranke su klasifikone u skladu sa svojim ideološkom opredeljenjima, ali i delovanju. Indikativno je da se nijedna referentna stranka ne nalazi iznad gornje vodoravne linije,

Lej je krajem juna 2010. pao na rekordno nizak nivo kako je rumunski opozicioni lider pozvao na izglasavanje nepoverenja vladi i parlamentu zbog ''austerity'' programa koji uključuje smanjenje budžetskog deficita (i shodono tome dobijanje ''international bailout'' zajma). Lej je pao na najniži niov od kada je evro uveden 1.1.1999. (prema dolaru je na najnižem nivou od pada komunizma 1989.). MMF je odložio sastanak borda direktora, da bi se uverili da će Rumunija zaista povećati PDV. Istovremeno došlo je i do pada vodećeg berzanskog indeksa budući da su investitori zabrinuti zbog državnog

U trećem kvartalu 2011. berze širom sveta su zabeležile snažan pad (vodeći američki indeks, Dow Jones, stropoštao se za šestinu). Na početku oktobra, na Wall Streetu, uprkos demostracijama i pozivima za njegovu okupaciju, situacija se popravila (kao i na ostalim svetskim berzama). Preliminarni podaci ukazuju da GDP u razvijenim ekonomija praktično stagnira, kao i industrijska proizvodnja.

MMF procenjuje privredni rast razvijenih zemalja na samo 1,6% ove i 1,9% 2012, što je značajno ispod 20-godišnjeg trenda rasta u ovim zemljama od 2,3%. Rast u ZUR se procenjuje na 6,4% ove i 6,1% naredne godine (u prethodnih 20 godina prosečno je iznosio 5%).

U 2012. inflacija je dostigla 12,2%, dok je depresijacija srpske monete prema evru iznosila tačno 8%. Kako stvari stoje sredinom januara 2013, kurs bi mogao biti relativno stabilan tokom cele godine, dok bi rast potrošačkih cena (CPI) optimistično mogao biti 7% (u decembru, međugodišnje). 

Krajem 2000, kada je na vlast došla peto-oktobarska elita dinar je vredeo duplo više nego sada. Tada se evro kupovao za 58 dinara (tačnije rečeno nemačka marka se plaćala 30 dinara), da bi danas jedan evro vredeo oko 112 ili 113 dinara. U isto vreme ukupne cene u Srbiji su utrostručene, dok je rast cena u evrozoni iznosio nešto manje od 30%.

Stabilizacija dinara u toku avgusta nije pomogla da se srpska valuta pomeri sa neslavne pozicije najslabije evropske monete, posle ukrajinske, u poslednje skoro dve godine.
Istina, situacija se popravila tokom poslednjih skoro mesec dana i među zemljama regiona dinar je najviše dobio na vrednosti prema evru. Naime, nominalno domaća moneta ojačala je za jedan procenat prema moneti evrozone, dok je u avgustu kurs rumunskog leja ostao faktički nepromenjen, hrvatska kruna je oslabila pola procenta, mađarska forinta depresirala je za 1,2%, poljska zlota oslabila je za 0,7%, a češka

Author: Dr. Davor Džalto

(Selected  excerpts)

In this essay I analyze one of the recent critiques of Noam Chomsky’s political thought. I focus particularly on this critique since it repeats the most common arguments and views that can be heard from the anti-Chomskian front of intellectuals. Discussing particular topics and arguments I also address broader questions such as what does it mean to be an intellectual today and what kind of responsibility do we need today in the public as well as academic discourse?

Indikativni

 

 

 

U ovoj godini će se, ili bi trebalo da se, održe popisi u tzv. Štokavskim zemljama, odnosno država gde se kao oficijelni dijalekt četiri jezika koristi štokavski, lingvistički preciznije novo-štokavski. Popis će se održati i na teritoriji UNMIK-Kosovo.

Popis u većini evropskih zemalja nije politički interesantno pitanje. Međutim, u Crnoj Gori mnogi predstojići aprilski popis predstavljaju kao događaj od prvorazredne važnosti, dok je usaglašavanje oko popisa u BIH tema oko koje duže od godinu dana nema dogovora. Popis u Hrvatskoj, svakako, je  manje politizovan,