Ja bih sad komentarisao do jutra ovo sto se desilo u Sremskoj Mitrovici gde je mladic fizicki nasrnuo na slabiju, nizu i stariju zensku osobu kako bi je kaznio jer mu nije dozvolila ... Stagod!

Strasnije od svega toga sto je ta slabija, niza i starija zenska osoba profesorka tog junaka.

Strasnije od svega toga je sto nakon godina skolovanja skola i njeni radnici, profesori, nisu uspeli da nametnu taman toliko autoriteta svojim ucenicima, nasoj pravdoljubivoj deci vaspitanoj na svetlim tradicijama junastva naseg naroda, da ih ovi za pocetak - ne tuku.

Strasnije od svega

Od kako je Nadja Higl pobedila u Rimu u meni kuva jedan nemir izazvan strepnjom za ternutak kada ce troprsta patriotska javnost u Srbiji saznati da je Higlova, zajedno sa njenim ocem, vec par godina, ne samo clan LDP-a, vec i poslanicka kandidatkinja ove partije na proslim izborima.

To se desilo ovih dana - na Borbinu kratku vest - odreagovao je Kurir, dok je Press i ako sa intervjuom sa Higlovom na naslovnici uspeo da previdi ovaj podatak (za sada!)!

Igre mogu i zvanicno da pocnu!

To change the subject completely, Higlova je od Opstine Pancevo kao nagradu za svoj uspeh

Kada su napijeni sa drzavno sponzorisnog izvora nacionalne patetike i paralnolmalnosti te medjunacionalne mrznje, veseli mladici beogradski i razdragane cure beogradske, krenuli da razbijaju sve sto ima stranjski predznak i nosi stranjsko ime, pocevsi od ambasada preko prodavnica do automobila, ni sanjali nisu da ce za to proci nekaznjeno.

Po Beogradu se taj dan palilo, pljackalo i urnisalo - na racun kuce.

Baciti molotovljev koktel na ambasadu nije dobro. Nije civilizacijski dobro, niti sme da bude prihvatljivo kao nacin iznosenja politickog misljenja u demokratskom drustvu

Generali su ocigledno u modi. 

Prvo se pre koju nedelju, ako li ne vec i mesec, zavrsila bruka sa generalom Vladom Trifunovicem. Tacnije zavrsila se drzavno sponzorisana shikana genrala Trifunovica, dok je bruka ostala. Ostala na drzavi, a bogami i drustvu koje je dozvolilo da mu generala Trifunovica posluze kao izdajnika, a djenerala Mladica kao heroja.

Sto je i najbizarnije u tom celom slucaju - jedan djeneral koji je sejao smrt i jedan general koji je omoguzio zivot, zavrsavaju u konacnici tako sto jedan zivi kao bubreg u loju na lovorikama nation-wide slave, dok drugi zivi

Da se razumemo: nije to oduvek bilo tako. 
Ali sad jeste. Njena je poslednja. i prva. I ona u sredini.
Doduše, ne sećam se kako je bilo to kad nije bilo ovako, ali volim da mislim da je bilo lepo.

Mnogi me pitaju ovih dana: šta treba da uradim da bi moj računar, mreža, informacioni sistem bio potpuno zaštićen i siguran? Obično me pitaju: koji softver da kupim, šta da instaliram, da li ima neka kutija (hardver) koji će mi rešiti problem? Drugi pitaju: šta da radim, kako da se ponašam i kako da koristim računar da bi bio miran i spokojan? Postoji li čarobni štapić i gde je? Neki drugi možda i imaju čarobne štapiće za svoje oblasti, ako verujete u bajke. Međutim, on ne postoji za tematiku o kojoj pišem na ovom blogu prethodnih nešto više od dva meseca, tj. tematiku bezbednosti računara, mreža i Interneta. I čarobni štapić se neće ni pojaviti.

Vest koja vas neće obradovati, ali bolje je da odmah znate: apsolutna sigurnost ne postoji. To važi za pojedinačni računarski sistem, mreže, komunikacione i informacione sisteme i slično. Zašto - pitate se? Pa odgovor je jednostavan: uporedite to sa realnim životom. Koliko ste vi lično sigurni dok svakoga dana žurite na posao, vodite decu u obdanište, šaljete ih u školu, vozite svoj automobil ili ga parkirate na raznim mestima, ostavljate svoj stan ili kuću dok ste svi „negde" na dnevnim obavezama, odmoru...

Gost na blogu je Milovan Matijević, vodeći analitičar ICT tržišta u Srbiji. On prati tržišna i tehnološka kretanja u poslednjih 7 godina. Sledi Milovanov tekst:

Istraživačko-razvojni kapaciteti u ICT oblasti. Može li Srbija više od „zvezde u usponu"?

O programu FP7-ICT

„Okvirni program 7" za istraživanje i tehnološki razvoj pod skraćenim nazivom FP7 najveći je istraživački i razvojni program Evropske unije. Ovaj program traje 7 godina, od 2007. do 2013, a njegov ukupni budžet iznosi preko 50 milijardi evra. FP7 je strukturno podeljen na više programskih blokova od kojih su najznačajnija sledeća četiri: saradnja (Cooperation), ljudi (People), ideje (Ideas) i kapaciteti (Capacities). Programski blok Saradnja obuhvata deset oblasti od kojih je najveća Informaciono-komunikacione tehnologije (ICT) za koju je izdvojeno ukupno oko 17 milijardi evra.

Naučni časopis Computer Science and Information Systems (ComSIS) je uvršten na SCI listu (Journal Citation Reports by Thomson Reuters) za 2010. godinu sa dvogodišnjim impakt faktorom od 0.324. Ovo više i nije baš tako nova vest, ali je svakako veoma važna za našu nauku, a nisam siguran da je medijski adekvatno propraćena (ako je uopšte neko o tome i pisao). 

Šta je impakt faktor?

Svake godine izračunavaju se faktori uticaja (engl. impact factor) za sve časopise koji se referišu u citiranim bazama (Science Citation Index Expanded i Social Science Citation Index) i za sve časopise koji su bili citirani u njima. Na osnovu dobijenih rezultata biraju se novi časopisi ili isključuju već postojeći. Faktor uticaja časopisa je danas veoma raširen kriterijum za izbor časopisa u bibliotekama, kao i za izbor u kom časopisu objaviti rad. Detaljnije o tome kako se računa impakt faktor pogledajte ovde.

Da li poznajete nekoga ko ne koristi mobilni telefon? Verovatno ne ili veoma mali broj njih. Ali zato sigurno poznajete mnoge koji sobom nose i po dva (jedan privatni, drugi službeni), pa čak i tri telefona. Sprava koja se masovno pojavila u našim životima pre 10, 15 ili najviše 20 godina, postala je toliko neizostavna, da se ponekad zapitamo: Kako smo mogli da živimo bez mobilnog telefona?

Mogu se videti različite, često zanimljive situacije, a anegdote su brojne. Da izdvojim jednu staru: neki kažu da je jedno vreme Crna Gora važila za zemlju sa najvećom penetracijom mobilnih telefona na tržištu (skoro duplo više mobilnih telefona nego stanovnika). Stvar ponosa i statusa je bila imati barem jedan mobilni telefon. Ali i konfiguracija terena je doprinela tome da mobilni telefon postane vrlo popularan.

Autor: Rodoljub Šabić

Šetajući po Internetu, juče ili prekjuče, na sajtu B92 pročitao sam jednu, za mene vrlo asocijativnu vest. Ukratko, ona je govorila o tome da je broj činovnika u kragujevačkoj lokalnoj samoupravi daleko, daleko veći od potrebnog, optimalnog broja zaposlenih. Gradonačelnik Kragujevca je za B92 izjavio da ih ima „više od 750", a predstavnici opozicije tvrdi da ih ima bar 850 i navode da je pravi broj „pod velom tajne". Ipak, i jedna i druga strana se slažu da je broj prevelik, da je pretežak teret za budžet lokalne zajednice i da

Autor: Rodoljub Šabić

Pre dve sedmice sam pismom upućenim koordinatoru Vlade Republike Srbije za aktivnosti u vezi pružanja pomoći gradu Kraljevo, u želji da pomognem napore Vlade da postradalim građanima Kraljeva što pre obezbedi pomoć, stavio Vladi na raspolaganje iznos od 50 miliona dinara ušteđenih odnosno nepotrošenih sredstava sa budžetske pozicije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Mislio sam, pošto zbog budžetskih propisa Poverenik nije mogao sa postojećih namenskih budžetskih pozicija „nenamenski" transferisati sredstva

Prošle nedelje sam doživela vrlo neprijatno iznenađenje na beogradskom moru - Adi Ciganliji, najvećem i najposećenijem gradskom kupalištu. Usred sezone, na regularnoj plaži makiške obale, kada sam u 7 pm htela da se «bacim» još jednom u vodu, istuširam se, malo iskuliram pa oko 21 h krenem kući, kao i obično - biciklom, desila se opšta pometnja. Spasioci su se rastrčali po plaži, smrknutih lica, sa pištaljkama i voki-toki aparatima, urlajući i praveći hajku na nedužne kupače, terajući ih iz vode, jer posle uvođenja novih bezbedenosnih mera, na Adi je zabranjeno kupanje od 19 h do 10 ujutru, kao i preplivavanje jezera.

U prvi mah nisam shvatila šta se dešava, međutim kada sam videla da spasioci isteruju ljude iz vode, vrlo grubo i nepristojno demonstrirajući silu, mom čuđenju i razočaranju nije bilo kraja. Za plivače neznatno udaljene od dozvoljenog prostora za kupanje, obeleženog kanapima i bovama, postarala se služba u brzim motornim čamcima, koja ih je maltene za kosu vukla do obale. Frka i panika koje su nastupile, ostavile su zbunjene građane u užasu i neverici. Spasioci su uglavnom vikali ponavljajući da je njihovo radno vreme do 19 h isteklo i da nema više kupanja, preteći kaznama od strane komunalne policije koja u velikom broju (pod punom «ratnom» opremom) patrolira u grupama obalom, što pešice, što na biciklima.

Slično šljivama berba maslina ne počinje branjem plodova direk' s drveta nego skupljanjem onog što otpadne posle kiše i/ili jačeg vetra. Sezona skupljanja počinje u drugoj polovini oktobra i upravo je završena. Posle nje, baš kao i šljive, preostali plodovi se otresu (druga polovina novembra, decembar).