Kultura| Literatura

Tajm-aut za NIN-ovu nagradu

amika RSS / 12.01.2021. u 06:25

 

ТАЈМ-АУТ ЗА НИН-ОВУ НАГРАДУ

Понавља се прошла година

Неколико писаца, потписника прошлогодишњег бојкота Нинове награде, одлучило је да и ове године не дозволи да њихове романе вреднује исти жири, пренео је Телеграф.рс.

Дејан Стојиљковић, Игор Маројевић, Славиша Павловић и Влада Арсић повукли су своје књиге из конкуренције, а придружили су им се Предраг Митровић и Стефан Михајловски. Свој роман Пепео, пена, шапат повукао је и Милисав Савић, али из сасвим других разлога.

Објашњавајући зашто свој нови роман Дукат за лађара није дао да се уврсти у избор, Дејан Стојиљковић каже:

Очигледно је да другови и другарице из Централног комитета који се назива жиријем, чисто да би они могли да се називају члановима жирија, а не комесарима, и ове године самоуверено газе стазама револуције. Тако да очекујем у ужем и најужем кругу још подобних другова, чланова ЦК и друштвених радника које ће, након што их прогласе књижевницима, наградити по заслузи.

Такође је на свом Фејсбук профилу написао:

Од 38 романа на овом списку - само су 4 написале жене. Па браво, другови слободомислећи. Срећна вам Нова 1821. И после се чудите што вас бојкотујем?

JKuEwbnFqEkwIivY4GjLWGXQC8FGfsAENe2jsjp8wzZZmL2vHjjQCuX4w5g4IlSgf2osTQzPLKeVHRGf3j-dP8EdWAMhxDT_20OZt0MXINd5u7pJ0GBai17BoSzpvRLc

 

РЕКОРД: За Нинову награду стигло 212 романа

 

Писац Игор Маројевић сматра да би његов роман Остаци света "био умрљан" ако би се нашао у било каквој конкуренцији за Нинову награду:

Кад би у Ниновом жирију већином седели људи чији је примарни позив бављење савременим српским романом, не би било потребе за бојкотом. Чланови жирија истичу да су добили више романа него икад, али не и да је то стога што су се однедавно отворили за све писце из бивше Југославије, који испуњавају њихова идеолошка мерила.

Аутор романа о животу Јована Дучића Химерина крв Славиша Павловић истиче да је за њега највећа и најзначајнија награда то што му је књига за мање од 4 месеца штампана у 12.000 примерака:

Податак да је у ширем кругу за избор Нинове награде 7 пута више мушких аутора него женских оставља непријатан утисак да у 21. веку постоје предрасуде према женском стваралаштву, што се није догађало на почетку 20. века, када су жене биле покретачи најзначајнијих идеја, између осталог, и родољубља.

У писму послатом уредништву Нина Влада Арсић наводи да је његов роман Осиње гнездо издавач предложио за награду мимо његовог знања и воље. И, како наводи, упркос више пута изнетом ставу да не жели да учествује "у било каквом књижевно-медијском ријалитију у који се током последњих година претворио овај тобожњи избор за роман године". Арсић додаје да жири у овом саставу "нема ни стручни ни морални кредибилитет да одлучује о било чему".

НИНОВА НАГРАДА: Чак 38 романа у ширем избору

 

Бојкоту се придружио и млади Стефан Михајловски, аутор романа 14 дана карантина, питајући се постоје ли неотворене књиге међу 200 пристиглих за награду.

Овој групи писаца није се придружио Милисав Савић, иако је од своје издавачке куће затражио да се његов роман повуче, што је издавач и учинио. О правим разлозима оваквог свог потеза Савић је кратко рекао да не жели да говори.

Писац из Новог Сада Фрања Петриновић био је међу прошлогодишњим потписницима бојкота, али свој нови роман Коначани извештаји о равнотежи није хтео да повуче.

У кратком разговору за Новости рекао је да у потпуности остаје при свим аргументима наведеним поводом бојкота, али да је књигу оставио у конкуренцији због издавача Академске књиге, са којим има дугогодишњу изузетно коректну сарадњу.

Ужи избор за Нинову награду биће објављен 14. јануара, док ће победник бити проглашен 25. јануара 2021. године.

Пренето са https://redportal.rs/cooltura/9020/ninova-nagrada:-bojkot-pisaca-i-ove-godine?-%F0%9F%A7%90

 



Komentari (123)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

nask nask 09:54 12.01.2021

Kozaračko kolo

Pa ko je tu u pravu, studenti ili centralni komitet. Ne pratim dešavanja oko pomenute nagrade već gomilu godina, pa stoga pitam. Mada onako na prvu ruku čini mi se da je u pitanju opet neka bruka i nažalost nisam iznenađen.
shmoo shmoo 10:52 12.01.2021

Re: Kozaračko kolo

nask
Pa ko je tu u pravu, studenti ili centralni komitet. Ne pratim dešavanja oko pomenute nagrade već gomilu godina, pa stoga pitam. Mada onako na prvu ruku čini mi se da je u pitanju opet neka bruka i nažalost nisam iznenađen.



Студенти су увек у праву.

Код Литл Радојице неко у вези са бановањем Трампа на твитеру помену наступајући тоталитаризам.

Ма какав тоталитаризам!

То се зове трибализам.



Politička pozicija profesora i mladića koje promoviše, međutim, nije naivna, iako neartikulisane fraze i nevinost opštih mesta mogu zvučati u najmanju ruku nevešto. Jerkov tako primećuje da se Okupljanje grupe P70 odigralo „usred društvenih poremećaja koji ne prestaju od početka devedesetih“, ignorišući okupljanja koja su upravo i poremetila društvo još s kraja osamdesetih, kada su udareni teorijski temelji progonu nesrpskog, izdajničkog, stranoplaćeničkog i kada je polupismeni patriotluk u puzećem državnom udaru počeo da preuzima institucije kulture, univerzitete i arhive, krojeći novu stvarnost i lepšu i stariju prošlost savremene Srbije. (ЛИНК)



Повезали смо се као писци рођени након седамдесете године прошлог века, који су на књижевну сцену ступили у време распада готово свих могућих система вредности. Ратови деведесетих година прошлог века су припаднике српске књижевне сцене поделили у непријатељске таборе, који међусобно не комуницирају или комуницирају преко нишана. У таквим условима, српска књижевност се нашла у расцепу између трке за дотацијама и трке за читаоцима, при чему трка за дотацијама пречесто подразумева повлађивање различитим политичким снагама, а трка за читаоцима повлађивање лошем књижевном укусу. (ЛИНК)



– Kad čujem reč „klan”, pomislim na neku jezivu grupu sa belim kapuljačama na glavi koja linčuje neistomišljenike, ili na društvo trezvenjaka koji posle seanse odlaze na turu pića. Današnje podele u književnosti su kriptoideološke, za čitanje knjiga retko ko mari. Piščeva ideologemska pozicija, a ne mera talenta i ostvarenosti, određuje njegovo mesto na javnoj sceni. Sa gubitkom značaja u književnosti, u društvu rastu unutarcehovske tenzije. Spolja gledano, to izgleda jadno i smešno. I ne vidim kako bi se moglo završiti. Jedino ukoliko odnekud ne iskrsne šumar iz onog vica i sve lepo ne rastera – konstatuje Mihajlo Pantić, yz činjenicu da pokreti često preusmeravaju poetičke tokove u književnosti, ali se na kraju računa jedino da li su iza njih ostala vredna dela. (ЛИНК)








Али занимљиво је да су своје романе повукли и Милисав Савић, Игор Маројевић, Влада Арсић, Славиша Павловић, Фрања Петриновић, Стефан Михајловски,... Они свакако не спадају у П-70 и нису се до сада уплитали у та квазиидеолошка разрачунавања и објашњавања међу нашим савременим писцима.

Биће да ту има нечега много дубљег од тог назови идеолошког чупања за косу и извлачења ушију на јавној сцени наших књижевника.

Не знам шта је у питању, могу само да прептпостављам. А када претпостављам тумачећи нечије поступке, онда покушавам да се ставим на место онога који је то и урадио, да уђем у његову кожу, како се то каже.

И једино што ми пада на памет јесте то да сам ја на месту ових писаца који су такође, осим Стојиљковића, повукли своје романе јесте да то чиним зарад сопственог интегритета. Назовимо то чашћу, поштењем и искреношћу. То ми је једино пада на памет.

Овој групи писаца није се придружио Милисав Савић, иако је од своје издавачке куће затражио да се његов роман повуче, што је издавач и учинио. О правим разлозима оваквог свог потеза Савић је кратко рекао да не жели да говори.



Него, нисам ја писац. За то је потребно да човек буде остављен на миру од других и дисциплинован, а ја то не умем. Додаш на то да лепу књижевност познајем само мало боље од сликарства, а сликарство познајем тек на нивоу општешколског знања и културе, те да мене лепа књижевност у ствари баш нешто и не занима да проводим време ђа пишући је, ђа читајући је, онда све ово што ти написах овде узми само као поглед једног лаика који са стране гледа све то око награде НИН за роман године.



(А и одбијам да разносим чварке по Дедињу и не идем у Загреб зато што себе не сматрам интелектуалцем, то јест нисам ни корисник грантова и стипендија разноразних иностраних фондација попут ове Фондације Хајнрих Бел и сличних им у Србији којих има поприлично. Зато за овакве ствари мораш да питаш оне праве, истинске књижевнике којих, ако ниси знао, имамо и на Блогу Б92. Они ће пре знати шта је у питању... )



amika amika 11:21 12.01.2021

Re: Kozaračko kolo - Бојкот награде

nask
Pa ko je tu u pravu, studenti ili centralni komitet. Ne pratim dešavanja oko pomenute nagrade već gomilu godina, pa stoga pitam. Mada onako na prvu ruku čini mi se da je u pitanju opet neka bruka i nažalost nisam iznenađen.


Основна примедба је састав жирија: Писац Игор Маројевић сматра да би његов роман Остаци света "био умрљан" ако би се нашао у било каквој конкуренцији за Нинову награду:
Кад би у Ниновом жирију већином седели људи чији је примарни позив бављење савременим српским романом, не би било потребе за бојкотом. Чланови жирија истичу да су добили више романа него икад, али не и да је то стога што су се однедавно отворили за све писце из бивше Југославије, који испуњавају њихова идеолошка мерила.

А две претходна добитника НИН-ове награде су изазвали озбиљне примедбе и сумње у компетентност жирија :
Добро је што је Саша Илић довољно сазрео да малко одвеже машнице са лепо упакованог књижевно-идеолошког производа намењеног западном, пре свега немачком мејнстрим културном тржишту, и домаћој другосрбијанској „елити“ која се аутоколонијално додворава разним жижецима и осталим белосветским трговцима бунтом.

Међутим, после катастрофалне Лузитаније Дејана Атанацковића, у којој нема ни трунке аутентичног надахнућа и после које ниједан књижевни пакао тешко не пада, роман Саше Илића ипак делује као добро конструисани књижевни „састав“ и на задату и на слободну тему.

И тако поче бојкот.







shmoo shmoo 10:27 12.01.2021

А састав жирија за доделу награде чине:

Очигледно је да другови и другарице из Централног комитета који се назива жиријем, чисто да би они могли да се називају члановима жирија, а не комесарима, и ове године самоуверено газе стазама револуције. Тако да очекујем у ужем и најужем кругу још подобних другова, чланова ЦК и друштвених радника које ће, након што их прогласе књижевницима, наградити по заслузи.


(Дејан Стојиљковић)



Марија Ненезић - Život s Jugoslavijom, nekad i sad (ЛИНК)


Иван Миленковић - "U vreme moga detinjstva bilo je nemoguće da četnici budu dobri momci. U međuvremenu su, s povampirenjem etnonacionalizma, to postali. Gavrilo Princip je, takođe, na talasu mitologizovanja prošlosti, postao etnonacionalni div junak, te se u stranu gura ono bitno: političko ubistvo je pre svega ubistvo." (ЛИНК)



Марјан Чакаревић - "Pripadamo generaciji koja se, ako se tako može reći, i poetički legitimisala odnoseći se sa prezirom prema nagradama. Ovo, naravno, ima svoje razloge: naš ključni formativni period jesu devedesete godine, kada je jedan svet u ratu i krvi otišao dođavola, a proliferacija nagrada, Čudić je tada zabeležio da ih ima valjda 500, služila da bi se instalirao nacionalistički kulturno-politički poredak." (ЛИНК)



Теофил Панчић (председник жирија) - "Kada je u pitanju „srpski diskurs“, onaj kodifikovan kao jedini košer i halal patriotski, ta se tema zove Kosovo. Ne radi se toliko o konkretnom prostoru i njegovom nekadašnjem i sadašnjem stanovništvu, pa čak ni o istorijskoj i političkoj stvarnosti tog „fizičkog“ Kosova, nego o nečemu što mnogo više stanuje u oblasti mita nego u okviru zadatosti „banalno“ realnog sveta u kojem svaki čin ima svoje konsekvence, a istorija se ne oblikuje po željama i snovima zanesenih nacionalno-romantičarskih pesnika ili slepih guslara. Nema u mitu ničega nužno lošeg, on je u svojim bezbrojnim obličjima sastavni deo civilizacijskog odrastanja ljudske vrste; nevolja je kada obrasci mitsko-magijskog kosmosa počnu da diktiraju mišljenje i ponašanje unutar sveta koji funkcioniše na sasvim drugačijim principima."


(Само да приметим, "Beogradska kancelarija nemačke fondacija Hajnrih Bel, u petak u Kući ljudskih prava u Beogradu, promoviše novo izdanje svoje publikacije „Perspectives“ na temu „Kosovo 1999-2019: Talačka kriza“." -ЛИНК па да подсетим да је то, иначе, она иста фондација која је организовала, и још важније финансирала, и ОВО - ЛИНК.)




А у ужи избор за награду НИН-а за роман године ушли су следећи наслови:


Lista sa tridest osam romana koji ostaju u konkurenciji uređena je hro­nološki, po redosledu pristizanja u redakciju:

Dejan Tiago Stanković: ZAMALEK (Laguna)

Vladan Matijević: SLOBODA GOVORA (Laguna)

Katarina Mitrović: NEMAJU SVE KUĆE DVORIŠTE (Enklava)

Slađana Nina Perković: U JARKU (Imprimatur)

Darko Cvijetić: ŠTO NA PODU SPAVAŠ (Književna radionica Rašić)

Svetislav Basara: KONTRAENDORFIN (Laguna)

Enes Halilović: LJUDI BEZ GROBOVA (Laguna)

LJiljana Maletin Vojvodić: SKRIK (Artprint media)

Uroš Dimitrijević: SIROTI MALI RATOVI (Presing)

Svetozar Vlajković: LJUBAVI, MAGLE, OSTRVA (Presing)

Marko Vidojković: ĐUBRE (Laguna)

Filip Grujić: PODSTANAR (LOM)

Jovica Aćin: POLAZEĆI OD KRAJA SVETA (Laguna)

Vladimir Kopicl: PURPURNA DEKADA (Dereta)

Savo Stijepović: PREKRASNE RUŠEVINE (Dereta)

Nenad Teofilović: FRAKTURA (Dereta)

Boško Krstić: PARANOJA BARONA ALDINA (Arhipelag)

Srđan Srdić: LJUBAVNA PESMA (Partizanska knjiga)

Radivoj Šajtinac: PELERINA (Geopoetika)

Zvonka Gazivoda: HOSTEL KALIFORNIJA (Geopoetika)

Boris Miljković: JUGOSLOVENI (Geopoetika)

Franja Petrinović: KONAČNI IZVEŠTAJI O RAVNOTEŽI (Akademska knjiga)

Milan Belegišanin: ČOVEČULJAK U KROŠNJI (Akademska knjiga)

Miloš Nikolin: PET GODIŠNJIH DOBA MARVENOG DOKTORA (Albatros plus)

Uglješa Šajtinac: BIĆE JEDNOM (Pčelica izdavaštvo)

Miloš Živanović: DUHOVI NOVEMBRA (Orfelin)

Draško Sikimić: KATARINA (LOM)

Milan Todorov: NE MOGU SVI DA UMRU LETI (Arhipelag)

Bojan Savić Ostojić: NIŠTA NIJE NIČIJE (Kontrast)

Uroš Ristanović: VIVID (Otvorena knjiga)

Lazar Pašćanović: SPAM (Imprimatur)

Radovan Beli Marković: STOJNA VETRENJAČA: ČETIRI KANATA (Srpska književna zadruga)

Laslo Blašković: PRATEĆI VOKALI (Arhipelag)

Milan Vurdelja: ČIJI TO TRAG VIDIM U KROŠNJAMA? (Plato izdavaštvo)

Ognjen Spahić: POD OBA SUNCA (Kontrast izdavaštvo)

Željko Obrenović: KOLOSEUM (Kontrast izdavaštvo)

Šaban Šarenkapić: KVARTIDA (Darma)

Predrag Marković: DAVID PROTIV OTUŽNOG ZLODUHA (Solaris)


ЛИНК




EDIT: Мени читав овај случај са бојкотом награде НИН за роман године (иначе дежа ви од прошле године, како то већ рече лепо и Амика) изгледа као прављење листа људи од интегритета, оних часних, искрених и поштених, и оних који то немају на нашој књижевној и уопште културној сцени. Отприлике оно, 'ајде коначно да видимо ко смо то МИ, а ко су то ОНИ. When two tribes go to war, a point is all that you can score...

А вама?

amika amika 11:30 12.01.2021

Re: А састав жирија за доделу награде чине:

EDIT: Мени читав овај случај са бојкотом награде НИН за роман године (иначе дежа ви од прошле године) изгледа као прављење листа људи од интегритета, оних часних, искрених и поштених, и оних који то немају на нашој књижевној и уопште културној сцени. Отприлике оно, 'ајде коначно да видимо ко смо то МИ, а ко су то ОНИ. When two tribes go to war, a point is all that you can score...

А вама?


Може и тако дасе формулише. Међутим то "часних, искрених и поштених" постоји само у митовима и старим причама. У питању је борба против такозване коректне књижевности и пписања и награђивања књига које ће фондације које подржавају неке писце превести и пласирати у иностраству. А у њимА не сме да буде ничега што Запад не прихвата и што није део њиховог савременог мита (политичких гледања).
shmoo shmoo 11:52 12.01.2021

А чије су паре, онога је и прасе

amika
EDIT: Мени читав овај случај са бојкотом награде НИН за роман године (иначе дежа ви од прошле године) изгледа као прављење листа људи од интегритета, оних часних, искрених и поштених, и оних који то немају на нашој књижевној и уопште културној сцени. Отприлике оно, 'ајде коначно да видимо ко смо то МИ, а ко су то ОНИ. When two tribes go to war, a point is all that you can score...

А вама?


Може и тако дасе формулише. Међутим то "часних, искрених и поштених" постоји само у митовима и старим причама. У питању је борба против такозване коректне књижевности и пписања и награђивања књига које ће фондације које подржавају неке писце превести и пласирати у иностраству. А у њимА не сме да буде ничега што Запад не прихвата и што није део њиховог савременог мита (политичких гледања).




Што се мен тиче, ово је тачно. ( "Међутим то "часних, искрених и поштених" постоји само у митовима и старим причама." - Ја то о части, поштењу, искрености и интегритету рекох мало иронично... Кажем, нисам никада био корисник никаквих грантова. )

Него, да допунимо целу причу.



Axel Springer, izdavač brojnih medija poput tabloida Bild, dnevnih novina Velt, uticajnih portala Biznis Insajder i Politico.eu, od avgusta 2019. više nije u većinskom vlasništvu porodice Špringer. Kako je u avgustu preneo Rojters, iz američkog investicionog fonda KKR - koji je do prošle godine bio većinski vlasnik N1 kanala - saopštili su da su kupili 43,54 odsto udela, čime su pretekli vlasnicu Fride Špringer koja sada ima 42,6 odsto. Prema dogovoru, međutim, nijedna važna odluka ne može da se donese bez njene saglasnosti kako bi se „osigurao kontinuitet u vođenju kompanije“ osnovane 1946. godine i čija je vrednost procenjena na 6,8 milijardi evra. Jedan od glavnih razloga za kupoprodaju, kako su naveli iz ove kompanije, jeste njihova namera da postanu vodeći svetski provajder digitalnog sadržaja, u čemu KKR ima „značajnu ekspertizu“, te je zato postao njihov „strateški i finansijski partner“. Axel Springer, zajedno sa švajcarskom kompanijom Ringier, poseduje Ringier Axel Springer Media koja preko više ćerki-firmi posluje i u Srbiji kao izdavač medija - nedeljnika NIN, dnevnog lista Blic, izdanja Blic žena, portala Blic Online, Noizz, Žena.rs, Puls Online, foruma Ana.rs, video platformi Blic TV i Clip.rs, magazina Original koji je pokrenula fondacija Novak Đoković i časopisa Elevate kompanije Air Serbia. Da bi mogli da uđu na tržište Srbije, KKR i Axel Springer tražili su odobrenje Komisije za zaštitu konkurencije, koja je u decembru kupovinu odobrila ocenivši da „nijedno od društava KKR Grupe nije aktivno u Srbiji na istom tržištu kao Axel Springer“. Drugim rečima, Axel Springer neće imati monopol.

Kako stoji u rešenju Komisije, interne procene Ringier Axel Springera za 2018. godinu koje im je kompanija dostavila, pokazuju da u ukupnom broju prodatih dnevnih novina u Srbiji, Blic ima 10-20 odsto udela. Veći broj prodatih primeraka ima jedino Informer (20-30 odsto udela), dok su mu konkurenti Večernje novosti, Kurir, Srpski telegraf i Alo koji svi imaju po 10 do 20 odsto udela u ukupnom broju prodate štampe, dok Politika zauzima 5 do 10 odsto tržišta. Kada je reč o periodičnoj štampi, odnosno specijalizovanim časopisima, nedeljnicima i slično, Axel Springer „drži“ čak 50-60 odsto tržišta u Srbiji, i to pre svega sa časopisima namenjenim ženskoj publici - Blic žena i Blic puls. Od ukupnog broja primeraka, časopisi ekonomske i političke sadržine, u koje spada i nedeljnik NIN, zauzimaju od 20 do 30 odsto udela. Po broju prodatih primeraka u kategoriji ženskih časopisa, Ringier Axel Springer se u Srbiji takmiči sa izdanjima Color Press Grupe u vlasništvu Velibora Đurovića i Roberta Čobana - Scandal, Svet, Star, Hello, Gloria, Story - koja dominiraju na domaćem tržištu sa 50-60 odsto udela. Lepa i srećna, časopis koji izdaje Adria Media Group Igora Žeželja, zastupljena je na tržištu sa 5-10 odsto udela. U segmentu časopisa sa ekonomskom i političkom sadržinom, konkurenti NIN-a su Nedeljnik (30-40 odsto tržišta), firme koje izdaju Pečat i Vreme imaju po 10-20 odsto udela, dok Publisher DOO, izdavač lista Ekspres, ima 5 do 10 odsto. I na tržištu štampanja dnevnih novina, Ringier Axel Springer dominira sa svojom štamparijom APM Print koja štampa 70 do 80 odsto dnevne štampe - u manjoj meri za svoje potrebe (Blic), a u većoj meri uslužno (ovde se štampaju i Informer, Alo i Kurir). Konkurenti su im štamparija Borba - gde se od dnevnih novina štampaju Danas i Večernje novosti - kao i štamparija Politike, u kojoj se štampa istoimeni list. Obe zauzimaju po 10-20 odsto tržišta. Prema podacima Ringier Axel Springera, ova kompanija ima i najveću zaradu od reklama u štampi (20-30 odsto od ukupne zarade), iza toga sa nešto manjom zaradom su izdanja Adria Media Group i Color Media International, dok firme koje su izdavači Srpskog telegrafa, Novosti i Alo najmanje prihoduju od reklama.



ЛИНК

Neues aus der Nachbarschaft Neues aus der Nachbarschaft 13:23 12.01.2021

Re: А састав жирија за доделу награде чине:

Na osnovu naslova da se zakljuciti da je vas tekst o NIN-ovoj nagradi. Zapravo nije. Primereniji naslov bi bio Zasto bojkotujem NIN-ovu nagradu i druge bulazni.

А у њимА не сме да буде ничега што Запад не прихвата и што није део њиховог савременог мита (политичких гледања).


Samo jos treba dokazati par sitnica. Recimo da postoji nesto sto se zove Zapad, da je to neki Homunculus, da se ovaj zanima za srpsku (i regionalnu) knjizevnost i da je clanovima tzv. Centralnog komiteta poslao upustva kako birati sledeceg dobitnika NIN-ove nagrade. Eno od Finske do Portugalije svi nestrpljivo prate da li ce Centralni komitet na celu sa Drugom Pancicem ispuniti njihova naredjenja ili ne.

Kao i uvek i u ovom slucaju radi se o banalnom carsijskom sukobu oko sitnih interesa. A posto nam je carsija takva kakva jeste onda su u njoj bitniji oni koji su protiv NIN-ove nagrade nego ostatak onih koji svoje radove nisu povukli ili nedobog sama nagrada.

Neues aus der Nachbarschaft Neues aus der Nachbarschaft 13:24 12.01.2021

Re: А састав жирија за доделу награде чине:

изгледа као прављење листа људи од интегритета, оних часних, искрених и поштених, и оних који то немају на нашој књижевној и уопште културној сцени. Отприлике оно, 'ајде коначно да видимо ко смо то МИ, а ко су то ОНИ. When two tribes go to war, a point is all that you can score.


Molim pojasniti: ko pravi liste?
teslana teslana 13:57 12.01.2021

Re: А састав жирија за доделу награде чине:

А вама?

Ne, ne liči mi na to. Književnici su kao uvrijedljive babe, ne bih se pačala i birala stranu. Gledam sad ovaj gore spisak, Svetislava sam pročitala, i sigurno ću pročitati Uglješu Šajtinca (veliko mi otkriće sa Krstom Popovskim) i Sikimića, mog zemljaka. Vidjećemo šta će biti dalje. :)
Neues aus der Nachbarschaft Neues aus der Nachbarschaft 14:42 12.01.2021

Re: А састав жирија за доделу награде чине:

Ne, ne liči mi na to. Književnici su kao uvrijedljive babe, ne bih se pačala i birala stranu.




Naduvana prica. A pri tom losa.

Gledam sad ovaj gore spisak, Svetislava sam pročitala


Kakav je Svetislav u novom romanu?

teslana teslana 15:15 12.01.2021

Re: А састав жирија за доделу награде чине:

Prvo ću ga pohvaliti u onoj prepisci sa Jergovićem, ispostavilo se da je naručena, a ja naivno mislila oni druguju i dopisuju se, pa je Svetislav prirodniji, opušteniji, vjerovatno i što je epistoralni roman jezgrovit, sličan pisanju kolumne, a Svetislav mi je bolji kolumnista nego pisac, bliži, narodskiji, mudriji, duhovitiji, i itd..

Knjiga je dobra, energična, nekako sva unatraške :), otrgao se od sebe proteklih godina, umorio se od pisanja jedne te iste knjige, sjeo i napisao novu. Okovrljen. :)
Neues aus der Nachbarschaft Neues aus der Nachbarschaft 15:32 12.01.2021

Re: А састав жирија за доделу награде чине:

Knjiga je dobra, energična, nekako sva unatraške :), otrgao se od sebe proteklih godina, umorio se od pisanja jedne te iste knjige, sjeo i napisao novu. Okovrljen. :)


Upravo me to zanimalo. Jer i moj utisak je da vec duze vreme iz knjige u knjigu pise jednu te istu knjigu :) Ja volim njegove rane radove (e.g. Price u nestajanju) pa me ta unatraskost motivise da procitam taj novi roman.

Prvo ću ga pohvaliti u onoj prepisci sa Jergovićem, ispostavilo se da je naručena, a ja naivno mislila oni druguju i dopisuju se, pa je Svetislav prirodniji, opušteniji, vjerovatno i što je epistoralni roman jezgrovit, sličan pisanju kolumne, a Svetislav mi je bolji kolumnista nego pisac, bliži, narodskiji, mudriji, duhovitiji, i itd..


Panovic pise da je Cveticanin tu prepisku predlozio kao kratkorocni projekat ali se isti navodno oteo kontroli. Tako da nije da nije i drugarski.

Jergoviceve kolumne - makar one koje objavljuje na svom sajtu - su raznovrsnije nego Basarine pa su mi u tom smislu zanimljivije. Ovo mozda zbog toga sto Jergovic dosta ozbiljno radi na karijeri knjizevnika - otuda verovatno i ponekad nedostatak spontanosti. Kod Basara se ne stice utisak da ga to previse zanima. Sto se tice njegovih kolumni, slazem se ali je postao dosta predvidiv sto opet ne znaci da je izgubio na ostroumnosti i pronicljivosti. Naprotiv! Samo je steta sto tu ostroumnost toliko trosi na ovozemaljske srpske teme.

teslana teslana 15:57 12.01.2021

Re: А састав жирија за доделу награде чине:

Poslije sam to saznala, shvatih sama kad Jergović piše "dragi Svetislave, bio sam u Srbiji, malo sam se izgubio, nema putokaza", vidim, ova dvojica bogami kafu zajedno nisu popili. Javlja se Miljenko pismom iz Beograda Svetislavu koji se kao na đavla taj dan zadesio u Rumuniji, na Marsu, negdje daleko. :)


Meni leži Svetislavov stil, onaj domaćinski, narodski (i prostačenje, za zakerala što čitaju i manu mi traže) .. pratila sam Jergovićeve kolumne, Corona ga ubedačila, iscrpila, imam nekoliko njegovih knjiga, i bolji je sa sarajevskim nasleđem u starijim izdanjima, vremenom izgubljenim nasleđem, sad je, ponekad i sve češće, sa novohrvatskim govorom meni nečitljiv..

Da, Svetislav izgara po tim kolumnama. Izgara talente i demone. :)


Ovo mozda zbog toga sto Jergovic dosta ozbiljno radi na karijeri knjizevnika - otuda verovatno i ponekad nedostatak spontanosti

Lijepo primjećeno.


shmoo shmoo 16:22 12.01.2021

Re: А састав жирија за доделу награде чине:

Neues aus der Nachbarschaft
изгледа као прављење листа људи од интегритета, оних часних, искрених и поштених, и оних који то немају на нашој књижевној и уопште културној сцени. Отприлике оно, 'ајде коначно да видимо ко смо то МИ, а ко су то ОНИ. When two tribes go to war, a point is all that you can score.


Molim pojasniti: ko pravi liste?



Саме се праве. Те листе, мислим. Свако према сопственом нахођењу и опредељењу сам иде на листу свог племена.

Neues aus der Nachbarschaft Neues aus der Nachbarschaft 16:47 12.01.2021

Re: А састав жирија за доделу награде чине:

pratila sam Jergovićeve kolumne, Corona ga ubedačila, iscrpila, imam nekoliko njegovih knjiga, i bolji je sa sarajevskim nasleđem u starijim izdanjima, vremenom izgubljenim nasleđem, sad je, ponekad i sve češće, sa novohrvatskim govorom meni nečitljiv..


I ovde bih se mogao sloziti - vezano za ranija izdanja. Razvio je stil ali u nekim novijim knjigama (Rod, Selidba) pricanje prica kroz anegdote postaje samo manir.
Neues aus der Nachbarschaft Neues aus der Nachbarschaft 16:47 12.01.2021

Re: А састав жирија за доделу награде чине:

Саме се праве. Те листе, мислим. Свако према сопственом нахођењу и опредељењу сам иде на листу свог племена.


Pa tu onda nema mnogo mesta za cast, postenje i ostale velike reci.
teslana teslana 17:06 12.01.2021

Re: А састав жирија за доделу награде чине:

Саме се праве. Те листе, мислим. Свако према сопственом нахођењу и опредељењу сам иде на листу свог племена.

Taso, dobar drugar sa ekipom koja je prošle god bojkotovala Nagradu je i Vladimir Tabašević, drugari su oni istih rodoljubivih svjetonazora, e, taj Vladimir je dobio Nina od Teofila i Teofil mu je na jednoj čini mi se prvoj knjizi napisao "pisac koji obećava" (ako se ne oruni u bujici riječi, i nezrelosti, dodajem ja), naravno da nije napisao ovako banalno, prenosim suštinu hvalospjeva tek mladom srpskom piscu, privatno desničaru, zatim, prošle god je u užem krugu bio Mulat albino komarac, knjiga Steve Grabovca, pisca iz RS, i Labud Tanje Stupar, pjesnikinje iz RS.

Lana Bastašić je onomad bila favorit ali njene razmažene 'tice ne bih zarezivala, ustaše i klitiće na jugoslovenskom jeziku..

Ove godine tu je npr Sikimić, pročitala sam Čvor na omči, jedva, tako mi je bila nešto emotivna i teška, k'o nježan čemer. Ček, bila je prošle god u izboru Nina?

Uglješa Šajtinac je dobar pisac, žestok. Spomenuh i Krstu Popovskog, nije ovde na listi, ali srpski pisac kojeg preporučujem..

Šta je problem? Teofil? Teofil nekad napiše interesantniju kritiku nego što je knjiga. On čak nije ni bio za onu prošle god nagrađenu, kako ono, Pas i kontrabas, nije mi išla s prvom stranicom, nisam je čitala..

Ne čini li ti se da ima apsurda? Ko lud u apsurd traži smisao?
teslana teslana 17:07 12.01.2021

Re: А састав жирија за доделу награде чине:

I ovde bih se mogao sloziti - vezano za ranija izdanja. Razvio je stil ali u nekim novijim knjigama (Rod, Selidba) pricanje prica kroz anegdote postaje samo manir.

Ok. :)
haklberi_tom haklberi_tom 17:58 12.01.2021

Re: А састав жирија за доделу награде чине:

Neues aus der Nachbarschaft
Na osnovu naslova da se zakljuciti da je vas tekst o NIN-ovoj nagradi. Zapravo nije. Primereniji naslov bi bio Zasto bojkotujem NIN-ovu nagradu i druge bulazni.

А у њимА не сме да буде ничега што Запад не прихвата и што није део њиховог савременог мита (политичких гледања).


Samo jos treba dokazati par sitnica. Recimo da postoji nesto sto se zove Zapad, da je to neki Homunculus, da se ovaj zanima za srpsku (i regionalnu) knjizevnost i da je clanovima tzv. Centralnog komiteta poslao upustva kako birati sledeceg dobitnika NIN-ove nagrade. Eno od Finske do Portugalije svi nestrpljivo prate da li ce Centralni komitet na celu sa Drugom Pancicem ispuniti njihova naredjenja ili ne.

Kao i uvek i u ovom slucaju radi se o banalnom carsijskom sukobu oko sitnih interesa. A posto nam je carsija takva kakva jeste onda su u njoj bitniji oni koji su protiv NIN-ove nagrade nego ostatak onih koji svoje radove nisu povukli ili nedobog sama nagrada.


Tebi je potrebno dokazivati ovo boldovano!*
Ja mislim da se ti zajebavaš!
Pa nisu 'Zapad' Srbi da bi bilo šta prepuštali slučaju.
shmoo shmoo 19:51 12.01.2021

Re: А састав жирија за доделу награде чине:

teslana

Ne čini li ti se da ima apsurda? Ko lud u apsurd traži smisao?



Па јес, и то што кажеш.

Чему уопште такав напор?







Него та пуста радозналост и уз њу... Знаш већ оно, зашто се човек нагиње над ивицом бунара... Нико није имун на ту болест, што бих се ја сада фолирао пред вама...

BABE KOJE ISPADAJU

Jedna baba se usled svoje preterane radoznalosti nagnula kroz prozor, ispala i razbila se.
Kroz prozor se nagnula druga baba da bi videla onu koja se razbila, ali je usled svoje preterane radoznalosti takođe ispala kroz prozor, strmoglavila se i razbila.
Zatim je kroz prozor ispala i treća baba, zatim četvrta, zatim peta.
Kad je ispala i šesta baba, meni je dosadilo da ih gledam, pa sam pošao na Maljcevsku pijacu gde su, kažu, jednom slepcu poklonili pleteni šal.




П.С. - Ти си та која ипак посвећујеш много више свог времена тзв. лепој књижевности, пратиш ситуацију и у домаћој књижевности, много си боље информисана од мене па самим тим знаш и више детаља који могу да обликују крајње мишљење о томе и зати ти верујем све што кажеш.

И ово ти, да не би било неспоразума, кажем заиста сасвим озбиљно и без трунке зезања или ироније. Рекох већ горе Наску да сам ја само лаик који са стране гледа читаву ситуацију око награде НИН и изјава које периферијом своје пажње виђам по медијима.

Одох на Маљцевску пијацу.



teslana teslana 20:05 12.01.2021

Re: А састав жирија за доделу награде чине:

Pročitam fino da sam ja ta baba koja je ispala kroz prozor.. :))
shmoo shmoo 21:02 12.01.2021

Re: А састав жирија за доделу награде чине:

teslana
Pročitam fino da sam ja ta baba koja je ispala kroz prozor.. :))




Иди, бре! Насмеја ме!

Не!!!

Ја сам та радознала баба па се петљам у оно што не знам!




Зато ти и кажем, боље да одем на Маљцевску пијацу док је време, док не испаднем скроз са балкона.



EDIT: Знаш, ови на Филолошком факултету са катедри за књижевност су на нас језичаре гледали као архитекте на дунђере. Оно, ми им мешамо малтер, додајемо цигле (цигље - збирна именица?) итд. А они су уметници, градитељи, јбг...

Зато ти кажем, одох на ту поменуту пијацу. Има овде позванијих од мене да ово питање око награде НИН за роман године расветљавају пучанству.





teslana teslana 21:22 12.01.2021

Re: А састав жирија за доделу награде чине:

Nema veze i da sam ja, smiješno je. :)
Neues aus der Nachbarschaft Neues aus der Nachbarschaft 10:26 13.01.2021

Re: А састав жирија за доделу награде чине:

Tebi je potrebno dokazivati ovo boldovano!*
Ja mislim da se ti zajebavaš!
Pa nisu 'Zapad' Srbi da bi bilo šta prepuštali slučaju.


Mrtav sam ozbiljan - tesko mi je da prihvatim da neko toliko veruje u svemocnost drugog i apsolutnu nemocnost sebe.
solo solo 11:40 12.01.2021

ja ovako laički


Zar nije pravi pokazatelj kvaliteta broj prodatih knjiga i sud publike.
Naravno za to je potrebno vreme. Manjak strpljenja je ovde izgleda problem a samim tim su mi sumnjivi ovi ,,nestrpljivi,,

Prave stvari kao i voda uvek nađu put tamo gde treba.

Ovih željnih nagrada, žirija, naslovnih strana pa i love odmah i sada mi baš nešto i nije žao što ,,izgoreše,,

shmoo shmoo 11:58 12.01.2021

Re: ja ovako laički

solo

Zar nije pravi pokazatelj kvaliteta broj prodatih knjiga i sud publike.
Naravno za to je potrebno vreme. Manjak strpljenja je ovde izgleda problem a samim tim su mi sumnjivi ovi ,,nestrpljivi,,

Prave stvari kao i voda uvek nađu put tamo gde treba.



А и ти си ми баш наиван и невин к'о француска собарица, што би рекла моја кева.

К'о да не знаш како се то ради и како се укус публике (а тиме и њен суд и број продатих књига) диригују путем контролисаних медија.

А да су нестрпљиви увек сумњиви, јесу... Што јес, јес. Да се не лажемо, како то кажу у Церовцу код Паланке.

А ови водоинсталатерски проблеми могу да дођу до изражаја, али само на дуге, веома дуге, стазе.

А велико је питање да ли и тада вода нађе пут. Водоинсталатери су зајебана цеховска дружина.

(EDIT: Тек сада видим ово изнад горе што ти га ишчуках... АААА Дурасел, јбт! Чича користи само оне најквалитетније.)

Ко се овде, на пример, сећа ко је добио награду НИН 1967. године, и његове приче "Чудновата повест о киту великом такође званом Велики Мак" која је још боља од тог романа за који је добио награду те године?

Нема... Изгубило се по стазама и богазама током деценија и није преживело онај чувени суд времена.

А прича о киту званом Мак је врхунска.










solo solo 17:16 12.01.2021

Re: ja ovako laički

К'о да не знаш како се то ради и како се укус публике (а тиме и њен суд и број продатих књига) диригују путем контролисаних медија


Jes vala baš, ipak je to tema za ,,specijalce,,

Nego.....princip je isti sve su ostalo nijanse. Jebeš nijanse.




Inače jel ta NIN ova nagrada ,,neko mudo,, ono na planetarnom nivou?
shmoo shmoo 19:57 12.01.2021

Re: ja ovako laički

solo
К'о да не знаш како се то ради и како се укус публике (а тиме и њен суд и број продатих књига) диригују путем контролисаних медија


Jes vala baš, ipak je to tema za ,,specijalce,,

Nego.....princip je isti sve su ostalo nijanse. Jebeš nijanse.




Inače jel ta NIN ova nagrada ,,neko mudo,, ono na planetarnom nivou?




Дакле, ти и ја одосмо на пецање, а специјалци нека расправе читаву ствар са тим нијансама

Договорено?


Па није награда НИН за роман године баш планетарно мудо, али видиш да покушавају да јој придају епитет регионалног* муда.

______________________________________________

* - Ма шта год то регионално значило... Рецимо, мени када чујем то регионално, прва асоцијација буде оно када су нацисти конфисковали имовину и издавачко предузеће старог Геца Кона 1941. године и то предузеће користили за своје потребе назвавши га "Југоисток". Чујем да Њемци данас опет тако називају овај наш регион - Југоисток Ојропе. Занимљиво је та географска терминологија, је л' да?)

not2old2rock not2old2rock 19:22 16.01.2021

Re: ja ovako laički

solo

Zar nije pravi pokazatelj kvaliteta broj prodatih knjiga i sud publike.





Јесте, кад ти жири изрекламира овакво ремек-дело, а аутора упореди са Андрићем:


Даница се у међувремену нагузила, десном руком дрка, тачније гура себи готово целу шаку у пичку, а у уста окренута улево набија велики црвени дилдо.
shmoo shmoo 21:04 16.01.2021

Re: ja ovako laički

not2old2rock
solo

Zar nije pravi pokazatelj kvaliteta broj prodatih knjiga i sud publike.





Јесте, кад ти жири изрекламира овакво ремек-дело, а аутора упореди са Андрићем:


Даница се у међувремену нагузила, десном руком дрка, тачније гура себи готово целу шаку у пичку, а у уста окренута улево набија велики црвени дилдо.




Што би рекли стручњаци за секс и сексуални терапеути из моје улице од којих сам у најранијој младости, такорећи детињству, упијао знање о тој области кроз стори телинг на ћошку моје улице, испод једне од три дрвене бандере које смо тада имали да осветљава наше трошне кућерке, током дугих вечери летњег распуста у тренуцима када би нам би нам досадили фудбал, кликери, бицикл и шугице у базенчићима на сплавовима на Ади по читав дан:

"И онда је она откопчала свој шлиц и извадила пичку."

И док стручњак то прича, нама свима осталима цуре бале из полуотворених уста, умажемо се начисто.



Ко је, бре, писао ово ремек-дело?

И који га је то жири упоредио са Андрићем?

Није ваљда неки жири за награду НИН за роман године?



П.С. - Мене овај одломак који си ти овде навео подсећа на неке текстове које сам својевремено лекторисао и коректорисао у давна студентска времена да бих зарадио за џепарац.

Али то се продавало на новинским киосцима, обично онима око железничке и аутобуске станице и Пица парка.

Да су мене питали издавачи овог ремек-дела које си цитирао, ја као лектор никада не бих оставио ово "дилдо". Треба водити рачуна о чистоти матерњег нам језика.





not2old2rock not2old2rock 21:13 16.01.2021

Re: ja ovako laički

shmoo
not2old2rock
solo

Zar nije pravi pokazatelj kvaliteta broj prodatih knjiga i sud publike.





Јесте, кад ти жири изрекламира овакво ремек-дело, а аутора упореди са Андрићем:


Даница се у међувремену нагузила, десном руком дрка, тачније гура себи готово целу шаку у пичку, а у уста окренута улево набија велики црвени дилдо.




Што би рекли стручњаци за секс и сексуални терапеути из моје улице од којих сам у најранијој младости, такорећи детињству, упијао знање о тој области кроз стори телинг на ћошку моје улице, испод једне од три дрвене бандере које смо тада имали у да осветљава наше трошне кућерке, током дугих вечери летњег распуста у тренуцима када би нам би нам досадили фудбал, кликери, бицикл и шугице у базенчићима на Ади по читав дан:

"И онда је она откопчала свој шлиц и извадила пичку."

И док стручњак то прича, нама свима осталима цуре бале из уста, умажемо се начисто.



Ко је, бре, писао ово ремек-дело?




https://mediji.net/vest/@republika/kesic-zasluzio-oskara-za-glupost-vidojkovic-je-novi-ivo-andric-4t92obi6786.html

haklberi_tom haklberi_tom 21:24 16.01.2021

Re: ja ovako laički

shmoo

...

Што би рекли стручњаци за секс и сексуални терапеути из моје улице од којих сам у најранијој младости, такорећи детињству, упијао знање о тој области кроз стори телинг на ћошку моје улице, испод једне од три дрвене бандере које смо тада имали да осветљава наше трошне кућерке, током дугих вечери летњег распуста у тренуцима када би нам би нам досадили фудбал, кликери, бицикл и шугице у базенчићима на сплавовима на Ади по читав дан:

"И онда је она откопчала свој шлиц и извадила пичку."

И док стручњак то прича, нама свима осталима цуре бале из полуотворених уста, умажемо се начисто.

...

Šmu, baš si šeret.
shmoo shmoo 22:07 16.01.2021

Re: ja ovako laički

not2old2rock

https://mediji.net/vest/@republika/kesic-zasluzio-oskara-za-glupost-vidojkovic-je-novi-ivo-andric-4t92obi6786.html




Јој, Видојковић. Па то и није писац уопште.

Да га нису тако на силу прогурали ови што кроје српску културну сцену од 2000. године на овамо, ми никада не бисмо ни чули за њега. Него, знаш како то иде код њих... Мали је политички подобан, па га онда проглашавају и писцем без обзира колико год он неталентован и неписмен био.

А и ово није никакав жири.

То је само онај досадни и крајње недуховити Кесић.

(Исто тако прогуран до популарности због своје политичке подобности истој тој политици у Србији којој и Видојковић служи, зар не?)

Зато ја, брате, и не знам за ово Кесићево лупетање у жељи да се рефлектори што више окрену на њега и Видојковића.

Покушао сам, одавно, још када је Кесић тек био започео своје бивствовање у шоу бизнису, да га гледам и слушам и врло брзо сам одустао.

Досадан, недуховит,... Јебеш ти то када ја читав његов наступ гледам са непромењеним изразом лица, а већ после пар минута његовог лапрдања почнем да мислим на неке сасвим десете ствари.

То ми је најбољи знак да ме такви ликови као Кесић ич не дотичу и да не треба ни да губим време гледајући их и слушајући их.

Не знам да ли си приметио, појавило се последњих година подоста тих назови хумориста по разним телевизијама који нам кроз свој квази хумор тумаче стварност око нас, а нарочито воле да се баве при томе политиком.

А досадни сви до неба!

Ниједном се нисам чак ни насмешио слушајући их.

И сви исти. К'о да су пројекат неке Службе, јбт!

Испада да су онај Мићко Љубичић и Жанетић, иако већ близу пензионисања, са својим Пљижом још увек најбољи од свих, понајвише због Мићкових имитација, мада ни њих не могу да гледам баш сваки пут, није им баш свака добра и занимљива и духовита.

Тако да, друже, ја се не бих уопште узбуђивао око исказа и судова једног не баш успешног циркузанта Кесића.

Мо'ш мислити, Видојковић је Иво Андрић 21. века!

'Ајде, бре!

Биће да је то са Кесићем и Видојковићем оно, "ја теби сердаре, ти мени војводо" у том њиховом политкантском пилићарском снатрењу реалности у Србији, па филтрирано кроз медије.

amika amika 22:47 16.01.2021

Re: ja ovako laički

https://mediji.net/vest/@republika/kesic-zasluzio-oskara-za-glupost-vidojkovic-je-novi-ivo-andric-4t92obi6786.html



То је провокација у стилу примитивног маркетинга: важно је да се помињем, није важно како

Најбоље је одговорио Вук Станковић
To je jedna loša i neukusna šala u emisiji koja je sve manje humoristička, a sve više loša propaganda. Ko je ikada pročitao bilo šta od Andrića i pokušao da čita Vidojkovića jasno mu je da se ova dva imena ne mogu naći čak i u istoj rečenici, a kamoli nešto drugo



shmoo shmoo 22:49 16.01.2021

Re: ja ovako laički

amika
https://mediji.net/vest/@republika/kesic-zasluzio-oskara-za-glupost-vidojkovic-je-novi-ivo-andric-4t92obi6786.html



То је провокација у стилу примитивног маркетинга: важно је да се помињем, није важно како

Најбоље је одговорио Вук Станковић
To je jedna loša i neukusna šala u emisiji koja je sve manje humoristička, a sve više loša propaganda. Ko je ikada pročitao bilo šta od Andrića i pokušao da čita Vidojkovića jasno mu je da se ova dva imena ne mogu naći čak i u istoj rečenici, a kamoli nešto drugo










Да подвучемо:


То је провокација у стилу примитивног маркетинга



To je jedna loša i neukusna šala u emisiji koja je sve manje humoristička, a sve više loša propaganda.


amika amika 22:51 16.01.2021

Re: ja ovako laički

Испада да су онај Мићко Љубичић и Жанетић, иако већ близу пензионисања, са својим Пљижом још увек најбољи од свих,


И јесу, ови нови Кесић, Ивановић и слични су велемајстори натегнутог хумора по сваку цену и на исте мете.
shmoo shmoo 23:08 16.01.2021

Re: ja ovako laički

amika
Испада да су онај Мићко Љубичић и Жанетић, иако већ близу пензионисања, са својим Пљижом још увек најбољи од свих,


И јесу, ови нови Кесић, Ивановић и слични су велемајстори натегнутог хумора по сваку цену и на исте мете.



А кажем, Мићко и Воја су ближи пензији него почетку каријере.

(Жанетић је годину дана старији од мене, мени је 56, а Мићко је годину дана старији од Воје.)

По дифолту, требало би да су они ти који су потрошени, досадни, незанимљиви.

Матори смо, бре.

А испада обрнуто, ове младе снаге су далеко испод нивоа Мићка и Жанетића.

(Каква ли нам је онда то будућност када више нећемо имати ни да нас неко насмеје? Ево, ни у позоришту се не назире неко ко ће се надовезати на Душка Ковачевића. А увек смо то имали: Стерија-Нушић-Ковачевић... Не видим данас никога ко може да настави тај низ. Ваљда ће нам будућност донети нешто... Уздам се у то јер ме ужасава та слика духовног стања једног народа који више не може и не уме да се насмеје ни себи ни другима. Хумор је, бре, важан за ментално здравље. Ако је тај хумор тако ниског нивоа и примитиван као код Кесића и њему сличних, какво је онда стање у главама овог народа ако су у њему такви "хумористи", "комедијаши" и "комедиографи" популарни?)


Ја се њих двојице, Мићка и Воје, сећам још из времена Индексовог позоришта на Радију 202 недељом поподне. С њима се ту мувао и још пет година старији од мене Неша Лептир Радуловић са својим ликовима које је сам створио од којих је најпознатија била Баба Вишња ( "Крос контри кроз кантри Америка" ). То је било пре него је Неша озбиљније започео да се бави музиком и пре него је Последња игра лептира постала шире популарна, па он више није имао времена за Индексово позориште.




amika amika 23:28 16.01.2021

Re: ja ovako laički

Стерија, Нушић, Ковачевић... Немају замене и мислим да неће ни имати. Нови хумор је некако проблемски, има политичку поруку која је пропагандно јасна и на линији медија за који ради. И то је проблем - да би био виђен или читан он мора да следи неку политичку линију.
nsarski nsarski 23:44 16.01.2021

Re: ja ovako laički

По дифолту, требало би да су они ти који су потрошени, досадни, незанимљиви.


Dobra su ti zapažanja, ali imam i manju primedbu. Nije mi namera da "branim" Kesića, Ivanovića i ostale komičare koji zabavljaju današnje generacije (ni meni nisu komični uopšte), ali oni su urnebesno smešni u poređenju sa komičarima koji su zabavljali ranije generacije, kojih se, nažalost, sećam.
Konkretno, nekada su nosioci humora bili Čkalja, Mija i slični, u emisijama kao "Veselo veče" ili TV komedijama Lole Đukića. Taj humor je meni bio plitak i nikakav, na nivou današnjih "Kursadžija" i njemu veoma sličan. Nikakva kritika ili satira, već ona fizička, klovnovska, kreveljenja ili ono što se zove slapstick comedy.
Da ne budem isključiv: takva komedija je bila izuzetno popularna i na "Zapadu" - (Luj de Fin, na primer), potpuno benigna, i potpuno zaboravljiva. Naravno, neke od tih umetnika koji su praktikovali physical comedy su smatrali istinskim umetnicima (što oni i jesu bili) - na primer, Piter Selers.
I sad pomislih, danas bi Piter Selers bio proganjan do smrti zbog "rasizma", na primer.
Za ovu ulogu ne bi, verujem,



ali za ove dole svakako bi





Vremena se menjaju, pa sa njima i humor i komeNdija.

shmoo shmoo 10:55 17.01.2021

Re: ja ovako laički

amika
Стерија, Нушић, Ковачевић... Немају замене и мислим да неће ни имати. Нови хумор је некако проблемски, има политичку поруку која је пропагандно јасна и на линији медија за који ради. И то је проблем - да би био виђен или читан он мора да следи неку политичку линију.



Да, у томе је изгледа проблем.

И као што смо некада имали ово што Шарски каже (хумор који није смео да дотакне саму суштину те ондашње једнопратијске власти наше Републике као што је то рецимо радио "неозбиљни Нушић" у монархији са својом "лаком, водвиљском" хумористичком забавом која је само онима тупавима деловала као неангажована јер се нису баш много уносили у саму суштину онога што виде на сцени у Нушићевим комадима), тако данас као последицу политичког и идеолошког плурализма имамо хумористе и "комендијанте" који морају, да би се уопште одржали и радили тај свој посао, да се приклоне тој политичкој (боље рећи политикантској) линији која их и промовише у Србији.

А то што свако од њих у томе има само привид слободе да буде за једну или другу страну политичке клацкалице у Србији, то не значи аутоматски и да има слободу у свом стварању.

Укратко речено, чак и да хоће да кроз хумор и сатиру прикажу оно што није добро у политичкој опција која их подржава, они то не смеју јер ће нестати са сцене.

И зато им њихов хумор и буде тако јефтино пропагандистички обојен, без суштине која је потребна да би се човек озбиљно замислио над тиме што је од њих чуо и видео.

(Катарза је саставни део и комедија у позоришту, зар не?)

Не знам како би таква ситуација са нашим тим хумористима данас могла да се назове?

Привид слободе кроз тобожњи избор између две стране? Или-или?

И зато вероватно међу Србима и немамо више комедиографа који би били за памћење.

Ево шта је писао Ћургус Казимир по том питању контролисања јавне сцене уопште, а може да се примени и на овом случају наших хумориста и комедијаша и данас:



Nije u pitanju Služba iz vremena Aleksandra Rankovića ili Jovice Stanišića. Nema više ni izvršnih sekretara, ni partijskih ukora pred isključenje. Umesto svega toga: marketing. Onaj ko kontroliše marketing taj kontroliše i medije. Kad mi urednik jednih velikih novina kaže da dve agencije kontrolišu preko sedamdeset odsto oglasnog prostora njegovih novina i da on nije u mogućnosti da pokreće teme koje bi bile kritične prema vlasti i pojedinim političkim strankama, jer to može da ga košta gubitka zarade od oglasa, onda mi je jasno da je moja lična potreba da reagujem na neke stvari potpuno besmislena. Kada se u društvu stvori takva ravnoteža straha, korupcije i kontrole, onda je individualna pobuna preko medija pre odraz panike i očajanja nego stvarni otpor.



shmoo shmoo 11:32 17.01.2021

Re: ja ovako laički

nsarski

Dobra su ti zapažanja, ali imam i manju primedbu. Nije mi namera da "branim" Kesića, Ivanovića i ostale komičare koji zabavljaju današnje generacije (ni meni nisu komični uopšte), ali oni su urnebesno smešni u poređenju sa komičarima koji su zabavljali ranije generacije, kojih se, nažalost, sećam.
Konkretno, nekada su nosioci humora bili Čkalja, Mija i slični, u emisijama kao "Veselo veče" ili TV komedijama Lole Đukića. Taj humor je meni bio plitak i nikakav, na nivou današnjih "Kursadžija" i njemu veoma sličan. Nikakva kritika ili satira, već ona fizička, klovnovska, kreveljenja ili ono što se zove slapstick comedy.




Да, да, потпуно си у праву. Ево баш то и рекох Амики. Ни у тим годинама "Веселих вечери" ипак ниси смео да задиреш у саму суштину те наше ондашње једнопартијске власти исто као што ни ови данас не смеју да задиру својом сатиром у саму суштину политичке опције у Србији која их подржава и одржава на сцени.

И ту онда и нема оних универзалних вредности њиховог "комендијанлука" какву су имали Стерија, Нушић и Ковачевић

Па, молим те Шарски, зар Нушићев Др, иако писан пре 100 година, није и данас применљив, поготово на овај башибозук и пилићаре са фалсификованиом дипломама?

И увек је био применљив, у сваком периоду нашег 20. века, а вероватно ће бити применљив и у годинама и деценијама које нам тек долазе. ( "Масмедиологија на Балкану" )


Da ne budem isključiv: takva komedija je bila izuzetno popularna i na "Zapadu" - (Luj de Fin, na primer), potpuno benigna, i potpuno zaboravljiva. Naravno, neke od tih umetnika koji su praktikovali physical comedy su smatrali istinskim umetnicima (što oni i jesu bili) - na primer, Piter Selers.
I sad pomislih, danas bi Piter Selers bio proganjan do smrti zbog "rasizma", na primer.
Za ovu ulogu ne bi, verujem,



Надајмо се да не би. Као ни за Чонсија ГардиЊера у Присутности Хала Ешбија. А то су озбиљне сатире. Али... Ко зна како би "правоверни" данас дочекали овакве сцене из Присутности које би у својим таблоидним напорима такође искористили за ово што кажеш.










ali za ove dole svakako bi



Таблоиди намењени таблоидиотима данас вероватно би итекако искористили и ове његове филмске ликове (Индијац, Кинез,...) за свој неопходни сензационализам у циљу стварања профита, а то је нешто што таблоидиоти могу да разумеју јер належе на њихов confirmation bias, да не кажем, већ увелико испран мозак, али верујем да би и у овим горњим клиповима сценама такође пронашли понешто за оно што им треба.


Vremena se menjaju, pa sa njima i humor i komeNdija.



Слажем се. Само нисам сигуран да би онда требало да их зовемо хумором и комеНдијом као што то називају оно што ради, рецимо, један Кесић. Да ли је то онда то хумор?

Где му је она неопходна универзалност?

Вероватно нам она више и није потребна у овом добу где су све вредности ионако релативизоване?



Е, 'ајд сад ти, Професоре и брате Србине!






amika amika 12:35 17.01.2021

Re: ja ovako laički

nsarski

Konkretno, nekada su nosioci humora bili Čkalja, Mija i slični, u emisijama kao "Veselo veče" ili TV komedijama Lole Đukića. Taj humor je meni bio plitak i nikakav, na nivou današnjih "Kursadžija" i njemu veoma sličan. Nikakva kritika ili satira, već ona fizička, klovnovska, kreveljenja ili ono što se zove slapstick comedy.


То је друго време, други контекст, не могу се упоређивати. Па и ми као друштво смо нешто зрелији, једносмена подсмевања сада пале мање људи, углавном младе који се, изгледа ми, на све смеју јер се већином нису суочили са било чим озбиљним - све су то мамина и татина деца до 35 па и 40 године...
apacherosepeacock apacherosepeacock 14:18 17.01.2021

Re: ja ovako laički

nsarski
Da ne budem isključiv: takva komedija je bila izuzetno popularna i na "Zapadu" - (Luj de Fin, na primer), potpuno benigna, i potpuno zaboravljiva. Naravno, neke od tih umetnika koji su praktikovali physical comedy su smatrali istinskim umetnicima (što oni i jesu bili) - na primer, Piter Selers.
I sad pomislih, danas bi Piter Selers bio proganjan do smrti zbog "rasizma", na primer.


U Americi se, sa izuzetkom kraja '60 i '70 godina neke uslovno rečeno slobode izražavanja vratila, ali sa drugim predznakom, hladnoratovska rigidnost i uterivanje u korektnost i šta se sme a šta ne (uz kaznu).

A Amerika i uz nogu im Britanija diktiraju celom zapadnom sektoru te trendove.

(primer)
Naletela sam na dva filma iz skorašnje produkcije praktično negledljiva (meni), u jednom blista Britanac Kenet Brana (režiser jednog od ta dva) sa više američkog patriotizma nego što bi i sam Amerikanac sebi dozvolio. Njegova tema je rušenje zgrada bliznakinja 2001 kao ruska ujdurma. Pare na tom filmu jeste zaradio (nekih 100+ miliona) ali se u isto vreme poltronstvom trendovima srozao na intelektualnu nulu što se mene tiče.

Drugi primer (film) tema razmene zarobljenih špijuna (Amerika - SSSR) 1957 godine, po istinitom događaju (meni do tada nepoznatom), sve puca od patriotizma/good guys-bad guys, pogledam ko je režirao - Spilberg očekivano, a scenario pisali braća Koen (!?).

Od potonjih očekivala nisam filtriranje dokumentacije tog događaja, i tu me je napustila i poslednja nada za opstankom poslednjeg promila intelektualnog poštenja i imanja kičme.


nsarski nsarski 16:16 17.01.2021

Re: ja ovako laički

Od potonjih očekivala nisam filtriranje dokumentacije tog događaja, i tu me je napustila i poslednja nada za opstankom poslednjeg promila intelektualnog poštenja i imanja kičme.


Kako što se vidi, politika je tu ozbiljno umešala prste. Ja nisam hteo da elaboriram i samo sam površno pomenuo neke upadljivije pojave. I ja sam laik, tek da se prijavim.
Današnji humor je ograničen tom političkom korektnošću, da je skoro nemoguće šaliti se na bilo koju temu. Hoću da kažem: kultur-fašizam je pobedio.
Tema je ogromna i ne može se pokriti površnom diskusijom kakvu imamo na blogu.
Mnogi danas nemaju pojma da je nekad postojao komičar (onaj standup comedian u originalnom smislu) zvani Lenny Bruce koji je po čikaškim barovima "svašta pričao" protiv države, a oni ga svako malo hapsili zbog psovki.


Njegov komentar: zabrani ljudima da kažu reč fuck, i zabranio si im da kažu fuck the government



Posle toga su došli ljudi kao Džordž Karlin, itd. A istovremeno se TV estabišment smejao klovnovima kao što su Three Stooges, recimo.


U svakom slučaju, danas je retka prava angažovana komedija. Retka, jer je ona po svojoj prirodi subverzivna, a vlast ne voli subverzivne delatnosti.

Zato se sve svodi na klovnovisanje i kursadžije - bezopasna glupiranja koja nikog ozbiljno ne ugrožavaju. Posebno je to važno u ovome današnjem svetu prepunom neurotičara koji sede po ćoškovima i jedva čekaju da zbog nečega budu na smrt uvređeni. Gadna vremena po tom pitanju.
Danas dominiraju komesari kulturne revolucije (čak i logore za prevaspitavanje predlažu) na kakvoj bi nam i veliki Mao pozavideo.
amika amika 19:19 17.01.2021

Re: ja ovako laički

nsarski

Današnji humor je ograničen tom političkom korektnošću, da je skoro nemoguće šaliti se na bilo koju temu. Hoću da kažem: kultur-fašizam je pobedio.

U svakom slučaju, danas je retka prava angažovana komedija. Retka, jer je ona po svojoj prirodi subverzivna, a vlast ne voli subverzivne delatnosti.

Zato se sve svodi na klovnovisanje i kursadžije - bezopasna glupiranja koja nikog ozbiljno ne ugrožavaju. Posebno je to važno u ovome današnjem svetu prepunom neurotičara koji sede po ćoškovima i jedva čekaju da zbog nečega budu na smrt uvređeni. Gadna vremena po tom pitanju.
Danas dominiraju komesari kulturne revolucije (čak i logore za prevaspitavanje predlažu) na kakvoj bi nam i veliki Mao pozavideo.


Hvala nsarski - мали есеј о хумору данас, и не само код нас.
За награду ево ти један астрономски виц:
- Штета је што не можемо да пошаљемо астронауте на Сунце, спржило би их...
А неко ко прислушкује одговара: - то је бар једноставно, пошаљите их ноћу!

Milan Novković Milan Novković 20:30 17.01.2021

Re: ja ovako laički

nsarski
...Nikakva kritika ili satira...

Kroz istoriju, sve od Grka, filozofi su imali poprilično negativno mišljenje o humoru.

Npr često je bilo mišljenje da on dosta ide sa našim manama, i pojačava ih, npr maliciozonst, u kojoj onda uz pomoć humora nalazimo nešto višu "sreću" nego obično.

Nije uvek tako, naravno, vremenom je ponuda postala jako široka.

apacherosepeacock apacherosepeacock 17:04 18.01.2021

Re: ja ovako laički

Današnji humor je ograničen tom političkom korektnošću, da je skoro nemoguće šaliti se na bilo koju temu. Hoću da kažem: kultur-fašizam je pobedio.
Tema je ogromna i ne može se pokriti površnom diskusijom kakvu imamo na blogu.
Mnogi danas nemaju pojma da je nekad postojao komičar (onaj standup comedian u originalnom smislu) zvani Lenny Bruce koji je po čikaškim barovima "svašta pričao" protiv države, a oni ga svako malo hapsili zbog psovki.


Da.

Inače, poznata mi je priča o njemu iz dokumentarnog filma Lenny Bruce: Swear to Tell the Truth (1998) i igranog filma Lenny (r. Bob Fosse 1974).

LB quote (jedan od..) - In the Halls of Justice, the only justice is in the halls.


teslana teslana 11:50 12.01.2021

Kokos po kokos, puna košara

Šta je sa Svetislavom? Čitam Panovića, kaže, parafraziram, desi se npr da kolumnista Kurira dobije Nina.
shmoo shmoo 12:31 12.01.2021

Re: Kokos po kokos, puna košara

teslana
Šta je sa Svetislavom? Čitam Panovića, kaže, parafraziram, desi se npr da kolumnista Kurira dobije Nina.



Ено га на списку ужег избора:

Svetislav Basara: KONTRAENDORFIN (Laguna)




Изгледа ми да се он не повлачи одатле?



Novi vlasnik Kurira, 12 portala i još 14 štampanih izdanja, umesto Aleksandra Rodića je Igor Žeželj, vlasnik i direktor firme Wireless media.



Повезаност Игора Жежеља, портала Мондо и Телекома Србије отворила је сумњу да је држава преко Телекома ушла у власништво Адриа Медиа Гроуп, након куповине кабловских оператора Коперникус, Радијус вектор и АВцом. Ова информација је незванично демантована за БИРН из врха Телекома.



А зар Басара није колумниста Данаса?



To vam je pa – što reko „naš narod“ – smočite. I tako će vam biti dok vam iz dupeta ne dođe u glavu da će tako biti sve dok se radikalno – ako treba i primenom sile – ne demontira već dibidus istruleli sistem. U suprotnom – i posle Vesića biće Vesić.



Па ако се већ награђује колумнизам, сестро моја слатка, ја бих да у ужи избор за награду НИН уђе и Весићева књига... Није важно што није роман...

teslana teslana 12:46 12.01.2021

Re: Kokos po kokos, puna košara

Па ако се већ награђује колумнизам, сестро моја слатка, ја бих да у ужи избор за награду НИН уђе и Весићева књига...

Taso, oprostićeš, ne bih ja u tom pravcu..
shmoo shmoo 16:25 12.01.2021

Re: Kokos po kokos, puna košara

teslana
Па ако се већ награђује колумнизам, сестро моја слатка, ја бих да у ужи избор за награду НИН уђе и Весићева књига...

Taso, oprostićeš, ne bih ja u tom pravcu..




Ти нећеш, нећу ни ја.

Али увек има ко хоће.

Јер, како то и сам Светислав лепо каже, и после весића биће опет весић. То нам је, па да "смочимо". Светислав, Весић, ти и ја заједно као неки београдски квартет.


haklberi_tom haklberi_tom 18:19 12.01.2021

Re: Kokos po kokos, puna košara

shmoo

...

А зар Басара није колумниста Данаса?



Šmu, da to nije bilo ranije?
shmoo shmoo 20:55 12.01.2021

Re: Kokos po kokos, puna košara

haklberi_tom
shmoo

...

А зар Басара није колумниста Данаса?



Šmu, da to nije bilo ranije?



Е, могуће!

Нисам ти ја баш нешто упућен у то. Не пратим прелазне рокове у тој делатности, ко је за кога потписао на колико времена итд.

Ја то пратим само у српском фудбалу.

Зато, пардонирајте због те моје грешке. Последњи пут када сам уопште нешто и прочитао од гос'н Басаре, то је било у Данасу.

Не замерите.


solo solo 21:01 12.01.2021

Re: Kokos po kokos, puna košara

Дакле, ти и ја одосмо на пецање, а специјалци нека расправе читаву ствар са тим нијансама

Договорено?


Pod uslovom da izvadiš dozvolu za pecanje i da priložiš vakcinalni karton

Ebem ti život,čega god se dotakneš politika ili teorije zavere.
haklberi_tom haklberi_tom 21:02 12.01.2021

Re: Kokos po kokos, puna košara

shmoo
haklberi_tom
shmoo

...

А зар Басара није колумниста Данаса?



Šmu, da to nije bilo ranije?



Е, могуће!

Нисам ти ја баш нешто упућен у то. Не пратим прелазне рокове у тој делатности, ко је за кога потписао на колико времена итд.

Ја то пратим само у српском фудбалу.

Зато, пардонирајте због те моје грешке. Последњи пут када сам уопште нешто и прочитао од гос'н Басаре, то је било у Данасу.

Не замерите.



Ja nisam nikada pročitao njegovu kolumnu - jer su to 'preseravanja'.
Ali komentare jesam čitao.
I mnoge druge 'stvaraoce' ne čitam, nego čitam komentare na njihove uradke.
Jer - čemu čitanje njihovih preseravanja.
haklberi_tom haklberi_tom 21:03 12.01.2021

Re: Kokos po kokos, puna košara

solo
Дакле, ти и ја одосмо на пецање, а специјалци нека расправе читаву ствар са тим нијансама

Договорено?


Pod uslovom da izvadiš dozvolu za pecanje i da priložiš vakcinalni karton

Ja se s time ne bih zajebavao!
solo solo 21:05 12.01.2021

Re: Kokos po kokos, puna košara

Ja se s time ne bih zajebavao!


Sa kojim delom narativa?
shmoo shmoo 21:09 12.01.2021

Re: Kokos po kokos, puna košara

solo
Дакле, ти и ја одосмо на пецање, а специјалци нека расправе читаву ствар са тим нијансама

Договорено?


Pod uslovom da izvadiš dozvolu za pecanje i da priložiš vakcinalni karton




Лепо ти каже Хаклбери, неб' се ја с тим зајебав'о!

Не озбиљно, матори, алергичан сам на гомиле и гомиле лекова, од пеницилина и аспирина преко аналгетика па надаље... И на још неке ствари... Црно вино нпр. ... А од хране, на жалост како то рече моја лекарка, алергичан сам само на мирођију. Када попијем асприн, надује ми се фаца, затворе се очи а изгледам к'о Роки после Апола Крида док се дере у маси:"Ејдријен!!! Ејдријен!!!"

Зато мојне да ме тераш да ти прилажем и вакцинални картон да не би морао да ми држиш опроштајни говор.

А дозвола за пецање није проблем. Друг члан сам тог удружења још од претпионирских дана. Једина је то званична организација у мом животу којој сам икада припадао.

solo solo 21:26 12.01.2021

Re: Kokos po kokos, puna košara

Не озбиљно, матори, алергичан сам на гомиле и гомиле лекова, од пеницилина и аспирина преко аналгетика па надаље... И на још неке ствари... Црно вино нпр. ... А од хране, на жалост како то рече моја лекарка, алергичан сам само на мирођију. Када попијем асприн, надује ми се фаца, затворе се очи а изгледам к'о Роки после Апола Крида док се дере у маси:"Ејдријен!!! Ејдријен!!!"


Pa tebi nije potrebna zdravstvena knjižica

Imam rešenje.

shmoo shmoo 21:28 12.01.2021

Re: Kokos po kokos, puna košara

solo
Не озбиљно, матори, алергичан сам на гомиле и гомиле лекова, од пеницилина и аспирина преко аналгетика па надаље... И на још неке ствари... Црно вино нпр. ... А од хране, на жалост како то рече моја лекарка, алергичан сам само на мирођију. Када попијем асприн, надује ми се фаца, затворе се очи а изгледам к'о Роки после Апола Крида док се дере у маси:"Ејдријен!!! Ејдријен!!!"


Pa tebi nije potrebna zdravstvena knjižica

Imam rešenje.






Да, бре! Ова моја лекарка опште праксе се ухвати за главу када ме види на вратима ординације:"Шта да вам дам? Идите кући и пијте чај од нане са лимуном и медом!"


zaharaga zaharaga 08:23 15.01.2021

Re: Kokos po kokos, puna košara

shmoo




А зар Басара није колумниста Данаса?






He, da, neko je, skoro da sam ubedjen da si to bio ti, ovde rekao da ce se pokazati da je susi stado ustvari Vucic stado. I pokazuje se.
shmoo shmoo 11:01 15.01.2021

Re: Kokos po kokos, puna košara

zaharaga
shmoo




А зар Басара није колумниста Данаса?






He, da, neko je, skoro da sam ubedjen da si to bio ti, ovde rekao da ce se pokazati da je susi stado ustvari Vucic stado. I pokazuje se.



Ма шта год се наводило као разлог (кршење дисклејмера, бла-бла-бла), ја мислим да је заправо прави разлог због којег ми је одузета ауторска опција и због којег сам банован као Таса Дебели на Блогу Б92 управо то - тврдио сам ово што ти кажеш о суши стаду и Вучићу.

И чим сам то први пут написао, био сам онако "демократски" ућуткан на Блогу Б92.




amika amika 13:15 12.01.2021

“Остаци света“

“Остаци света“ Игора Маројевића већ је добио две награде: Соларис и Троношки родослов. Али он није у конкуренцији јер писац бојкотује награду свестан да у овом жирију и даваоцу награде нема никаквих изгледа јер:

Игор Маројевић: "Бележио сам податке о Јасеновцу не знајући да ћу написати роман о томе"
"Овај роман фикционализује претежно женски логор у Јасеновцу. То је део логора три који је био мало изучен зато што су жене смештене тамо биле сужњи, а постојао је табу да не сме да се прича о напаствовању, а то се дешавало тамо масовно, уз остала зверства", рекао је Маројевић за телевизију Прва.
Наглашава да се логором Јасеновац бавио и пре него што је почео да се бави писањем.
Издвајајући ово дело из књижевне продукције 2020. године, жири је истакао његову "високу уметничку вредност и оригинални приповедачки поступак по коме се приповедачка позиција мења на необичан начин - један аутор предаје своју причу другом, а овај је на истом месту наставља као своју сопствену".
Жири је нагласио да су "Остаци света" - "Храбар роман у којем писац изводи своје јунаке на мрачну сцену скорије европске историје где, условљени кодовима људског зла, играју крваву представу својих живота. И тако руше митове на којима се играју све друге драме".

Черевићан Черевићан 13:15 12.01.2021

дал' по баабу или стричевима

ил' по литерарној заслузи

продукција књига поприлична
оће мааме шарениш наслови,
ајд' још малко стрпљења нам
да сазнамо који ће ...да слави
Neues aus der Nachbarschaft Neues aus der Nachbarschaft 13:40 12.01.2021

NIN postao regionalan?

Da li to znaci da je NIN-ova nagrada postala konacno regionalna? Ako je, onda je to odlicna vest. Vise ima smisla knjizevnu nagradu ograniciti jezikom nego nacijom ili prostorom drzave. A dobro ce doci da se malo pojaca konkurencija. Kad ukljucis Jergovica onda ovi sto pisu Igre Senki po Balkanu automatski otpadaju i iz sireg izbora.
amika amika 15:56 12.01.2021

Re: NIN postao regionalan?

Neues aus der Nachbarschaft
Da li to znaci da je NIN-ova nagrada postala konacno regionalna? Ako je, onda je to odlicna vest. Vise ima smisla knjizevnu nagradu ograniciti jezikom nego nacijom ili prostorom drzave. A dobro ce doci da se malo pojaca konkurencija. Kad ukljucis Jergovica onda ovi sto pisu Igre Senki po Balkanu automatski otpadaju i iz sireg izbora.


Комшија, није ако "писац изводи своје јунаке на мрачну сцену скорије европске историје где, условљени кодовима људског зла, играју крваву представу својих живота. И тако руше митове на којима се играју све друге драме".

shmoo shmoo 16:36 12.01.2021

Re: NIN postao regionalan?

Neues aus der Nachbarschaft
Da li to znaci da je NIN-ova nagrada postala konacno regionalna? Ako je, onda je to odlicna vest. Vise ima smisla knjizevnu nagradu ograniciti jezikom nego nacijom ili prostorom drzave. A dobro ce doci da se malo pojaca konkurencija. Kad ukljucis Jergovica onda ovi sto pisu Igre Senki po Balkanu automatski otpadaju i iz sireg izbora.



Сад је сасвим свеједно. Та награда је одавно политизацијом и идеологизацијом у одлучивању жирија под патронатом светих крава српске културне елите изгубила сваки кредибилитет.

Њена регионализација је, барем што се културне сцене Србије тиче, само последњи ексер који су закуцали на мртвачком сандуку те награде слично као што је то урађено са регионом. (Читај, шутирање цркнуте кобиле зване Југославија.)

Свака даља прича о томе је опет само прича о вампиру Този региона. Мада је можда примереније да се он назове Бела Лугоши који је својим рођењем био грађанин К унд К монархије.





Neues aus der Nachbarschaft Neues aus der Nachbarschaft 16:52 12.01.2021

Re: NIN postao regionalan?

Комшија, није ако "писац изводи своје јунаке на мрачну сцену скорије европске историје где, условљени кодовима људског зла, играју крваву представу својих живота. И тако руше митове на којима се играју све друге драме".


Nisam siguran da sam shvatio poruku. U stvari prilicno sam siguran da je nisam shvatio.

Sto se ovde cesto citiranog Marojevica tice nisam neki poklonik njegove literature a ni njegovog misljanija.
Neues aus der Nachbarschaft Neues aus der Nachbarschaft 17:00 12.01.2021

Re: NIN postao regionalan?

Сад је сасвим свеједно. Та награда је одавно политизацијом и идеологизацијом у одлучивању жирија под патронатом светих крава српске културне елите изгубила сваки кредибилитет.


Ma ima toliko knjizevnih nagrada - a svaka je na neki nacin ispolitizovana - pa nema smisla mnogo lemantirati. Ovi su povukli svoje radove, sto je legitimno, ali nema mnogo smisla od toga stvarati glavnu temu. Kao sto nema smisla ni protestvovati sto je Kusturic svoju knjizevnu nagradu urucio Bori Dilanu a ne Nini Zivancevic.

Њена регионализација је, барем што се културне сцене Србије тиче, само последњи ексер који су закуцали на мртвачком сандуку те награде слично као што је то урађено са регионом. (Читај, шутирање цркнуте кобиле зване Југославија.)


Nema mnogo smisla protiviti se tvrdnji da svedocimo propasti sveta ovih ex-yu drustava. Ali tesko da tu nesto nagore moze da napravi (re)uvezivanje ovih usitnjenih kultura koji pricaju istim jezikom.
amika amika 17:15 12.01.2021

Re: NIN postao regionalan?

Neues aus der Nachbarschaft
Комшија, није ако "писац изводи своје јунаке на мрачну сцену скорије европске историје где, условљени кодовима људског зла, играју крваву представу својих живота. И тако руше митове на којима се играју све друге драме".


Nisam siguran da sam shvatio poruku. U stvari prilicno sam siguran da je nisam shvatio.

Sto se ovde cesto citiranog Marojevica tice nisam neki poklonik njegove literature a ni njegovog misljanija.


Да, он је из другог комшилука.
shmoo shmoo 20:19 12.01.2021

Re: NIN postao regionalan?

Neues aus der Nachbarschaft

Nema mnogo smisla protiviti se tvrdnji da svedocimo propasti sveta ovih ex-yu drustava. Ali tesko da tu nesto nagore moze da napravi (re)uvezivanje ovih usitnjenih kultura koji pricaju istim jezikom.



Да, разумем шта хоћеш да кажеш.

Али мој је утисак (а не кажем да сам у праву јер је то ипак само утисак) да је то што ти и ја сасвим исправно са лингвистичке тачке гледишта још увек називамо "исти језик" тих култура одавно политички више није један језик. Код Хрвата почев још од оне Декларације о називу и положају хрватског књижевног језика из 1967. године дакле, више од пола века), док се код ових осталих (Титограду/Подгорици, Сарајеву и Београду као културним центрима јер је језик основно и најважније оруђе једне културе) тај процес сасвим оголио и добио на замаху током деведесетих када је свако морао да се сналази за себе док се растакао тај "исти језик" којем смо дали својевремно, у нади да ће Југославија опстати, административни назив српскохрватски (за његов стандардни књижевнојезички појавни облик и све његове локалне некњижевне/нестандардне говоре између Словеније и Македоније).

А политика ти је данас за таква питања језика исто оно што су некада представљале географске препреке између говорника/корисника једног језика, па што је више времена пролазило тај некадашњи заједнички/исти језик који се користио добијао је све више и више међусобних разлика у две групације раздвојене препреком све док на крају и једна и друга страна није заиста имала свој посебан језик (види као пример српски и бугарски на две стране Старе планине). И политика је ту, како ствари стоје, заиста непремостива препрека као некада планина или река... Географски простор. Ова политичка препрека је гора и тежа за превазилажење.

Хоћу да кажем да докле год политике на свим странама (Загреб, Београд, Сарајево, Титоград/Подгорица) не подрже институционално оно лингвистичко становиште на које ти и ја мислимо када кажемо "исти језик", дотле од та посла нема ништа, а сваки овакав покушај као што је регионализација једне књижевне награде унапред је осуђен не само на пропаст што се крајњег циља тиче, него још изазива и жестоку реакцију која ту поменуту препреку сваким таквим покушајем подиже за још који метар више.

А чим нема тог основног оруђа, "истог језика", тих појединачних уситњених култура како си их назвао, онда ни те културе не могу бити у бог зна каквом блиском односу, зар не?

И на крају, морам, да те питам нешто.

Реци ми да ли Срби и српска култура данас у 2021. години имају уопште икаквог интереса да се уплићу у те приче које се називају "исти језик" и регионално реувезивање култура опет по некаквом политичком диктату, а не због стварне потребе?

(Беше и она декларација о некаквом заједничком језику пре пар година на коју потрчаше многи да се потпишу, али се испоставило да је и то само политикантски мотивисано одрађивање добијених грантова од иностраних фондација а не стварна потреба корисника тог "заједничког језика", па је читава прича врло брзо и замрла и у Загребу и у Београду, а вероватно и у Сарајеву. Нисам чуо да је у Подгорици помињу.)

Нешто немам утисак да је култура Срба (а са њом и језик те културе) баш толико ситна да би јој тако било потребно.

Напротив, чак мислим да Срби и култура Срба могу имати више штете од тог реувезивања са осталим културама региона на тај као си га назвао на тај декретима прописани начин као што је већ једном покушано па је пропало.

Мислим да су те приче о тој потреби за "истим језиком" и увезивањем српске културе са осталим културама на овом простору на тај начин више производ заостатака неких прошлих времена него што су стварна потреба. Барем за Србе и српску културу и језик.

И у томе је проблем када кажеш:

(re)uvezivanje ovih usitnjenih kultura koji pricaju istim jezikom


Не видим да у српској култури и језику постоји истинска потреба за тако нечим на тај начин како се то покушава.

И не сматрам да је српска култура баш толико ситна да јој је потребно тако нешто изведено на тај начин.

(Ови остали у региону ме не занимају, али о тим осталим културама много говоре стални њихови покушаји, често и насилним путевима са моћним савезницима иза својих леђа, да из српске културе отимају и присвајају оно што им не припада.)

И мислим да српска култура може (опет!) само бити дуготрајно на штети ако се будемо уплитали у те покушаје реувезивања на такав начин - кроз политичке и полицијске декрете уз помињање "истог језика" као аргумента.

Neues aus der Nachbarschaft Neues aus der Nachbarschaft 10:19 13.01.2021

Re: NIN postao regionalan?

И не сматрам да је српска култура баш толико ситна да јој је потребно тако нешто изведено на тај начин.


Реци ми да ли Срби и српска култура данас у 2021. години имају уопште икаквог интереса да се уплићу у те приче које се називају "исти језик" и регионално реувезивање култура опет по некаквом политичком диктату, а не због стварне потребе?


Хоћу да кажем да докле год политике на свим странама (Загреб, Београд, Сарајево, Титоград/Подгорица) не подрже институционално оно лингвистичко становиште на које ти и ја мислимо када кажемо "исти језик", дотле од та посла нема ништа, а сваки овакав покушај као што је регионализација једне књижевне награде унапред је осуђен не само на пропаст што се крајњег циља тиче, него још изазива и жестоку реакцију која ту поменуту препреку сваким таквим покушајем подиже за још који метар више.


Probao sam da izvucem ono sto mi se cini da sumira sadrzaj tvog posta. Sta ja kazem na to?

Slazem se da srpska kultura nije sitna sto se njenog sadrzaja i raznovrsnosti tice. Nisam ni mislio da joj u tom smislu treba pomoc - nije to srpski fudbal :). NIN-ova nagrada je samo jedan segment - u ovom momentu samo srpske kulture - i njena regionalizacija (ima li neki bolji izraz?) ne znaci automatsko stvaranje nekog novog jugoprostora. I dalje ostaju drugi segmenti koji nisu deo ovog uvezivanja. Najbolje je kad kulture imaju mentalne cevovode sa sto vise drugih kultura pa da ideje, knjige, muzika ljudi mogu da cirkulisu po svom nahodu.

Sto se mene tice sto manje tih dekretskih, institucionalnih i zvanicnih uvezivanja to bolje. Politika treba da obezbedi mogucnost komunikacije - da napravi infrastrukturu - a umetnici i naucnici onda nek se sami uvezuju kako i sa kim hoce. To vazi ne samo za povezivanje Srba i Hrvata nego i Srba i Rumuna, Srba i Portugalaca ... Cesce neke kulturne proboje naprave pojedinci nego institucije. Milo Dor je bio austrijski pisac srpskog porekla i svojim stvaralastvom napravio je jednu nisu koja pre njega u toj kulturi nije postojala.

Ovi oko NIN-a imaju jedan pogled na kulturnu politiku. Nikakve koristi ne bi imali od toga da sada zatucemo NIN jer eto jednoj grupi se ne svidja njegova politika. Ovo neslaganje treba da bude prilika da njeni protivnici zapocne neku novu inicijativu - naravno pod pretpostavkom da ce od toga cela kultura imati neke koristi.

Sto se tice konkretnog uvezivanja sa kulturnim i jezickim prostorom bivse Jugoslavije posto me ovaj institucionalni politicki segment ne zanima u tome ne vidim nista lose. NIN je bio nagrada za jugoslovensku knjizevnost kao sto je Pulski festival bio za jugoslovenski film. Dubravka Ugresic nije tu manje domaca od recimo Milovana Danojlica. Iako jugoslovenska knjizevnost ne postoji vise osim u bibliotekama mogucnost razumevanja svih jezickih varijanti i dalje je ista kao i pre.

Zapravo je pogresno svoditi zajednicki jezik i kulturu samo na dekrete, dogovore ili samo na period druge Jugoslavije. U srpskoj modernoj kulturi od kraja 19og veka su aktivno stvarali mnogi Hrvati, Bosnjaci, Madjari, Rumuni, Makedonci, Slovenci, Albanci ili Slovaci a isto vazi i u drugom pravcu.
shmoo shmoo 11:44 13.01.2021

Re: NIN postao regionalan?

Neues aus der Nachbarschaft

Slazem se da srpska kultura nije sitna sto se njenog sadrzaja i raznovrsnosti tice. Nisam ni mislio da joj u tom smislu treba pomoc -nije to srpski fudbal :)







Јеси чуо да смо (Чукарички) Каменовића продали Лацију за 2,5 милиона? То је више него што је годишњи буџет Чукаричког (2 милиона). Дакле, мирни смо барем годину дана. А Каменовић нашО дете, из наше школе, као Коларов некада.

Хоћу да ти кажем, некима ни у српском фудбалу није потребна помоћ. То треба само овим вечитим близанцима, Звезди и Партизану, који још увек имају петокраку на грбу, а Партизану чак још увек пише да су југословенско спортско друштво. (Јбт, Југославија не постоји 30 година! А они су клуб из Београда и Србије...)

'Ајмо на озбиљније ствари...

NIN-ova nagrada je samo jedan segment - u ovom momentu samo srpske kulture - i njena regionalizacija (ima li neki bolji izraz?) ne znaci automatsko stvaranje nekog novog jugoprostora. I dalje ostaju drugi segmenti koji nisu deo ovog uvezivanja.


Не, не значи аутоматски, али је делић тога и беспотребно је губљење времена и енергије.

Да ли заиста мислиш да у конкуренцију за награду НИН за роман године треба укључивати и романе из Хрватске и Федерације БиХ када у самој Србији, Републици Српкој и Црној Гори имаш годишњу продукцију од преко 200 романа?

Чему онда проширивање избора? Ту квантитет свакако не даје и квалитет, то смо већ пробали.

Najbolje je kad kulture imaju mentalne cevovode sa sto vise drugih kultura pa da ideje, knjige, muzika ljudi mogu da cirkulisu po svom nahodu.

Sto se mene tice sto manje tih dekretskih, institucionalnih i zvanicnih uvezivanja to bolje. Politika treba da obezbedi mogucnost komunikacije - da napravi infrastrukturu - a umetnici i naucnici onda nek se sami uvezuju kako i sa kim hoce. To vazi ne samo za povezivanje Srba i Hrvata nego i Srba i Rumuna, Srba i Portugalaca ...



Ово се све слажемо, апсолутно си у праву. И уједно си и сам дао одговор, то је оно што и ја мислим.


Cesce neke kulturne proboje naprave pojedinci nego institucije. Milo Dor je bio austrijski pisac srpskog porekla i svojim stvaralastvom napravio je jednu nisu koja pre njega u toj kulturi nije postojala.



Вероватно бисмо се ти и ја разликовали у мишљењу када бисмо евентуално и одлучивали о избору тих других култура са којима српска култура треба да прави пробоје. То што имамо "исти језик" (а по мени није никако исти, и све је мање исти) са некадашњим СФРЈ републикама није довољан аргумент да би се ту правили пробоји. Треба тражити нешто квалитетније па макар нам и језик не био "исти".

То је оно у чему се ти и ја вероватно не бисмо сложили.

Уосталом, Мило Дор кога си навео као пример цело своје дело је написао на немачком језику, а не на том "истом" језику који потежеш као аргумент за преувезивање култура у региону.

Дакле, језик није и не мора да буде пресудан у тим цевоводима.

Ovi oko NIN-a imaju jedan pogled na kulturnu politiku. Nikakve koristi ne bi imali od toga da sada zatucemo NIN jer eto jednoj grupi se ne svidja njegova politika. Ovo neslaganje treba da bude prilika da njeni protivnici zapocne neku novu inicijativu - naravno pod pretpostavkom da ce od toga cela kultura imati neke koristi.


Не, нисам ја ни мислио на тако нешто. Не треба затући НИН и његову награду за роман године. Али тој награди треба повратити кредибилитет, да буде поштована и цењена а не да доживљава овакве срамоте и то већ другу годину узастопце. А тај кредибилитет сигурно неће награда повратити оваквим саставом жирија који сада има у којем седе очигледно неки људи који нису баш идеолошки и политички непристрасни јер се овде ради о једној књижевној награди, а не о политичким и идеолошким изборима. Исто тако, кредибилитет награде НИН неће се повратити регионалним проширивањем избора због "истог језика" када ионако у самој Србији, Српској и ЦГ имаш хиперпродукцију објављивања романа на годишњем нивоу.

'Ајде прво да извучемо неки квалитет од домаћих писаца, то би боље било. Не мора у ужем избору (!) да буде 38 наслова. Нека буде 5 наслова, али да су заиста квалитет.

Sto se tice konkretnog uvezivanja sa kulturnim i jezickim prostorom bivse Jugoslavije posto me ovaj institucionalni politicki segment ne zanima u tome ne vidim nista lose. NIN je bio nagrada za jugoslovensku knjizevnost kao sto je Pulski festival bio za jugoslovenski film. Dubravka Ugresic nije tu manje domaca od recimo Milovana Danojlica. Iako jugoslovenska knjizevnost ne postoji vise osim u bibliotekama mogucnost razumevanja svih jezickih varijanti i dalje je ista kao i pre.



Да, али то је све било и прошло. Нема више и нема повратка на то.

Идемо даље.

А нећемо моћи да идемо даље докле год будемо тако гледали у ту прошлост, на тај начин, све мислећи да ће се вратити "оно старо некада".


Zapravo je pogresno svoditi zajednicki jezik i kulturu samo na dekrete, dogovore ili samo na period druge Jugoslavije. U srpskoj modernoj kulturi od kraja 19og veka su aktivno stvarali mnogi Hrvati, Bosnjaci, Madjari, Rumuni, Makedonci, Slovenci, Albanci ili Slovaci a isto vazi i u drugom pravcu.



Јесу. Додуше не Бошњаци, то је новоизмишљена нација. Али остали јесу. И многи од тих које данас проглашавају"Хрватима", "Бошњацима" итд. изјашњавали су се без устезања као Срби јер су писали на српском језику (мислим углавном на књижевно стваралаштво).

Схваташ и сам да данас то већ многи од њих не би смели да ураде.

И чак ни то није спорно. Треба свакоме оставити данас да сам одлучи којој култури ће се приклонити његово стваралаштво, било књижевно било неко друго.

Али погледај какву је пљувачину у самој Србији доживео један Кустурица када је одлучио да искористи то своје право избора којој ће се култури приклонити после распада СФРЈ. Били су онолико бесни неки кругови, и то у самом Београду (сети се Весне Пешић која га је и јавно преко медија вређала) на њега што се није изјаснио као Бошњак и да његово стваралаштво припада бошњачкој култури (ма шта год то значило, али језик те културе свакако није турски или албански). Или макар да се изјаснио као Југословен мада би га и ту већ гледали онда са подозрењем у Загребу и Сарајеу. Еј, човек подобијао онолике угледне награде за своје филмове док су те награде још увек вредновале квалитет, док није почела холивудизација европског филма, а овде га усред "толерантног" Београда напљували као најгору пачавру само због тога што су почели све његово да мере искључиво и само кроз ту своју политикантску, назови идеолошку, призму, онако таблоидно.

Шта мислиш како би се тек онда данас провео у Београду један Меша Селимовић? Или Иво Андрић?

Је ли било покушаја Хрвата и Бошњака да присвајају писце и књижевна дела која су писана ијекавицом (или оне још горе идиотарије, штампани латиницом) и то у УНЕСКО?

Било је.

Је ли било њихових покушаја присвајања српске културне баштине?

Било је.

(Сети се само Мирослављевог јеванђеља. Овамо разбијају ћириличне табле у Вуковару, али зато тврде да чак и Мирослављево јеванђеље припада хрватској култури. 'Ајде, бре! Уозбиљите се будале коминтерновско-кумровачке! )

И сад Срби треба да преувезују своју културу са таквима преко "истог језика"?

Да ли Албанци са Косова и Метохије упорно покушавају српске манастире да припишу културној баштини такозване Републике Косово?

Покушавају.

Е, па не може тако.

Треба у једном тренутку лупити руком о сто и рећи: Доста! До овде вам је граница! На даље џепарење и дрпање српске културе и језика не пристајемо!

Уосталом, то су урадили баш тако и ови наши лингвисти на састанку са колегама из Загреба и Сарајева у Бечу пре петнаестак година.

И одмах нам је кренуло набоље по том питању (Речник, Парвопис, Нормативна граматика) чим више нисмо морали да се обазиремо шта ће рећи Загреб и Сарајево на то што ми радимо са својим језиком који се зове српски језик.

Зато бих ја, ако већ причамо о увезивању српске културе са културама бивших СФРЈ република био врло опрезан и не бих баш јахао на том таласу југоносталгије и ламентирању како смо некада сви заједно лепо живели.

Полако, опрезно, корак по корак. Па ако се укаже стварна потреба за неким новим повезивањима на новим основама (не на оним старим које очигледно српској култури и нису баш чиниле и донеле много тога доброг), онда у реду.

А ако та потреба изостане, онда ништа.






teslana teslana 13:11 13.01.2021

Re: NIN postao regionalan?

Nikakve koristi ne bi imali od toga da sada zatucemo NIN jer eto jednoj grupi se ne svidja njegova politika. Ovo neslaganje treba da bude prilika da njeni protivnici zapocne neku novu inicijativu - naravno pod pretpostavkom da ce od toga cela kultura imati neke koristi.

Ni dodati ni oduzeti, upravo tako.
amika amika 13:52 13.01.2021

Re: NIN postao regionalan?

Ovi oko NIN-a imaju jedan pogled na kulturnu politiku. Nikakve koristi ne bi imali od toga da sada zatucemo NIN jer eto jednoj grupi se ne svidja njegova politika. Ovo neslaganje treba da bude prilika da njeni protivnici zapocne neku novu inicijativu - naravno pod pretpostavkom da ce od toga cela kultura imati neke koristi.


Проблем је у жирију и његовим члановима и одлукама које су политичко-књижевне. И то већ више година. Есејисти, новинари публицисти - нема имена које је неки синоним за роман. А такви су јер су у оквиру НИН.а и корпорације којој он приппада, Ако настави као до сада НИН.ова награда ће постати једна од многих регионалних. Ето, прошлогодипњи победник Саша Илић је први "ниновац" који до летос није имао друго издање награђене књиге.


haklberi_tom haklberi_tom 18:48 13.01.2021

Re: NIN postao regionalan?

shmoo

...

А ако та потреба изостане, онда ништа.


Nema to dok ga Šmu ne sašije!
Mislim, post!
Vide li ti to solo!?
Filolog je to, nema šta!
teslana teslana 20:04 13.01.2021

Re: NIN postao regionalan?

Есејисти, новинари публицисти

Da, ovo je istina, ali i školovan za Književnost čovjek, bez dokaza da je i čovjek od pera isto tako je samo onaj koji 'čita knjige'.
teslana teslana 20:05 13.01.2021

Re: NIN postao regionalan?

I o njima ima mišljenje, stav, analizu, sviđa ili ne sviđa.
solo solo 10:49 14.01.2021

Re: NIN postao regionalan?

Nema to dok ga Šmu ne sašije!



Ribozom Ribozom 22:14 12.01.2021

...

Fala za tekst Amika, i Tasi na spisak uzeg izbora knjiga.
Ja kupujem knjige kod ulicnih prodavnica i opskurnih knjizara povrsine do 5 kvm, tako da kupujem knjigu koju mi prodavac preporuci, a koje su usle u nin-ov uzi izbor.
Prosle godine nas knjige nisu nesto htele, ali se nadam da cemo ove godine moci uzivati u srpskim i sada regionalnim naslovima.
Ako je nesto u protekloj godini bilo dobro to je hiperprodukcija knjiga.
shmoo shmoo 01:36 13.01.2021

Re: ...

Ribozom

Ako je nesto u protekloj godini bilo dobro to je hiperprodukcija knjiga.



То је нешто што траје већ дуже време са објављивањем књига свих врста у Србији. Пре неколико година чуо сам податак од Вељка Брборића (бавили су се мало статистиком) да се у Србији током те 2015. године (мислим да је та година у питању, али тако је сваке године већ дуже време, деценију, деценију и по) на свака 2 дана објављиван у Србији по један роман, на свака 3 дана по једна збирка поезије и на свака 4 дана по један научни рад. Све домаћи аутори, нису рачунали преводе страних аутора.

Отуд и та цифра од 200 објављених романа домаћих аутора у Србији и у протеклој години од којих је 38 ушло у ужи избор и поред ових који су повукли своје романе из избора.



amika amika 14:00 13.01.2021

Re: ...

на свака 2 дана објављиван у Србији по један роман, на свака 3 дана по једна збирка поезије и на свака 4 дана по један научни рад. Све домаћи аутори, нису рачунали преводе страних аутора.

Отуд и та цифра од 200 објављених романа домаћих аутора у Србији и у протеклој години од којих је 38 ушло у ужи избор и поред ових који су повукли своје романе из избора.


Још је Владан Десница, у поплави партизанских романа, предлагао да се - као у сликарству - кнјижевност дели на уметничку и примењену. Одбијен је уз жестоке критике. Тај предлог је поновљен пре десетак година и наишао на опште одбијање - сваки ииздавач и писац хоће да буде третиран као Толстој, Пекић, или бар као Пиштало и Гаталица. Од тих 200 романа ових 38 изабраних и још понеки су Књижевност, остало је примењена публицистика, трилери, провокација, аутобиографије и сл. са књиж. претензијама.
teslana teslana 14:10 13.01.2021

Re: ...

у поплави партизанских романа,

Znači, stvarno je to to.. :)
shmoo shmoo 19:50 13.01.2021

Re: ...

amika
на свака 2 дана објављиван у Србији по један роман, на свака 3 дана по једна збирка поезије и на свака 4 дана по један научни рад. Све домаћи аутори, нису рачунали преводе страних аутора.

Отуд и та цифра од 200 објављених романа домаћих аутора у Србији и у протеклој години од којих је 38 ушло у ужи избор и поред ових који су повукли своје романе из избора.


Још је Владан Десница, у поплави партизанских романа, предлагао да се - као у сликарству - кнјижевност дели на уметничку и примењену. Одбијен је уз жестоке критике. Тај предлог је поновљен пре десетак година и наишао на опште одбијање - сваки ииздавач и писац хоће да буде третиран као Толстој, Пекић, или бар као Пиштало и Гаталица. Од тих 200 романа ових 38 изабраних и још понеки су Књижевност, остало је примењена публицистика, трилери, провокација, аутобиографије и сл. са књиж. претензијама.




Што би се рекло, ми смо епска нација. Што усмено, што писано.

Погледај само моје коментаре на Блогу Б92.

И у кући ме одавно зову "епски тип", није то мени првина.

И по томе сам тако типичан Србин.

Слабо шта ми умемо у мало речи рећи. Свако би да напише макар један роман о свом животу, а можда и више комада. Што би рекао Радован Трећи:"Испричаћу вам своје романе!"

А поезија нам је тек за разбибригу, као укрштене речи када их Ана решава, што би рекао Брана Петронијевић:


Сонет о сонету

Напиши ми сонет, Виоланте рече,
и бејах у шкрипцу к'о створ мало који,
сонет четрнаест стихова, знам, броји,
али к'о од шале стих четврти тече!

Мишљах нећу наћи сликове најпрече,
а ум пола другог катрена већ скроји,
и чим осми стих са терцетом се споји,
јад престаће да ме због катрена пече.

Сад терцету првом крочих испод крова,
и то десном ногом баш, тако ми неба,
јер гле, достигох му до последњег слова.

У терцету другом сумња ме колеба:
зар испевах збиља тринаест стихова?
Четрнаесторо! Бројте ако треба!



(Лопе де Вега)






П.С. - Кад смо већ ту, зна ли неко ко је ово преводио?





teslana teslana 19:58 13.01.2021

Re: ...

зна ли неко ко је ово преводио?

Postoji li Nagrada za najbolji prevod u Srbiji?
shmoo shmoo 20:17 13.01.2021

Re: ...

teslana
зна ли неко ко је ово преводио?

Postoji li nagrada za najbolji prevod u Srbiji?



Да, постоји. Заправо има више награда за најбоље преводе са различитих језика... И из различитих области, не само књижевни преводи, за преводе са француског, руског, енглеског... И те награде су углавном под патронатом института и културних центара за те поједине језике и културе тих језика у Србији, а Удружење књижевних преводилаца такође додељује више награда за најбоље преводе.

ОВДЕ имаш више о томе. (ЛИНК)

teslana teslana 20:25 13.01.2021

Re: ...

Ma nemoj da zezaš, Taso majstore. Stvarno nisam znala, reko', biće da ne znam kao i za one neke nagrade sinoć što ih vidim kod Šajtinca, nepoznate mi..

Cijenim prevođenje, to imadoh kasti. :)
nsarski nsarski 20:47 13.01.2021

Re: ...

Postoji li nagrada za najbolji prevod u Srbiji?




Да, постоји. Заправо има више награда за најбоље преводе са различитих језика...

... а међу њима је најпрестижнија награда Милош Н. Ђурић. Ми имамо срећу да међу нама блогерима постоји и један лауреат/лауреаткиња те награде.
teslana teslana 21:16 13.01.2021

Re: ...

Pamtim još prevod Tajanstvenog plamena kraljice Loane, tj imam je, kakvo boga'stvo riječi, prisno. Respekt.

Skoro sam pohvalila i prevod Zavere budala, i Problem tri tela je posvećeno preveden, zatim, prevod Murakamija u Geopoetici vjerovatno da je ubrao par nagrada, i uopšte svi prevodi na srpski sa norveškog, švedskog (intenzivno učim, ne mogu otkriti detalje:), počnem norveški pa me sudbina, k'o da je znala, prebaci na švedski) su sjajni, pitki, vidim da ima i Nagrada Ljubiša Rajić, i da su podijeljene po jezicima npr ruski, španski, engleski, francuski, što i jeste logično ali šta sa dobrim prevodom npr sa rumunskog, češkog.. Ih, koliko ne znam. :)
antioksidant antioksidant 21:31 13.01.2021

Re: ...

Ми имамо срећу да међу нама блогерима постоји и један лауреат/лауреаткиња те награде.

mislim da bi divno bilo da taj bloger dobije autorsku opciju
shmoo shmoo 21:49 13.01.2021

Re: ...

teslana
Ma nemoj da zezaš, Taso majstore. Stvarno nisam znala, reko', biće da ne znam kao i za one neke nagrade sinoć što ih vidim kod Šajtinca, nepoznate mi..

Cijenim prevođenje, to imadoh kasti. :)



Извини, мало сам уморан па ми измиче оно између редова.

teslana teslana 21:56 13.01.2021

Re: ...

Ne izmiče ti ništa jer ni između redova nema ništa. Nisam znala, ili sam davno saznala ali zaboravila. Ili što nisu nametljive, rekoh li i da sinoć čitam Šajtinčeve nagrade što je dobio i neke vidim prvi put..
nsarski nsarski 22:28 13.01.2021

Re: ...

antioksidant
Ми имамо срећу да међу нама блогерима постоји и један лауреат/лауреаткиња те награде.

mislim da bi divno bilo da taj bloger dobije autorsku opciju

Da, jebote. Dokle će više da oklevaju?!
shmoo shmoo 08:54 14.01.2021

Re: ...

teslana
Ne izmiče ti ništa jer ni između redova nema ništa. Nisam znala, ili sam davno saznala ali zaboravila. Ili što nisu nametljive, rekoh li i da sinoć čitam Šajtinčeve nagrade što je dobio i neke vidim prvi put..



Е па добро ондаК!

Нисам те гњавио више него иначе.


teslana teslana 10:42 14.01.2021

Re: ...

Ma ne, reagovala sam tako jer si pouzdan sa brzim odgovorima i linkovima, k'o dobrom automehaničaru što zna boljku autu samo kad ga pogleda, rekoh ti majstore..

Pobro moj, razumiješ. :)

solo solo 11:05 14.01.2021

Re: Oportunizam

Ми имамо срећу да међу нама блогерима постоји и један лауреат/лауреаткиња те награде.

mislim da bi divno bilo da taj bloger dobije autorsku opciju

Da, jebote. Dokle će više da oklevaju?!


Kako? Nije ista komisija u žiriju. A nisu isti ni algoritmi.

M'da ono Tasino mesto ostalo upražnjeno.

Nema više radio stanica ispod kreveta Imamo Twittere i ostalo.


Milan Novković Milan Novković 20:35 17.01.2021

Re: ...

nsarski
antioksidant
Ми имамо срећу да међу нама блогерима постоји и један лауреат/лауреаткиња те награде.

mislim da bi divno bilo da taj bloger dobije autorsku opciju

Da, jebote. Dokle će više da oklevaju?!

Imali smo i dobitnika Ninove nagrade bez autorske, tj bar jednoga da se ja sećam - mnogo blogera prošetalo kroz blog u ovih sad dosta godina.

Al dođu i odu ljudi, često ni ne znamo ko su.
amika amika 14:45 13.01.2021

УЖИ ИЗБОР

Објављен је ужи избор од 17 романа за НИН-ову награду, саопштио је данас жири.
Жири ради у саставу - Марија Ненезић, Иван Миленковић, Марјан Чакаревић, Бранко Кукић и Теофил Панчић (председник жирија).
Стручни жири начинио је другу селекцију дела која конкуришу за Роман године 2020., а на листи избора налазе се нове књиге два књижевника која су раније већ добила НИН-ову награду, три писца којима је награда претходних година замало измакла, и чак четири романа - првенца.
Дела у ужем избору су: "Слобода говора" Владана Матијевића (Лагуна), "Што на поду спаваш" Дарка Цвијетића (Књижевна радионица Рашић), "Контраендорфин" Светислава Басаре (Лагуна), "Људи без гробова" Енеса Халиловића (Лагуна), "Сироти мали ратови" Уроша Димитријевића (Пресинг), "Подстанар" Филипа Грујића (Лом), "Полазећи од краја света" Јовице Аћина (Лагуна), "Пурпурна декада" Владимира Копицла (Дерета), "Прекрасне рушевине" Сава Стијеповића (Дерета), "Фрактура" Ненада Теофиловића (Дерета).
Такође на списку су и романи - "Љубавна песма" Срђана Срдића (Партизанска књига), "Хостел Калифорнија" Звонка Газиводе (Геопоетика), "Југословени" Бориса Миљковића (Геопоетика), "Ништа није ничије" Бојана Савића Остојића (Контраст издаваштво), "Спам" Лазара Пашћановића (Имприматур), "Стојна ветрењача: четири каната" Радована Белог Марковића (Српска књижевна задруга) и "Под оба сунца" Огњена Спахића (Контраст издаваштво).
У новом издању НИН-а сутра, 14. јануара биће објављени кратки прикази ових одабраних романа, а у следећем броју - разговори са финалистима.
Понедељак, 25. јануар биће дан када ће јавност сазнати ко је 67. добитник најважнијег домаћег књижевног признања.
Покровитељи НИН-ове награде су Сбербанк, једна домаћа, као и две стране компаније, које желе да остану анонимне.
teslana teslana 16:20 13.01.2021

Re: УЖИ ИЗБОР

Da li je moguće da nema Šajtinca?
teslana teslana 16:21 13.01.2021

Re: УЖИ ИЗБОР

Možda mala slova. Ne vidim dobro.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana