Kultura| Literatura

Peter Handke: „Moravska noć“

amika RSS / 16.04.2020. u 19:50

ПЕТЕР ХАНДКЕ: „МОРАВСКА НОЋ“

Шездесетих година прошлог века, када је почео да објављује своје текстове, Петер Хандке је био бунтовник, авангардиста и контроверзни писац. На универитету Принстон у Њујорку напао је литерарну групу 47 због «описне импотенције» новог реализма и промовисао књижевност усмерену на језик и на однос језика и света.

Деведесетих година посебно се интересовао за збивања на Балкану. Жарко Радаковић, његов преводилац, пише: „Балкан, односно Југославија, у његовом стваралаштву од почетка играју врло значајну улогу. Први роман који је написао у животу, настао је управо у Југославији, за време годишњег одмора на острву Крку. Реч је о књизи ’Стршљени’. Мотив Југославије присутан је у Хандкеовој свести или подсвести од почетка, већ и због његовог порекла – због чињенице да му је мајка била Словенка, да је његов деда био свим бићем за припајање Корушке, аустријске Корушке, Југославији, да је гласао за то на референдуму 1920. године, и да је због тога имао проблема у свом месту. А то је он причао своме унуку, и тај доживљај деде из двадесетих година је на Хандкеа врло значајно утицао.

Handke%2BMoravska%2Bnoc.jpg 

Handke%2Bi%2Bstereotipi.jpg 

          Коначно, и језик малог Хандкеа у кући је, поред немачког, био и словеначки. Хандке је редовно долазио у Југославију и за Словенију се посебно интересовао. Редовно је пешачио Словенијом и њу је глорификовао као неку врсту идеалне уметничке територије. Када је дошло до распада Југославије, тада је код Хандкеа ствар најпре напрсла, па пукла. Хандкеова визија Југославије као значајне земље је, не само за њега, него и за многе, одједанпут доведена у питање. И тада се појачало Хандкеово интересовање за све што се тада конкретно догађало у тој земљи.“ 

Тенденције које је Хандке уочио у првој половини деведесетих у ратном извештавању глобално су постале јасне крајем те деценије, а појачале се у двадесет првом веку. Суштина није локална, она је много шира. Тај однос је изазвао највише беса чувара новог светског поретка. Безброј памфлета, инвектива и пасквила пуних мржње сручио се на њега. Бука и галама политике надјачала је све остало. Јер Хандке је остварио више од седамдесет прозних радова и двадесетак позоришних дела, а опробао се и као лиричар, есејиста, сценариста, преводилац и режисер. У театрима широм света већ деценијама се играју представе према његовим текстовима: „Каспар”, „Псовање публике”, „Путовање у сонорну земљу”. Роман „Голманов страх од пенала”, који је ушао у школску лектиру, екранизовао је Вим Вендерс, а Хандке је написао дијалоге у сценарију чувеног остварења овог редитеља "Небо над Берлином".

За своју књижевност добио је све награде које један писац 

може да добије 

– значајну немачку награду Бихнер, награду међународног фестивала Виленица, Америчку награду за књижевност, награде Томас Ман, Франц Кафка, Хајне и Ибсен,  Милхајмску награду за драматургију, Нестројеву позоришну награду за животно дело, почасни је доктор неколико универзитета, добитник је наших награда „Браћа Карић“, „Милован Видаковић“и посебне плакете 50. Дисовог пролећа, изабран је за иностраног члана САНУ, почасни је члан Удружења књижевника, одликован Републичким орденом Карађорђеве звезде, а неколико дана након његовог 77. рођендана, 10. децембра 2019. године добио је и Нобелову награду за књижевност.

          Југословенским темама бавио се и у делима "Понављање", "Моја година у Ничијој ували", “Опроштај сањара од Девете земље” "Питајући у сузама" - о бомбардовању СР Југославије, "Вожња чуном или Комад за филм о рату" из 1999. године. "Зимско путовањe до река Дунава, Саве, Мораве и Дрине или Правда за Србију". „Био сам у Сребреници, каже Хандке, о том ужасном злочину написао сам све што сам желео, као и многи други. Али писао сам и о српским селима у Подрињу. Неки други то нису желели, не желе ни данас. Због тога је Насер Орић сада слободан човек. "

Потом је 1999. критиковао интервенцију НАТО, а због изјава да "они који су бомбардовали Србију и убили хиљаде људи – не припадају ни Европи ни планети Земљи", био је изложен жестоким осудама.

Роман „Моравска ноћ“ почиње бајковито: „Свака земља има свој Самарканд и своју Нумансију. У оној ноћи оба та места била су овде код нас, ту на Морави. Нумансија, на иберијској висији, беше некада последње прибежиште и упориште пред Римским царством; Самарканд, ма шта то место представљало у историји, било је и остало као из  бајке;  и  биће  оно,  мимо  повести,  као  из  бајке.  Место прибежишта  на  Морави  преузео  је  један  брод,  по  свему судећи  пре  мањи,  звани  „хотел“,  али  у  првом  реду  је  он већ дуго, Аутору, бившем аутору, служио као стан. Натпис „хотел“ био је само камуфлажа: ко је те ноћи питао за собу, кабину, одмах му је речено „нема места“. Питати даље било је такорећи бесмислено, и то не само зато што се брод сваки пут налазио на месту на реци до којег није било правог прилаза. Ако се неко некада и пробио до брода, беше привучен у најбољем случају ознаком „хотел“ која је у помрчини из даљине светлела као: Моравска ноћ”.

          На почетку романа је опис путовања кроз енклаву „изван спољашњег света“. Да је у питању Косово потврђују детаљи: видљив, „опипљив“ бол људи, полицијска пратња аутобуса, разорено старо гробље, запуштене њиве и необрани воћњаци, сплетови бодљикавих жица и барикаде оклопних возила, срушене куће, каменовање аутобуса од стране одраслих и деце, „плач који позива на одговорност“, подељени град. „Држава им служи само да живе своју мржњу која не престаје“, цитиран је возач аутобуса.

          Хандке кроз лик приповедача описује своје „кружно путовање“ од Балкана до Шпаније, Немачке и Аустрије, понирући у прошлост и садашњост раније виђених предела, описује симболично пешачење кроз мрак и неизвесности тунела дужине осам миља, присећа се снова „који су били деонице књига“ о његовој земљи и родном селу кога више нема и, пишући,  зариче се да неће више да пише.

          Писање је „ограничавајуће занимање“ за пун живот, пише Хандке, а оно тражи пун живот. „Пиши – саветује – упркос томе пишимо“

          Неколико ставова Хандке посвећује „балканском инату“, тој најлошијој одлици Балкана у очима Запада. А то је било „последње средство у доказивању себе“. Сједињавало је и постајало снага која ће, можда, да „дозре у делање“.

          На много места током романа појављује се неидентификована жена у вишеструким, увек другачијим улогама: као појам другог пола, или као пријатељ и спасилац, или прогонитељ и непријатељ. Он, као писац, сматра Хандке, није имао права да буде са неком женом јер она угрожава његово писање, прекида га и присваја „зрачење његових реченица“. А једна повређеност производи другу... Тај однос остаје неразјашњен до краја романа – она је на путу са њим, и у сачекивању, прогони га и дружи се а појављује се и на броду, увек у неком прикрајку и повремено у центру пажње.

          Роман „Моравска ноћ“ није књига за брзо, релаксирано читање. Навикнути на, најчешће, приповести које се исцрпљују у фабули и ликовима, на темпо догађања који нас вуче напред, овде се сусрећемо са густом прозом пригушених емоција чија динамика извире из дубина текста. На свом кружном путовању Европом приповедач понире у дубине различитих предела, у њихову прошлост, скорашњост и садашњост, од бивших виђења до садашњег изгледа, непрекидно преиспитујући себе као писца, личност, човека... То је понирање у дубине времена и језика, у архетипе друштва и савремене митове помереног света који је „испао из зглоба“.

          Читајући повремено ћете чути немогуће – чућете призвуке „Тамног вилајета“ Момчила Настасијевића и реченице моделиране као да их је исписао филозоф и песник Лука Прошић. Чућете онострани „жубор из незнани“ Момчила Настасијевића – несвесну и митску пројекцију човека. То је надстварност у којој се преплићу планови прошлости и садашњости, виђење себе бившег и садашњег, копање по пределу и себи докле се речју може домашити. Упињући се да доведе у склад виђење прошлости предела и догађања са сазнањем садашњости Хандкеу се догађа оно што је описао Момчило Настасијевић: „Што истинитије сазнајем, то дубље заборављам себе“.

          „Ако свугдје, у свакој земљи, постоје и Самарканд и Нумансија, и бајковито мјесто изван историје и стварно историјско мјесто што је посљедње прибјежиште пред Царством, пред Суперсилом или Молохом, онда није све изгубљено - пише о роману Мухарем Баздуљ. Лијепа је та ријеч – прибјежиште; Киш је за литературу говорио да је последње прибежиште здравог разума. Ријеч прибјежиште је и међу кључним ријечима Хандкеове литературе. Његови текстови фиксирају један нестали свијет, његови путописи једно нестало вријеме, да све нестало не би нужно било и изгубљено“.

          Већ преведена на француски и шпански језик, ова књига је – по речима рецензента Милована Данојлића – "необична аутобиографска повест, везана насловом и не само насловом, за наше крајеве. Један писац који је, тобоже, напустио списатељски посао, исповеда се на броду-хотелу Моравска ноћ шесторици пријатеља, тачније, дозвољава им да га исповедају, да га подсећају на пределе, ситуације, сусрете, појединости и лица из његових ранијих књига и околности које су га пратиле... Заклети усамљеник, у спору са духовном и друштвеном климом западног света, нашао је у нашем делу Балкана окружење прикладно свом психолошком стању, потреби да ствари посматра изван њиховог усвојеног оквира, из перспективе слободне, од друштвених конвенција отргнуте јединке. Са нашом, такође усамљеном, из света искљученом земљом, он је утврдио сестринску сродност: разумевајући себе, он схвата и прихвата нас“

          Дринка Гојковић наводи Хандкеов троугао: језик – опажање – приповедање и унутар њега положај појединца као угроженог субјекта у проблематичној комуникацији са спољним светом.

          Аустријски писац Леополд Федермајер Хандкеову естетику назива „епика мира“ која се одваја од традиције ратне и освајачке епике која почиње још од Хомера. Хандке настоји да уђе у суштину ствари, пише Федермајер, да нађе узроке и изнесе своје сумње.

          Не треба заборавити да је Хандке Нобелу награду добио „због утицајног рада који са лингвистичком генијалношћу истражује периферију и посебност људског постојања“. Преводилац Жарко Радаковић је имао велики посао да финесе немачког језика пренесе на српски језик па је за неке појмове морао да  створи и нове српске речи. Његов преводилачки напор је вероватно сличан раду да се на немачки или неки други страни језик преведу приче и песме већ поменутог Момчила Настасијевића. И то тихо, чудећи се... – како је то написао Хандке.

 



Komentari (25)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Vojislav Stojković Vojislav Stojković 20:17 16.04.2020

Lep prikaz

amika, hvala za ovako lep uvid u Handkeov roman Moravska noć. Handke je pisac za pisce, teoretičare i kritičare, mi obični čitaoci teško se snalazimo i gubimo nit u njegovim delima. Takva je i Moravska noć.
amika amika 20:37 16.04.2020

Re: Lep prikaz

Vojislav Stojković
amika, hvala za ovako lep uvid u Handkeov roman Moravska noć. Handke je pisac za pisce, teoretičare i kritičare, mi obični čitaoci teško se snalazimo i gubimo nit u njegovim delima. Takva je i Moravska noć.


Мени је најзанимљивије оно: Аустријски писац Леополд Федермајер Хандкеову естетику назива „епика мира“ која се одваја од традиције ратне и освајачке епике која почиње још од Хомера.
Како остварити ту епику а да то не буду "божићне приче" и љубићи? Хандкеов стил је напоран, тежак за праћење, у оригиналу вероватно много боље звучи, толике награде није добио тек онако...
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 20:41 16.04.2020

Re: Lep prikaz

amika
толике награде није добио тек онако...

To sigurno. Zaslužio ih je sve, pa i Nobelovu.
nsarski nsarski 22:11 16.04.2020

Re: Lep prikaz

Како остварити ту епику а да то не буду "божићне приче" и љубићи?


Da citiram Nastasijevića: Lovi, a ulovljen.

Zajebana je to umetnička, pa i životna, situacija. Ako kažem kvantni problem, Džeremaja će razumeti.
amika amika 22:48 16.04.2020

Re: Lep prikaz

nsarski
Како остварити ту епику а да то не буду "божићне приче" и љубићи?


Zajebana je to umetnička, pa i životna, situacija. Ako kažem kvantni problem, Džeremaja će razumeti.


Квантни приступ? Или, ликовно, као Пикасово сликарство - посматрање истог из више позиција / времена / тачака гледишта?
nsarski nsarski 23:11 16.04.2020

Re: Lep prikaz

amika
nsarski
Како остварити ту епику а да то не буду "божићне приче" и љубићи?


Zajebana je to umetnička, pa i životna, situacija. Ako kažem kvantni problem, Džeremaja će razumeti.


Квантни приступ? Или, ликовно, као Пикасово сликарство - посматрање истог из више позиција / времена / тачака гледишта?


Da, nalik tome, ali uz dodatak. Svako posmatranje poremeti posmatrani objekat.
U tome je glavna "kvaka" kvantne mehanike. Kad nešto posmatraš (meriš) tim činom tom objektu pripisuješ definitivnu merenu osobinu, koju on inače nije imao, tj. ne znaš da li je imao.
Zeznuta stvar, kvantna mehanika.
Zato je Nastasijević ono formulisao - lovi, a ulovljen.
docsumann docsumann 23:46 16.04.2020

Re: Lep prikaz

Svako posmatranje poremeti posmatrani objekat.


nema predmeta bez posmatranja
mirelarado mirelarado 23:54 16.04.2020

Re: Lep prikaz

docsumann
Svako posmatranje poremeti posmatrani objekat.


nema predmeta bez posmatranja


Objekat je u oku posmatrača. :)
nsarski nsarski 00:04 17.04.2020

Re: Lep prikaz

docsumann
Svako posmatranje poremeti posmatrani objekat.


nema predmeta bez posmatranja


Objekat je u oku posmatrača. :)


Heh, ovo je već metafizika, a ja se u nju ne razabiram...

Drugim rečima- "Svako posmatranje poremeti posmatrani objekat" znači da ono što si osmotrio više nije ono što si osmotrio jer si ga tvojim osmatranjem poremetio.

Ima jedan taj antologijski film, Engleski, zove se "Kolekcionar", baš o tom fenomenu ali u jednom drugom kontekstu.

P.S. Da, povodom tog filma, i slične situacije, Nastasijević je imao prigodniji izraz:
Ljubeći šta li to ubijam, šta li budim?


Jbg, Amika, sam si počeo sa Nastasijevićem, sam si kriv.
amika amika 08:10 17.04.2020

Re: Lep prikaz


nsarski

Jbg, Amika, sam si počeo sa Nastasijevićem, sam si kriv.


Имам ја још играча у резерви, уметност је наслућивала квантне приче пре физичара:

«Модерна уметност је стварање сугестивне магије која садржи у исти мах предмет и субјект, свет изван уметника и самог уметника» - Бодлер

Књижевно дело се истовремено налази у више временских равни: поседује своје, унутрашње време као целина, времена својих личности и време-времена читалаца која утичу на схватање дела. Хусерл је то видео као “двоструки хоризонт” књижевног дела. Он такође пише о “временским перспективама” које одређују тренутак из кога се посматра-описује догађај: сада, накнадно, пре… Tо је питање тачке гледишта, односно позиције приповедача која је код Хандкеа у сталним променама.

“Сликамо видљиво да би исказали невидљиво - Пикасо, и Природа је само једна хипотеза…” (Раул Дифи)


jinks jinks 09:42 17.04.2020

Re: Lep prikaz

nema predmeta bez posmatranja

Baš skoro neki da li na Diskaveri kanalu rekoše kako je univerzum izgleda neminovno morao na kraju da stvori i svesna bića kako bi mu svojim posmatranjima dala smisao.

E sad, da li, kao što kaže profesor, svesna bića posmatranjem i utiču na sam univerzum ...
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 11:05 17.04.2020

Re: Lep prikaz

amika
уметност је наслућивала квантне приче пре физичара:



Bulgakov 1928.



Šredinger 1935.

amika amika 13:07 17.04.2020

Re: Lep prikaz

jinks
nema predmeta bez posmatranja

Baš skoro neki da li na Diskaveri kanalu rekoše kako je univerzum izgleda neminovno morao na kraju da stvori i svesna bića kako bi mu svojim posmatranjima dala smisao.

E sad, da li, kao što kaže profesor, svesna bića posmatranjem i utiču na sam univerzum ...


Која свесна бића? Са ове планете или смо и ми посматрани и зато променљиви?
amika amika 13:13 17.04.2020

Re: Lep prikaz

Vojislav Stojković
amika
уметност је наслућивала квантне приче пре физичара:


Bulgakov 1928.

Šredinger 1935.



Да, Булгаков са стварањем дворца у обичном стану и бескрајних предела на Воландовом путу. И са садашњошћу свих прошлих времена.
jinks jinks 14:17 17.04.2020

Re: Lep prikaz

Која свесна бића? Са ове планете или смо и ми посматрани и зато променљиви?

Mislio sam sa ove planete, a ako ih ima i negde drugde onda i generalno.

Na kraju krajeva i posmatrači su posmatrani, ne znam šta kvantna fizika misli o tome.

amika amika 16:34 17.04.2020

Re: Lep prikaz

Na kraju krajeva i posmatrači su posmatrani, ne znam šta kvantna fizika misli o tome.


"Svako posmatranje poremeti posmatrani objekat" znači da ono što si osmotrio više nije ono što si osmotrio jer si ga tvojim osmatranjem poremetio.

Онда Они осмотре и зачуде се - ко је то све пореметио? Ти тамо су сметња Универзуму, што значи Опомена - Жути картон - Усијани картон...
nsarski nsarski 16:43 17.04.2020

Re: Lep prikaz

amika
Na kraju krajeva i posmatrači su posmatrani, ne znam šta kvantna fizika misli o tome.


"Svako posmatranje poremeti posmatrani objekat" znači da ono što si osmotrio više nije ono što si osmotrio jer si ga tvojim osmatranjem poremetio.

Онда Они осмотре и зачуде се - ко је то све пореметио? Ти тамо су сметња Универзуму, што значи Опомена - Жути картон - Усијани картон...

Pa, taj izraz "poremetio" podrazumeva da postoji neko "normalno" stanje, a onda je merenjem poremećeno. Ali, kako uopšte znati šta je "normalno" stanje, ako svako posmatranje normalnog stanja izvede objekat iz tog stanja?
amika amika 21:19 17.04.2020

Re: Lep prikaz

nsarski

Pa, taj izraz "poremetio" podrazumeva da postoji neko "normalno" stanje, a onda je merenjem poremećeno. Ali, kako uopšte znati šta je "normalno" stanje, ako svako posmatranje normalnog stanja izvede objekat iz tog stanja?


Помак у односу на претходно? Стање које нам одговара, медији ће све убедити да је то нормално стање.
rodni rodni 13:15 18.04.2020

Re: Lep prikaz

amika
Vojislav Stojković
amika, hvala za ovako lep uvid u Handkeov roman Moravska noć. Handke je pisac za pisce, teoretičare i kritičare, mi obični čitaoci teško se snalazimo i gubimo nit u njegovim delima. Takva je i Moravska noć.


Мени је најзанимљивије оно: Аустријски писац Леополд Федермајер Хандкеову естетику назива „епика мира“ која се одваја од традиције ратне и освајачке епике која почиње још од Хомера.
Како остварити ту епику а да то не буду "божићне приче" и љубићи? Хандкеов стил је напоран, тежак за праћење, у оригиналу вероватно много боље звучи, толике награде није добио тек онако...

Da!
Handke dokazuje - da nije lako biti Srbin!
No, neda se bagri!
Drži se brate Petre!
rodni rodni 13:16 18.04.2020

Re: Lep prikaz

docsumann
Svako posmatranje poremeti posmatrani objekat.


nema predmeta bez posmatranja

Nisi u pravu!
amika amika 19:37 18.04.2020

Re: Lep prikaz

rodni

Handke dokazuje - da nije lako biti Srbin!
No, neda se bagri!
Drži se brate Petre!


Не дај се, брате Петре!
hoochie coochie man hoochie coochie man 21:40 16.04.2020

...........

добитник је наших награда „Браћа Карић“, „Милован Видаковић“и посебне плакете 50. Дисовог пролећа, изабран је за иностраног члана САНУ, почасни је члан Удружења књижевника, одликован Републичким орденом Карађорђеве звезде,



i Belovodske rozete

amika amika 22:08 16.04.2020

Re: ...........

hoochie coochie man
добитник је наших награда „Браћа Карић“, „Милован Видаковић“и посебне плакете 50. Дисовог пролећа, изабран је за иностраног члана САНУ, почасни је члан Удружења књижевника, одликован Републичким орденом Карађорђеве звезде,



i Belovodske rozete



Хвала на допуни. Вест из 2015. године

Austrijski književnik Peter Handke ovogodišnji je dobitnik nagrade “Belovodska rozeta”, koja se tradicionalno dodeljuje u Kruševcu za izuzetan doprinos srpskoj kulturi i umetnosti.
Ova odluka donesena je na sednici Saveta 40. “Belovodske rozete” u Kulturnom centru Kruševac.
- Eseji o Srbiji Petera Handkea spadaju među najtemeljnije i najsadržajnije kritike medija pisane poslednjih godina. Handke je izabran za inostranog člana Srpske akademije nauka i umetnosti, proglašen za počasnog građanina Beograda, a kod nas je prevedeno više od 20 njegovih knjiga i oko 30 drama, koje predstavljaju pravu kulturološku vrednost - nevedeno je u odluci Saveta.
Među ranijim dobitnicima “Belovodske rozete” su Desanka Maksimović, Vladeta Jerotić, Milorad Pavić, Matija Bećković i Dušan Kovačević, prenose “Večernje novosti”.


Черевићан Черевићан 07:41 17.04.2020

Братеее Peter

За своју књижевност добио је све награде које један писац може да добије

плодоносан писац ......то је свима знано
критичари да'г заволе богме му се дало,
предуслов је посве добар ....за награде
(а јес' заслужене) ..... ТО га баш усрало
amika amika 09:38 17.04.2020

Re: Братеее Peter

Черевићан
За своју књижевност добио је све награде које један писац може да добије


предуслов је посве добар ....за награде
(а јес' заслужене) ..... ТО га баш усрало


Покупио све награде па видео и рекао истину. А то се не прашта у овом свету "најбољем од свих светова".



Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana