Izvlačenje broja 6 ni malo ne ide na ruku Aleksandru Vučiću, jer su odmah krenule fore 666 - znak zveri na društvenim mrežama, ali ta satanizacija je već konstantna koja je samo kulminirala pred izbore. Tako je Aleksandar Vučić kriv za Srebrenicu, kriv za ubistvo Slavka Ćuruvije, kriv za atentat na Zorana Đinđića, kriv za NATO bombardovanje... plašim se da će na kraju ispasti da nas je Vučić sve pobio.

Dugo sam razmišljao da li da uopšte napišem ovaj tekst, jer treba uzeti u obzir da će građanska i liberalna Srbija odmah krenuti sa optužbama da sam drugi Nebojša Krstić, da radim za sendviče i botarim u slobodno vreme, čime pre svega guše slobodu mišljenja i govora, ali nakon jednog tvita i fatalizma koji je sve jači, odlučio sam da rizikujem, pa šta bude.

Dan ružan. Mučan. Gotovo samrtan. Koji vonja na uranijum. Dan koji se nije završio. Krenuće podsećanja, slike vatre... No, šta se kod nas zbilja obeležava 24. marta? Da li je to samo puko podsećanje na ratnu kampanju koja je otpočela nad nebom Srbije, podsećanje iz koga će proizaći nekoliko uobičajenih zaključaka o agresoru i nevinom, uz priču o pravdi i nepravdi, kao i uz priču o velikom otporu mnogostruko jačem protivniku - Ili se nešto ovih godina ipak malo izbistrilo, u smislu da bi se možda konačno moglo sagledati ko je sve i kako doprineo da se nakon niza ratnih okršaja

Ko kaže da je pravosuđe u Srbiji sporo, neefikasno i uopšte da ima nekih problema sa istim taj kleveće i laže. U budžaku vesti o Bajdenovoj poseti je objavljena i vest o hapšenju i osuđivanju Ratibora Trivunca zbog paljenja američke zastave. Zavidan nivo efikasnosti dve grane naše vlasti, nema šta!

Evo dragi gledaoci, spremamo se, neckamo se, da li da rehabilitujemo cica Drazu. Znam, ako se zgrozimo onda smo komunisti, ako se ne slazemo onda smo izdajnici, ako se protivimo onda smo nepatriote, ako ne podrzavamo onda smo protiv nacionalnog pomirenja.

Ali, o cemu se tu u stvari radi. Imali smo problem. U Srbiji nije postojao niti jedan jedini disident. (Hm, Djilas, mozda, ali ni on nije pravi Srbin na kraju...) Nije postojao istinski protivnik sistema. Niko se poznat u Srbiji nije patio od komunizma. Svako ko je bio neko "ime i prezime" uzivao je vise nego lagodne pogodnosti sistema, bilo da se vozikao ladjama, bilo da je cenzurisao i sundirao stripove, bilo da je pisao 'kriticke' romane, bilo da je bivao izbacen sa fakulteta na institut da ne radi nista ali za solidnu platu, bilo da ga je prerano penzionisalo, bilo da je imao sve pogodnosti oficirovanja u Je-Ne-A, bilo da se po sluzbenoj duznosti svalerao sa suprugama funkcionera, bilo da je sedeo u istarskim kaficima i iscrtavao po mapi SFRJ put od Beograda do Rovinja ali samo po srpskim selima, bilo da je isao od izdavaca do izdavaca po beogradskim kafanama i 'ubedjivao' ljude koga da stampaju koga ne, bilo da je krao rukopise za drzavnu bezbednost, bilo da je pravio piramidalne banke (ne, ne mislim na Dafinu i Jezdu), bilo da je igrao tenis sa spanskim borcima prepodne, a poslepodne ih pljuvao po Ma..., bilo da je kao dobijao nasledstvo iz inostranstva a u stvari prao drzavne pare preko svajcarskih banaka, bilo da... I to sve pre nego sto se Sloba pojavio i ozvanicio pljacku kao drzavnu politiku i nacionalni interes.

Zasukao brke, zašiljio plajvaz, stao u ozbiljnu pozu i napisao platformu.

Gost autor Mnenadic  

Osnovni cilj građanskih protesta je promena sistema koja građanima Srbije garantuje svojstva pravne države i uspostavu suštinski demokratski uređenog društva.
Sama promena vlasti nije i promena sistema, već samo prvi, neophodni korak. Dok je postojeća vlast u poziciji da utiče i upravlja društvenim procesima i tokovima, promena sistema nije moguća, zato je promena postojeće vlasti nužan preduslov za ostvareje krajnjeg cilja.

(zabluda, nesmotrenost ili neminovnost?) 

gost autor: gvozden 

"Jugoslavizam je ideologija bez svog ideologa; ideal koji je ........ ponikao iz intrige; utopija koja je potisla i onemogućila ideju; zakon koji je branjen bezakonjem. Jugoslavizam će u našoj istoriji biti sinonim diktatura, za koje je od prvog trenutka bio tesno vezan."

Jovan Dučić

Teofil Pančić je u svom matičnom listu, pre neku nedelju, napisao nešto što mi je bilo indikativno za uvid u vibriranje građanske Srbije. Teofila pominjem jer je on jedan od retkih autora iz tog miljea s kojim se često slažem, a rado ga čitam i kad se ne slažem. Dakle, Pančić je rekao otprilike, nije mi tačan citat pri ruci, da je danas neprilično kritikovati Nikolića i da svako ko ima primedbi na vlast treba da ih adresira na Vučića. Ako to moja mašta nije nadogradila, ponudio je i obrazloženje u vidu tvrdnje da za kritikovanje Vučića treba stisnuti petlju, pa je takva kritika, u stvari, test, zaboravio sam čega tačno.

Kad sutra utvrde, najverovatnije, da ni ovoga puta nije bilo nikakvog hemijskog oružja za masovno uništenje, odnosno da optužena strana nije počinila napad hemijskim oružjem koji joj se stavio na teret i zbog koga se krenulo u odlučnu vojno-humanitarnu akciju u Siriji – ta priča će delovati „gluvo“ baš kao što je delovala onda, posle invazije na Irak i naknadnog saznanja da je sve bio samo bezočan i otrovan propagandni balon kojim je pred delom javnosti opravdavan ratni udar na jednu zemlju. 

Ili: od govana pita

Juče Dan Republike, sutra Dan nastanka Kraljevine SHS I posledično Jugoslavije.

Drugu ubila okupacija I revolucija.

Prvu... Oko uzroka smrti postoje oprečna mišljenja u desetinama varijacija. Možda bi najbliže istini bilo da joj je iznutra glave došla neefikasnost I opšta idejna korupcija naslonjena na sitne interese, I velika prekompozicija političke mape Evrope spolja.
No nije ideja da ovo bude tekst o jubilejima i davno izdrndanoj partizani/četnici vuni.
Hoću da kažem da je ono što nam se desilo a od čega evo 25 godina ne možemo kao društvo da dođemo sebi bauljajući naokolo sa uvek istim besmislenim pitanjima -kapitalizam.  

Kapitalizam nam se desio. Neophodan uslov za njegovo nastajanje jeste privatizacija. Da, to je ono o čemu se 25 godina - a poslednjih 12 naročito - neprekidno govori kao o izvoru svih zala.  

Kao prvo, mimo uvrežene besmislice da su privatizaciju pravili ministri I savetnici (Vlahović, Đunić, Đelić) - valjalo bi imati u vidu da je ova poslednja privatizacija bila privatizacija Zorana Đinđića.
A valjalo bi se podsetiti i konteksta i momenta u kome se moralo opredeliti za njen oblik: sporu i kobajagi pravednu, vaučersku  ili brzu I efikasnu uz uvažavanje iskustava drugih zemalja koje su tranziciju prošle.

Znala sam da se Engels rodio bogat a da je Marks bio siromašan, ali nisam znala razmere te bede dok nisam pročitala knjigu Fransisa Vina «Marksov Das Kapital».

Od sedmoro Marksove dece, detinjstvo je preživelo troje. Žena mu je stalno bila trudna ili bolesna. Život mu je bio neuredan, noću je radio, danju spavao, u istoj onoj kuhinji u kojoj se kuvao ručak i radio domaći. Spavali su na smenu a prežiljvavali uglavnom od prijateljskog dobročinstva Fridriha