...lupi direktorka OŠ "Mladost", Vesna Jocić za novine i osta živa.

Čuj, "neki roditelji" i "pravi uvid"?

Retko koji roditelji imaju bilo kakav uvid!

Bog mi je svedok (a imam i delovodne pečate) da sam još pre godinu dana od Osnovne škole "Mladost" sa Novog Beograda, zahtevala uvid i to u najbezazlenije stvari, u nešto što bi INAČE trebalo da se PROAKTIVNO objavljuje na vebsajtu svake škole.

Tražila sam zapisnike sa sednica Saveta roditelja i Školskog odbora.

Odbili su da mi ih daju.

Kad god pomislim na Aleka, osmeh mi zatitra na licu. Dobar je tip. Dobri smo drugari a i dobro se zajebavamo.

Alek je jedan od najblistavijih zlatnih momaka Niskog rukometa. U vreme kada je njegova generacija stasavala, Zelja iz Nisa je bio veliko ime i na domacoj i na evropskoj sceni. Jos je Alek igrao za reprezentaciju. A lep, plavokos, plavook, pametan, zgodan, a uz to popularan. Sta ces vise? Bio je pravi hit medju tinejdzerkama.

U to vreme ja sam

Jos u Srbiji, pre vise od dve godine, do mene se dobacio video klip neke opake tuce. U nekom dvoristu, dva crnca se biju kao da nema sutra. Jedan na jedan, fer tuca. Bas se biju. Jedan bije malo vise. Izgleda ogromno, misicav, celav, sa ogromnom bradom. Pusta svog protivnika da ga udari u lice. "Jel to sve sta imas?". Onda on uzvraca. Udara kao maljem. Pobedjuje. Drugi izgleda kao da je izgubio oko. Vrlo surov video. Sigurno nije za mladu publiku. Uspeo sam da zapamtim ime crnca koji je pobedio. Zove se Kimbo.

Naknadno u Americi na brzem internetu sam pogledao jos par njegovih

With respect to all visual depictions displayed on this website, whether of actual sexually explicit conduct, simulated sexual content or otherwise, all persons in said visual depictions were at least 18 years of age when said visual depictions were created.

U zdravom telu zdrav duh. Posle nase vise nego spartanske teretane u mesnoj zajednici "Josip Kolumbo" u Nisu, teretana "Equinox" u Majami Bicu dodje kao svemirski brod. Moj Nislija

Pogledajte video

U Duhovno rehabilitacionom centru Crna Reka, čiji je starešina Branislav Peranović, primenjuju se brutalne metode "lečenja". Na snimku koji je načinjen u ovom centru vidi se kako ovisnika prebijaju svim raspoloživim sredstvima; pesnicama, nogama, čak i lopatom. Rad ovog centra blagoslovio je vladika Artemije, a država Srbija im je dala dozvolu za rad. Pored toga što štićenike prebijaju lopatama, postavlja se pitanje imaju li medicina, psihijatrija i zakonodavstvo bilo kakav smisao, ako lekove dozira upravnik centra protojerej Branislav Peranović, koji je studirao poljoprivredu, "medicinske sestre" su ovlašćeni batinaši, a čuvari pitbul terijeri i dobermani

Povremeno kad nemam vremena ili ideja za pisanje ja se šunjam po tuđim blogovima. Na jednom od njih našao sam interesantnu temu. Kako Google dovršava (auto complete) zpočeta pitanja na srpskom jeziku. Hvala Istoku Pavloviću što je izvršio istraživanje za nas i došao do zaključka da "u ovoj zemlji živi jako puno interesantnih i zanimljivih ljudi. Neke od tih ljudi bi baš voleo da upoznam i popričam sa njima, a neke bih rado izbegavao."

Ukucajte u Google "da li je" i google će da vam pomogne ovako

A,valski toranj ponovo ulazi u žižu javnosti kao paradigma neracionalnog, rasipničkog, bahatog ponašanja tadašnje Koštuničine vlasti. Naime, tog dana je potpisan ugovor između Direkcije za imovinu Vlade Srbije, RTS-a i izvođača radova o izgradnji, kako su rekli, „gotovo istovetnog“ tornja, po ceni od pet miliona evra. U arhivi nisam mogao da pronađem podatak o postojanju tendera za javnu nabavku. Pronašao sam samo hrpu glupih izjava tadašnjih zvaničnika, koji su izgovarali: „Dok se toranj ne izgradi, bombardovanje naše zemlje neće biti završeno!“

Taman kad pomislim da nema šta da me obraduje - dobijem mejl i sa njim kompliment da sam kulturna. U jeeeeeee....

 Malo li je?

 A vi?

Na ovoj slici se nalazi 100 poznatih osoba iz bliže i dalje istorije, pa sve do danas. Ako prepoznaš barem 25 od njih, možes se smatrati kulturnom i informisanom osobom !

edit: link by radojicic92

...slavili smo rođendane subotom - jer su tad tata i mama mogli da se nose sa decom - svojom i tuđom... Mame su mogle natenane da odu do prodavnica u kojima je bilo bageta za sendviče i da se dave sa tonama maslaca, tanko sečene praške šunke i kačkavalja. Kad se pojavio tommy majonez u tubi sa onim reckavim vrhom koji ostavlja dekorativnu šaru - dodat je uz komadić kornišona. Mama koja se setila prva da narenda kačkavalj - bila je obožavana od sve dece - a psovana od drugih majki koje su posle rođendana pronalazile sir gde god mu mesto nije bilo.

Kada bi

Toni i rokeri

/ili kako je Toni zaradio najveći honorar u karijeri/

Toni Fišer je trubač – skrimer.

Da podsetim: klasičan Big bend ima 4 trube, četiri trombona, pet saksa i ritam sekciju,

klavir, kontrabas, gitara i bubnjevi. Prvi trubač Big benda je isto što i koncert majstor  u Simfonijskom orkestru. Ovo je pojednostavljeno objašnjenje, a suština je u velikoj odgovornosti onoga ko svira prvu trubu.

Nota bene.

Od naših muzičara to je bio Mile Pavlović, koji je stekao zavidnu medjunarodnu karijeru na mestu prvog trubača. 

Ko je bio najvažniji na svadbi?

Kada su na svadbu dolazili prijatelji?

Zašto mlada nije smela da jede prasetinu?

Zašto su mlada i mladoženja spavali odvojeno prve noći?

Ko je dolazio na svadbu a ko na igranku?

Evo kako su pre pedesetak godina izgledale svadbe u Kolubarskom kraju, kraj Lajkovačke pruge, po kazivanjima moje majke Radmile rodjene u Bogovađi i brata od tetke Miloša iz Donjeg Lajkovca.

U prastara vremena, dok je tlo Evrope još većinom bilo pod velikim morem koje je ostavilo samo par zemalja na jugu i hridi na severu, živela je u moru pred obalama današnje Litvanije prelepa sirena. Njen dom bio je dvorac od ćilibara, čudesnih boja, od prozirno žute, preko zlatne, smeđe crvene do tamno zelene. Živela je u izobilju, ali prilično usamljena.

Jednoga dana, odvažni mornar otisnuo se sa južne obale velikog mora, sa stene ispod današnje Avale, nameran da preplovi veliko more i istraži svet iza horizonta. Nedeljama je jedrio, pržen nemilosrdnim suncem ili šiban jakim vetrovima, dok se na obzorju, jednog olujnog jutra, nije pojavilo kopno. Istrošena barka nekako je stigla do opred obalu, ali je tu moćni talasi baciše na stene i ona se konačno raspade, dok hrabri mornar poče da tone. Videvši nesreću, sirena priteče u pomoć i iznese mornara na obalu. Negovala ga je i pazila sve dok nije ojačao.

Ljubav izmedju stasitog, preplanulog momka i nežne sirene bujne plave kose bila je neminovnost. On je pozva, i ona pristade da krenem sa njim. Sagradiše novu barku i prejedriše mora ka jugu.

Videvši da mu je ljubimica otišla u daleki sveti, sveti Ilijas Žalgiris se razljuti i pobaca munje i gromove koji razoriše ćilibarski dvorac.

Mi smo od ovog događaja nasledili lepotu koja nas krasi, a narodima duž Istočne obale Baltičkog mora ostali su komadi ćilibara koje more izbacuje tokom svakog nevremena, a koje oni onda vredno sakupljaju, obrađuju i stvaraju umetničke predmete koji podsećaju na lepotu otišle sirene.

Ovo nije blog o tenisu!