Kultura| Literatura| Zdravlje

Ljubav u doba korone

amika RSS / 20.08.2020. u 00:46

Претпоставимо да је ово прича неког мог или вашег другара, боље ће звучати. Иде овако:

            ЉУБАВ У ДОБА КОРОНЕ

            Трећег месеца ере „короне“ зидови су почели да га стежу, а таваница као да се опасно приближавала па се сагињао кад пролази испод лустера. Изашао је али не вреди: кафићи једва да раде, сплавови  су „резерве“ за уходана друштва, улице празне – нема где да се лансира.

            И ту он, из досаде, почне да убада телефонске бројеве. Онако отприлике, на осећај. Чека да се јави глас, или гласић, спремио причу са варијацијама. Прва два-три – ништа, нервозне гласине, бесне на свет и свемир. Тек четврти зов, јави се прозукао мушки глас. Овај је кандидат за корону, помислио је и отплео причу:

            - Господине... Нашао сам ташну, или je то ташница, са вашим бројем телефона у њој.

            - Мој број у ташници?

            Задршка, присећање, па решење: дај даље!

            - Лана, то је нешто твоје. Тебе траже.

            Дај то лане, помислио је. Такве тражим!

            И у ухо му улете гласић, мио, отворен, звонак, неупућен у животне рутине.

            - Ташница, кажете? Моја је ту, али... Имам их неколико. Јао, то је моја јутрошња, сигурно... Шта је унутра?

            Види ти ланета, мислио он, али нисам ни ја без намаза.

            И он поче да кити садржај имагинарне ташнице као да је управо прегледа: - неки папири, парфем, руж, пудријера, лепеза, новчаник мањи, непознатог садржаја, нисам га отварао...

            Ту се она преломи.

            - Моја је – зацвркута загрцнуто. – Јутрошња! Само ми морате обећати да нећете отварати. То би било као да се разоткривам...

            - Ако ви то тражите – нећу – обећа он. – Волео бих да вам је лично уручим.

            - И ја бих... Али не знам како. Доћи ћемо заједно...

            - Немојте мужа – загрцну се он. – Мужеви то не треба да знају. Ташница је ваша тајна коју ја сада чувам... Дођите ви.

            Ћутање. Муж је ту негде, разумео је. Чека да лане нешто лане па да преузме ствар у своје ручерде.

            - Да се јавим касније? – покушава он даље. – Ви припремите терен и дођите, па да ова лепа, пуна ташница...

            - Али то није добар број – присети се она.

            - Па дајте други, ваш...

            - Не може ни то... – изјада се. У позадини се чула нека музика. То муж гледа ТВ и чека као лав на извору. Вреба грешку. Ако је спот динамичан и бучан моћи ће нешто да се уради...

            - Ево, ја ћу бројати а ви кажите „да“ код праве цифре. Нула, шест – да – дахну она – нула, један, два, три – о јес – потврди - добар синг, зар не – један, два три – такође – потврди... један два – да...

            - Шта то потврђујеш? – чуо је глас у домету телефона.

            - Садржај торбице – објасни она и настави на његово бројање – да, да, не, онај претходни...

            И тако записа цео број. Лане, заробљено и жељно слободе, мислио је. Сусрет на невиђено, под маскама. То је као дупла тајна – сладио се.

 

            Осврнуо се око себе: Каква промена! Соба му се пријатељски смешкала, размакнутих зидова и блиставих прозора, телефон се сјактао на столу. Ону глуву празнину короне сам је растерао својом идејом и виспреном акцијом. Колико мало треба да будемо срећни, мислио је. Она од нас зависи, не ми од ње.

            Једва је дочекао поподне. А онда опет гласић, све се заноси на крају реченице.

            - Баш сам мислила на вааас. Кад ево – звониии! Баш вам хвала што сте тако љубазни.

            - Једва сам дочекао – изрече он у даху. Све проверавам телефон и преписујем број, да негде не нестану.

            - Ех, ви ласкавчеее... – отегну она и кроз електронске таласе је видео како се задовољно протеже, као сита мачкица.

            И ту крене разговор, све упадају једно другом у реч. Осетили су се тако близу, као да су неком кафићу, седе заједно и међусобно се узбуђују малим наговештајима. Еротика има подтекст који није толико у ситуацији колико у речима, ситним доскочицама и двосмислицама. У њему се отварала слутња могуће будућности – опну која се стварала требало је испунити до краја.

            Не може бити ружна, мислио је, неко са таквим гласом и лакоћом духа не може бити ружан. Унутрашњи садржај зрачи и исправља црте лица. Лепа је – знао је, или бар лепушкаста, веселе нарави и младог духа и тела.

            - Данас не могу никако, а и мало сам прехлађена. Али сутраааа!

            - Јавићу се у ово време – обећа он. – То велико Сутра једва чекам!

            -Ћао, ћаооо, ћаооооо, љубазни моооој....

 

            То му је улепшало дан. Усходао се по соби понављајући делове разговора. Такво задовољство собом одавно није осетио. Па ја сам постао прави виртуелни заводник. И што је најважније, све сам сам створио. Мој прст је бирао бројеве вођен духом Казанове. Ма не, сетио се, Казанова је плаћао или даривао своје љубави, а ја потежем имагинарну ташницу и налетим на такво лане. То је прави осећај за виртуелно. Само речи, ништа тело. Нема тела. Лебдимо у простору који се формира око нас. Као Сирано де Бержерак под балконом. Па он је и био први виртуелни љубавник, сетио се. Онако ружан, носат, заљуби се у прелепу Роксану. Пронашао је згодног младића коме је шапутао љубавне речи и он је, Сирановим речима, освојио Роксану. Њен пољубац младићу био је љубавни дар његовим речима.

            Бићу моћан к`о Сирано, одлучио је. Моје речи ово лане могу да преобрате у заљубљену кошуту. Речи, речи, речи, а тело на крају, као тачка на јесте. Као узвичник!

            Када се следећи пут јавио почео је стиховима:

            - Склопи усне, не говори, ћути, остави жеље да се бујно роје...

            - Ох! – уздахнула је. – Како је то дивнооо...

            - Да реч твоја не помути силне осећаје моје...- наставио је.

            - Како је то лепо! Романтика у овим тешким временима! Нико ми није тако говорио стиховеее...

            - Ја се дивим вама – прихватио је њен тон. – Тако сте љупки и дражесни, зрачите кроз импулсе као да сте у мојој соби...

            - Немојтеее, молим вас. То је тако директно. Осећам се голааа кад тако говоритеее....

            - Ја чезнем за женом пуном полета – импровизовао је стихове запаћене из школских дана – јер моја је љубав од овога света...

            - Ах, љубааав... – уздахнула је. Љубааав је за младеее...

            - Али ви сте млади, а и ја – слагао је.

            - Видите, ја волим свог мужа. Заиста га волииим... А обожавам ове невине разговоре. Додири речима, без тела. То ме излуђујеее... Како то може битиии...?

            - Љубав је диван занос, али обожавање... То је онај највиши...

            - Ви сте опасан заводник – упала му је у реч. – И морам вас прекинути јер ћу иначе полетети, и лебдети, и летети, а после тога долази знате већ штааа...

            - Светлост откровења! – убацио је надахнуто. – Тријумф тела...

            - Не, него пад. Сува реалност где речи више немају моћ. Сигурна сам да сте погледали у онај мали новчаник...

            - Нисам га ни додирнуо! Немам појма шта је у њему. Али, ако ви дозволите...

            - Ни случајно! Да се нисте усудили. Јавите се сутра, па да се нађемо негде у центру, а завученооо... Па ћу вас ослободити тог теретаааа.... Али морам да прекинем...

            И клик! Нестаде веза, гласић, љубавни зов и обожавање.

            Није одлебдела, знао је, сав тај занос се завршио тако приземно, са новчанком. Али сутра, тело уз тело, тада ће се све разрешити. Јер овако даље неће ићи, мислио је. Све залихе романтике у њему биле су исцрпљене. А тело,  оно тело које су потискивале речи, сада је тражило своје.

            Усходао се по соби чудећи се себи. Шта му се то догађа? Радост, ишчекивање, сумња, срећа, сета.. Оно што је раније осећао и мислио да му се више не може догодити - сви симптоми заљубљености су били ту. Сањао је будан и ишао кроз свет под маскама пун себе. Зрачио је испуњавао свет уместо да га он притиска. Све је било могуће. Свет је ипак био лепо место у коме је понеко, као он тада,  могао да чује музику других сфера.

            И његови односи са другима су се поправили. Више није био завидан, љубоморан, тужан, без плана и циља.Свакодневну рутину живота, и све са маском и дезинфекцијама обављао је са вољом јер је све имало завршну сврху и циљ. Неке песме, које је стотинама пута чуо, сада је не само разумео него и осећао целим телом: Ваја кон Диос „Љубав рањава“, па оно Џегерово: Love is strong / and you are so sweet / you make me hard / you make me weak…

            Те ноћи је сањао. Били су заједно, у соби па у кревету, али нису имали руке а лица су им била замућена. Радост, срећу и љубав заменила је велика немоћ. Нека виша сила је висила над њима.

            Поподне се није јавила. Први, други пут... Трећи... Сат касније... Одговарала је само празнина електронских импулса.

            Дошло смо до границе, разумео је. У причи, па у сновима. И призвали крај. Тежак, као и увек. Завођење је борба у којој свако воли себе, не оног другог. И обоје увек губе. Одједном, или то траје и бледи док не нестане као мехур у сну.

            Сутрадан, оклевајући, позвао је поново. И – веза се успоставила! Али не... Чуо је храпав и прозукао мушки глас. Муж, помислио је. Да прекинем? Не, он сада има мој број...

            - Тражим госпођу Лану – брзо је рекао трудећи се да му глас звучи равнодушно.

            - Лану? А ко сте ви?

`           - Сервис за клима уређаје, по договору.

            - Лана је у... – започео је глас и тешко се закашљао. - ... на путу је. Јавите се кроз... па.... месец дана...

            Да одем да видим где живи, са ким, како – пожелео је и био бржи од својих мисли.

            - Доћи ћу да видим у чему је проблем – збрзао је. – За сат сам код вас. Само адресу, молим...

            Са друге стране је чуо тешко дахтање. Оклевање. И тип изрече адресу.

            Записао је стигнута грла. Појавићу се са кућним алатом, осмотрити собу, апити неку њену ситницу за касније прегањање и чачнути кондишн ту и тамо...

            Желео си разноврстан живот, мислио је. Узбуђења, адреналински шок, сцене као у филмовима... Ето, то је то, по твојој мери...

            И он егзалтирано спакова алат у стару ташну и излете из стана. Лана му је недостајала, И сада, када је и њу зграбио ковид, понадао се да ће је поново чути. Преко њеног телефона, или на онај мужевљев, први, чији број такође има. А ја, мислио је, ја је волим на најбољи начин – љубав на даљину, само емоције, нема тела...

            Стигао је прерано у близину Ланиног стана. И он сврати у кафе на углу. Тек неколико гостију, келнери са црним, терористичким маскама, на озвучењу песмица коју је и он знао, она из Венеције:

            ...tutti mi chiamano blonda, ma blonda io non sono…

            На екрану тв-а Звезда је пимплала тренерову тактику против змијског, зелено-црног тима. Тактика за гол – два, ако не прими исто толико. Тим се звао звучно над-провинцијски - „Европа“, уместо „Сцила и Харибда“ или још боље „Атлантида“. За време прекида камера се подигла према сабласно празним трибинама. А та празнина је све гутала. Сјајна, скупа, углачана, спектакл-машина која меље упразно. Једнократни перформанс сведен на велику празнину.

            Та узалудност помпе и сјаја га протресе – а ја идем у срце ковида, тамо где се Она већ разболела, а Он хрипа у предкоронарном стању да би стигао у оно место безнађа и очаја у коме постоје само две могућности. Као у оном вицу. У животу - вицу...

            И он окрете њен број и дахтавим гласу објасни да му шеф (да, шеф!) забрањује да залази у ризичне просторе, па ће касније...

            - Шта ме замајаваш! – љутну се тешки глас са друге стране и прекиде везу.

            Био је спасен. Имао је њену адресу али то више није било исто. Сва очараност је нестала и на његовом унутрашњем стадиону било је сабласно празно и тихо. Као да се одједном отрезнио после дужег, тешког мамурлука.

            На екрану Звезда је погрешила у пимпл-тактици и срећно избегла да прими гол – волеј је очешао горњи део пречке, па су скупи и већ знојави првотимци почињали да долазе к` себи.

            ...tutti mi chiamano blonda, ma blonda io non sono…- завршавала се песма из лагуна Венета.

            Враћао се кући, ослобођен, радостан, победнички. Да ли сам ја то био у предворју болести, мислио је, и сада, ево ме, прошао између Сциле и Харибде, ступио у предворје Атлантиде... Да су се видели јуче или прекјуче сада би он био у... у неком месту о коме не желимо ни да мислимо. Његове заводничке победе претвориле би се у животни пораз. Спасла га је. Виртуелна краљица је игру претворила у живот и на себе преузела круну.

            Навклим покретима је отворио поштанско сандуче и укочио се. унутра га је чекала мала, уска, плишана, женска ташница.

 204891392

            Лана. Долазила је.. Како је сазнала име и адресу?

            Узео је, меку и податну, и малу као да је дечја. Отворио је: само лист папира са отпринтаним текстом:

            „Чекам те. Излечићемо се   з а ј е д н о , зар не?

            Лудача, помислио је. Болесник.

            Код куће је опрао и дезинфиковао руке, лице, усне, попио три добра гутљаја вињака. Одвукао се до прозора и погледао напоље. Неколико осамљених пролазника са маскама. Кола хитне помоћи. Једна плавкаста маска закачена за високу грану, залепршана као опомена.

            Тада се сетио оне поруке. Било је у њој још нечег осим самог текста. Дезинфиковао је ташницу и отворио, додирујући је само врховима прстију. Извукао папир. Заиста, писало је  „з а ј е д н о“  онако бледуњаво, искошено и развучено, као да се још нешто невидљиво налази између слова.

            Може ли се вирус, читаве хорде вируса, увући између слова? Где они, онако мали и невидљиви обитавају на предметима? Како се шире њихове капљице, мајушне, врлудаве, покретне, жељне живог организма у коме ће зачети нови сој свог живота и племе потомака.

             Знаће за недељу, две. А за неколико месеци ово ће бити неки други свет. За оне који преживе. Сав ушушкан у нов, величанствен мехур који се шири и све обухвата, без изузетка. Па и њега, наравно.

            А ви, до којих је допро овај текст обратите пажњу – ковид се преноси преко капљичних таласа, и ко зна још каквих. Ветровитих, маглених, магнетних, електронских? Ако у овој причи нађете  неку необичну, бледуњаву и разређену реч запитајте се: шта се налази између тих слова? И зашто је баш у тексту на вашем компу та реч таква, када је код осталих сасвим обична и неупадљива? Да ли сте ви заиста изузетни или само одабрани?

Миливој Анђелковић

 

 

           

           



Komentari (13)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Черевићан Черевићан 10:12 20.08.2020

tutti mi chiamano

и веле....биће неки други свет за оне који преживе

решета нас Corona ....сам'тако
сви крчкамо .......у тој нелагоди,
госн Darwin рече ….(има томе)

- потрајаће Врста, ал' нелако,
која успе да се ........прилагоди
amika amika 10:29 20.08.2020

Re: tutti mi chiamano

Черевићан
и веле....биће неки други свет за оне који преживе


- потрајаће Врста, ал' нелако,
која успе да се ........прилагоди


А за неколико месеци ово ће бити неки други свет. За оне који преживе. Сав ушушкан у нов, величанствен мехур који се шири и све обухвата, без изузетка.
solo solo 12:54 20.08.2020

Re: tutti mi chiamano

А за неколико месеци ово ће бити неки други свет.


Već je, odavno i pre korone.




jednarecfonmoi jednarecfonmoi 18:45 20.08.2020

Re: tutti mi chiamano

Dragi Amika, vec je naslov zanimljiv i povuce te da procitas.Detalji koji se provlace su zivotni, opustajuci(italijanska muzika), slikoviti.Prica ima iznenadan i neocekivan obrt.

Ukratko, prija :)
j_grandson j_grandson 19:13 20.08.2020

Re: tutti mi chiamano

jednarecfonmoi
Dragi Amika, vec je naslov zanimljiv i povuce te da procitas.Detalji koji se provlace su zivotni, opustajuci(italijanska muzika), slikoviti.Prica ima iznenadan i neocekivan obrt.

Ukratko, prija :)

Svaka ti čast kada možeš da pročitaš toliki tekst.
amika amika 21:57 20.08.2020

Re: tutti mi chiamano

solo
А за неколико месеци ово ће бити неки други свет.


Već je, odavno i pre korone.



То је био страх од Трећег светског. Али неки стихови су супер актуелни:

Covjek je danas sve prazniji u dusi
i planetu zemlju polagano rusi
od rata do rata, od vrata do vrata
prestaju da budu i mama i tata

Necemo valjda biti mi
ta nesretna generacija
nad kojom ce se izvrsiti
velika posljednja racija

amika amika 22:00 20.08.2020

Re: tutti mi chiamano

jednarecfonmoi
Dragi Amika, vec je naslov zanimljiv i povuce te da procitas.Detalji koji se provlace su zivotni, opustajuci(italijanska muzika), slikoviti.Prica ima iznenadan i neocekivan obrt.

Ukratko, prija :)


Хвала на читању и оцени. Желео сам причу о садашњој атмосфери али из новог угла који неће бити тежак и застрашујући. Радује ме када то неко осети.
И открио сам Сирана де Бержерака Едмона Ростана као првог виртуелног љубавника - преко посредника, само речима се удварао и то жестоко...
amika amika 22:03 20.08.2020

Re: tutti mi chiamano

j_grandson
[quote jednarecfonmoi
Svaka ti čast kada možeš da pročitaš toliki tekst.


Није то много, тек око четири - пет страна. Покушај, лако се чита. То је оно што си пропустио ових данна, а да не помињем детаље о текми...
amika amika 22:07 20.08.2020

Мобилни и адреса

`Ајјде, ко је упућен - постоји ли регуларан начин да на основу броја мобилног пронађеш име и адресу? Или је све то хакерај?
jednarecfonmoi jednarecfonmoi 01:05 21.08.2020

Re: Мобилни и адреса

Ako je registrovan mobilni i postpejd, mislim da Telenor ima kao neke bele strane, kao nekad 988.

Moguce da ima slicno i za ostale mreze. Mozda ima i za pripejd ako je registrovan na ime.

Najbolje pozvati korisnicki servis te mreze na kojoj je fon pa saznati tacno. Obratiti paznju da nekad neko npr je 064(Mts) ali zadrzi broj a predje u npr. Vip mrezu.

amika amika 11:02 21.08.2020

Re: Мобилни и адреса

jednarecfonmoi
Ako je registrovan mobilni i postpejd, mislim da Telenor ima kao neke bele strane, kao nekad 988.

Moguce da ima slicno i za ostale mreze. Mozda ima i za pripejd ako je registrovan na ime.

Najbolje pozvati korisnicki servis te mreze na kojoj je fon pa saznati tacno. Obratiti paznju da nekad neko npr je 064(Mts) ali zadrzi broj a predje u npr. Vip mrezu.



Да, тако је било. Сада, нађох:

idealno bi bilo tri bitna podatka. Podaci za pretragu mogu biti:

deo naziva korisnika ili ceo naziv: ime, prezime ili ime i prezime
naziv kompanije, deo adrese: ulica, broj, grad, ili ulica i broj ili ulica i grad
broj telefona
Kao što smo i napisali, u praksi, gotovo niko ne predaje svoje podatke u adresar, što sa druge strane znači da je jako teško doći do broja telefona putem pretrage imena. Uvek možete pokušati.

А има и ово:
Mozes da saznas u svakom momentu lokaciju, a ukoliko je postpaid i vlasnika u roku od par minuta za 100e (ozbiljno.)
mariopan mariopan 20:42 21.08.2020

Re: Мобилни и адреса

Mene sve ovo oko korone podseća na "Smrt u Veneciji", bar po bolesti koja hara i odnosi ljude, i ne haje za ljubav u bilo kom obliku.

Amika, zanimljiva priča.
amika amika 01:33 22.08.2020

Re: Мобилни и адреса

mariopan
Mene sve ovo oko korone podseća na "Smrt u Veneciji", bar po bolesti koja hara i odnosi ljude, i ne haje za ljubav u bilo kom obliku.

Amika, zanimljiva priča.


Занимљиво поређење. Ја се сетим Декамерона, он је створен у време карантина од куге.
Хвала на читању и оцени.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana