Milan Nikolić

Vrla Nova Srpska Misao starija od vatre (otvoreni upitnik)

Da li je ovo, ponavljam, da li je ovo, NOVA SRPSKA POLITIČKA MISAO?

http://www.nspm.rs/kulturna-politika/vedrana-rudan-u-srbiji-ili-lipo-li-je.html

DRAŽA Mihailović

AĆIF-efendija

Sve je tu jasno, kao na kraju romana ili pozorišne predstave, kada svi u publici i na sceni znaju ko je pozitivan junak, a ko negativan akter.

Partizanske divizije prodiru krajem 1944. dublje u Sandžak i pobeđuju pripadnike muslimanske milicije u svim većim gradovima: Novom Pazaru, Sjenici, Tutinu, Prijepolju, Bijelom Polju i Priboju.

Dva su teksta, danas, potakla zanimljivo i važno pitanje: kako je to ispalo da je Aušvic nacistički, Jasenovac ustaški, a Srebrenica srpski zločin?

Zato prenosim oba, Dežulovićev iz sarajevskog Oslobođenja i Ćirjakovićev iz Politike.

Pročitajte, zanimljivi su.

Za izbore crnogorske smo ima veoma kvalitetan blog, sa zanimljivom razmenom argumenata u dosta komentara. Zato ćemo se danas, a i, siguran sam, narednih dana, baviti američkim izborima.

U Majdanpeku je u toku predizborna kampanja za lokalne izbore koji će se održati 07. septembra. Ova kampanja pokazuje kolikoje duboko dno koje smo dosegli u rasturanju demokratije u Srbiji. Svaka nova vlast bez greške probija novo dno za sebe.

Daleko sam od stručnjaka za spoljnu politiku. Uglavnom sam fokusirana na kretanja kursa i kretanje Srbije. Al nekako se horror u Pakistanu potrefio sa mojim gledanjem četvrte sezone serijala Homeland. I tako gledam ja to. I mislim se, hvala ti Bože što sam rodjena u ovoj šugavoj Srbiji. Zamisli da me je sudbina bacila u Kabul, Peševar, Islamabad, Siriju, Irak, Iran. Danteov vodić kroz pakao mi iz tog ugla izgleda kao prospekt egzotičnog rizorta sa sedam zvezdica. 

 Evo šta mi se vrti po glavi:

Pucanje deci u glavu, uopšte tretirati decu kao

7:1 - kada Vlada sedmostruko plati ono što nam je oduzeto

Potpuno je ispod radara prošla još jedna fantastična pobeda naše Vlade u rangu one daleko poznate od 5:0. Sada je rezultat još luđi i iznosi 7:1 ali ne za našu zemlju. Ovaj rezultat ima veze sa ukradenom ili pak otuđenom stranicom iz najvrednijeg srpskog rukopisa - Miroslavljevog jevanđelja koje je 2005. godine upisano na UNESCO listu ‘’Pamćenje sveta’’.

Malo je poznato da je iz našeg najstarijeg ćiriličnog rukopisa i spomenika srpskog književnog

Fejs svakome daje drugačiji pogled na razmišljanja ljudi sa kojima deli virtuelno prijateljstvo na istom. A ono što ja vidim na njemu, u ovom trenutku (sreda, sat i po nakon onoga u Beogradu), je sledeće (imena izostavljena, da se bar malo privatnosti sačuva...):

Onomad, velika tuča na tererenu je najavila veliku tuču u zemlji. A danas... 

Nakon Šetnje za Zorana, imam samo jedno pitanje. Da li vas je sramota? To pitanje postavljam osobama u prvom redu ove modne revije.

Pre čitanja ovog teksta pogledajte ovaj video klip:

Da li vidite neku veliku razliku između ekipe Peščanika danas i svih onih tetki koje su nosile Slobinu sliku i celivale je na mitinzima? Ne. I jedno i drugo je nekritično sagledavanje ličnosti, kreiranje idola, proglašavanje za sveca... sve ono što srpski narod obožava, od klopanja po sa'ranama do bacanja na kovčeg uz kuknjavu. Ali čemu to služi, naročito u slučaju Zorana Đinđića?

U slučaju ekipe Peščanika verujem da ima dosta osećaja krivice, pa se sada polivaju pepelom, ali generalno tu ima nekrofilije, opravdavanja za neuspehe i ono što je u srpskom narodu najpopularnije svađanje bliže i dalje rodbine oko nasledstva.