Svi koji su protiv dolaska radikala na vlast i koji žele demokratsku budućnost Srbije treba da izađu na Trg Republike u četvrtak na završnu konvenciju Borisa Tadića!

Ponesite budilnike, sirene, pištaljke, sve što može da probudi Srbiju. Pokažimo da nas ima više i da pobeđujemo mrak bez obzira na razlike među nama.

Krenimo u šetnju, i po kiši ako bude padala, da poručimo građanima da svojim glasom ne smeju da dozvole povampirenom vremenu ponovni dolazak na vlast. Ne izaći na izbore ili glasati za Nikolića je isto što i glasati za Miloševića i Šešelja.

DA SE NIKADA VIŠE NE PONOVE DEVEDESETE!

Srbijo na noge! Ko je protiv dolaska radikala na vlast taj će doći na Trg, ko nije neka mu je na čast i savest.

U noći posle završetka prošlogodišnjih parlamentarnih izbora i objavljivanja rezultata, Čeda Jovanović je tražio da dođem u sedište LDP. Kada sam stigao, zagrlio me i dirnuto rekao: »Znam da ne bi ušli u skupštinu da nisi dao srce«.

Podsećanja radi, sajt »Od nas zavisi« koji sam koncipirao, grafički dizajnirao i vodio u toj kampanji, bio je najposećeniji izborni sajt i veruje se da je koaliciji LDP-GSS-SDU-LSV omogućio glasove kojima je prekoračen cenzus.

Ko bi rekao da će upravo ta stranka, kojoj sam toliko pomogao i čijem sam predsedniku priskakao u pomoć kada su ga privodili i kada mu je život bio ugrožen, da mi se oduži podnošenjem lažne krivične prijave protiv mene.

Naime, LDP je protiv mene podnela lažnu krivičnu prijavu zbog navodne sabotaže izbornog sajta »Od nas zavisi«, pomenute koalicije.

Poštovani Zaštitniče građana,

zamolio bih vas da intervenišete u slučaju grubog kršenja ljudskog prava na slobodu govora i izražavanja, koju predstavlja osuda Ratibora Trivunca na deset dana zatvora zbog paljenja američke zastave.

Zhatevam da Ratibor Trivunac bude oslobođen i protestujem protiv odluke sudije Gorana Milutinovića, kojom se ugrožavaju i moja osnovna ljudska prava.

Rešenjem da Ratibor Trivunac ide deset dana u zatvor zbog spaljivanja američke zastave u Beogradu, sudija Goran Milutinović je prekšio osnovno ljudsko pravo na slobodu govora i mišljenja, baš kao i policija koja je podnela prekršajnu prijavu.

Sloboda govora i izražavanja mišljenja podrazumeva i čin spaljivanja zastave. U činu Ratibora Trivunca niko nije bio ugrožen na bilo koji način.

Napominjem, da ni u zemlji porekla gospodina Bajdena, potpredsednika SAD, cepanje ili spaljivanje zastave u znak protesta sa nekom političkom radnjom ili politikom vlasti u tom momentu, po stavu Vrhovnog suda SAD ne predstavlja deliktnu radnju, već oblik izražavanja slobode mišljenja i govora.

Tomislav Nikolić, Ivica Dačić i Aleksandar Vučić imaju dužnost i obavezu da prihvate i plate ceh koji su napravili sa svojim dojučerašnjim šefovima Slobodanom Miloševićem i Vojislavom Šešeljem.
Eventualni pokušaj da se ne plati ili odgodi plaćanje tih krvavih računa napraviće Srbiji još veći dug koji može da je košta i gubitka drugih delova teritorije i državnosti.
Zato Srbija mora da izabere jedinu moguću perspektivu - Evropu. Nune

Na tu aktuelnu temu prenosim tekst Jovana Despotovića "Šta se može, a šta ne?"

Zašto je toliko teško da se mnogo više od desetak među nekoliko stotina najpametinijih Srba danas odluči da jasno kaže ono što je suština današnje državne politike Srbije? Zapravo da formuliše odgovor na najnovije istorijsko pitanje koje se nalazi pred aktuelnim državnim i političkim vođama - Nikolićem, Dačićem i Vučićem?

http://blog.b92.net/text/23039/TESKO-BOLESNA-DECA-UMIRU-POLAKO-I-NIKOGA-NIJE-BRIGA/ 

Prestala sam da čitam sve vesti redom. Samo one koje mi naslovom izgledaju važne. Učinilo mi se da će ovde ova vest biti vidljivija, a pomoć veća.

 Može biti da ja nemam smisla za humor.

Jednako smo mladi.

...svakog dana jedno dete oboli, a svake nedelje jedno dete umre od raka u Srbiji.

... njih 60 odsto ima sreću da se izleči.

Jer, ova deca nisu izabrala da žive na ulici. Tu su ostavljena.  I zaslužuju sve ono što imaju i druga deca, moje dete, vaša deca, sva ona deca koju neko voli.

Ne želim da stavljam slike. Koga zanima i može da podnese neka ukuca u google search - somali children.

-A kanda bi se obradovao da dodju?

- Pa znate šta, bar bi se znao neki red.

Ustav i zakoni Repblike Srbije ne propisuju smrtnu kaznu. Ona ne postoji, nije moguća, ne propisuje se ni za najgnusnije zločine.
Republički fond za zdravstveno osiguranje je protivno ustavu i zakonu osudio ovu decu na smrt.

Ona nije više sa nama. Nije više sa svojim roditeljima. Nema je. I dok se rone on line suze nad detetom koje je ujedinilo Srbiju, ne mogu a da se ne zapitam, s kojim pravom smo je prisvojili? S kojim pravom smo od nje načinili simbol nekakvog ujedinjenja? I da li ćemo uspeti da iz ovoga načinimo nešto korisno, a ne samo spomen na jednu tužnu, neuspelu bitku čiji smo deo bili? Ako smo je svojatali, uzimali za simbol  nečega dobrog u svima nama, onda ne bismo smeli da se zaustavimo na tome. Dugujemo joj to. I ne samo njoj.