AleXandar Lambros

Od pominjanja u jednom tapu-defteru smederevskog sandžaka iz 1565., u kome se Kragujevac pominje pod imenom Karagovindža, proteklo je, evo, ravno 444 godine. Treba biti pošten i reći da istorija nije mazila ovu zemlju i njene stanovnike, pa tako ni grad koji je ponikao u njenom brdovitom središtu, a kome je zapalo da joj bude prestonica u ona herojska vremena otimanja iz ugušiteljskog osmanlijskog stiska i bacanja u naručje Evropi.

Ali treba biti i samokritičan i priznati da nit se otesmo nit se bacismo, te da nam neblagonaklona istorija zaista ne može biti večiti alibi za sve naše promašaje. Ono o čemu želim da napišem koji redak ne odnosi se ni na šta krupno i značajno u onom istorijskom smislu. I složiću se s vama da ovaj grad ima i preča posla i većih problema. Verujem, međutim, da je simptomatično i ilustrativno za ovdašnji mentalitet koji karakteriše upadljivo nezanimanje, ako ne i prezir, prema pitanjima estetske prirode. O čemu se radi? Kragujevac ni posle 444 godine još uvek nema a, kako stvari stoje, neće ga ni imati, onaj urbani duh i izgrađen vizuelni identitet kakav biste očekivali ne samo od jedne evropske varoši pristojne veličine, već i jedne bivše prestonice s bogatom istorijom. Ukratko, ako ćemo da sudimo po koricama, još uvek je Karagovindža.

 AleXandar Lambros

Jako me je potresla ova situacija oko Beka. Mislim, živeo sam u ubeđenju da iz ove zemlje odlaze samo nepristojno siromašni. I nepristojno pametni. Kad ono ... Kakva je to zemlja koju čak i nepristojno bogati napuštaju? Jer, s kintom je dobro valjda svuda. Posebno u Srbiji. Sve je jeftino, džabalesku takoreći. Poštenje, moral, kredibilitet, profesionalizam, talenat, znanje, entuzijazam, požrtvovanje, rodoljublje, integritet, pravda .... sve je ovo na neprestanoj rasprodaji jer zalihe nikako da se istroše i ponuda je uvek veća od potražnje. Skupi su samo hrana i garderoba. Nepristojno skupi. Al kad imaš kintu te stvari svejedno pazariš u Evropi koja je, ako je nemaš, mada kontinent na kome živiš, nepristojno daleko.

gost autor: Pat Condell

prevod: AleXandar Lambros

Nedavno sam dobio nekoliko imejlova od ljudi iz Saudijske Arabije koji su, izgleda, iskreno začuđeni zbog čega kritikujem njihovu zemlju. Zemlju koja, da se podsetimo, aktivno finansira širenje islamskog ekstremizma po Zapadu, kao otrovnu farbu, koja izvozi milione knjiga širom sveta koje decu uče suprematizmu, separatizmu i mržnji prema nemuslimanima, i koja donira desetine milione dolara godišnje školama u Pakistanu koje treniraju decu da postanu bombaši samoubice. Zemlju u kojoj žene imaju status negde između ljudskih bića i domaće stoke i u kojoj se nad ljudima sprovode smrtne kazne za stvari koje u civilizovanom svetu nisu čak ni prekršaji, zemlju u kojoj vladajuća klasa slobodno uživa u alkoholu, drogama i svakoj vrsti poroka koji možete da zamislite dok istovremeno sopstveni narod zatvara u društveni i psihološki zatvor za njihovo sopstveno moralno dobro. I onda se pitaju zašto?

 AleXandar Lambros

Šta će biti poslednje Madonino iskušenje, ostaje da se vidi. Da u kulturi negovane autodestruktivnosti i u kojoj se victim mentality smatra znakom dobrog vaspitanja, ostane čudesno neautodestruktivna i neapologetična?

AleXandar Lambros

AleXandar Lambros

Joj, što je milica. Ovaj naš Madam prezident. Sad mi baš nešto krivo što sam onolko lajao i ostaje mi samo da se nadam da sav ovaj naš sarkazam kojim ga zasipamo, samo zato što iz ovog blata u kome smo nismo u stanju da duhovnim očima (jer ništa nije onako kako se čini) dopremo do neslućenih visina njegove državničke vizije, nismo doprineli nekoj novoj bori oko njegovog osmeha po meri PR agencija i pogleda uprtog u bolju budućnost koja, evo, samo što nije. Dušica. Ja mislio on bezobrazni šalabajzer kad ono ... jedna tankoćutna vajldovska duša, mi u blatu a on zagledan u zvezde. Shvatio sam da sam sve vreme gazio po snovima čoveka koji sanja da bude lider.

AleXandar Lambros

 

Iritirajući zvuk električnog budilnika prenuo ga je iz dubokog sna. Kao i nebrojeno puta za proteklih desetak godina automatski je u sebi savladao želju da ga zavrljači kroz prozor i razbije o trotoar pet spratova niže. Umesto toga, pročkiljio je na jedno oko i napipavajući rukom

 AleXandar Lambros

Uprkos pretnjama nekolicine ekstremističkih gay i lezbo organizacija koje su nedeljama pred održavanje dvanaestog po redu Beogradskog Straight Pride-a poznatijeg kao „Svadba za maštanje", najavljivale da će se sa učesnicima ovog skupa obračunati silom i da neće dozvoliti ovakvu, kako kažu, „sramotnu paradu loših venčanica i konfenkcijskih odela" koja bi u modnoj ekumeni mogla naneti štetu ugledu Srbije i njenim časnim i modno osvešćenim građanima, straight povorka održana je uz jake mere neobezbeđenja.

Alexandar Lambros

Bože mili, čuda velikoga,
kad se šćaše po zemlji Srbiji,
po Srbiji zemlji da prevrne
i da Zveri postane sudija.
Tu ministri nisu radi kavzi,
nit su radi pederi izjelice al' je rada navijačka raja
koja sexa gledati ne može
ni trpeti evropskog zuluma,
i radi su božji ugodnici...