Domaći političari nisu tokom 2009.godine škrtarili na izjavama, pa u žurbi da kažu nešto da bude što ubedljivije i ozbiljnije, ponekad kažu i šta nisu mislili ili su mislili da nisu mislili. Naravno, narodu su ponekad smešni lapsusi, formulacije ali i ofiranje onoga što nisu hteli da kažu. To samo pokazuje da su svi političari i ljudi, dok svi ljudi nisu političari.Ljudski je i da se ponekad napravi lapsus, u svakom slučaju bolje je da prave lapsuse u izjavama nego promašaje u delovanju.

S obzirom na vreme praznika, kada se treba prepustiti razbibrigi i razonodi, a kloniti se teških i ozbiiljnih stvari kao što je politika,”Blic” je prikupio i objavio nekoliko izjava koje prosto opuštaju svojim sadržajem, pa pročitajte i dodajte:

Proslo je vise od 100 dana od kako su uhapseni nasi drugovi Tadej Kurepa, Ratibor Trivunac, Ivan Savić, Ivan Vulović, Nikola Mitrović, i drugarica ,Sanja Đokić .Istraga po idiotskoj optuzbi za medjunarodni terorizam je okoncana, a nasi prijatelji su i dalje u zatvoru! S obzirom na nenaklonost medija odnosno blokadu sa kojom se suocavaju svi koji pokusaju da ovu temu nametnu kao bitnu za raspravu u ovom drustvu, trebalo bi da se zajedno podsetimo kako je sve pocelo.

A pocelo je protestom...

Na zapadnohercegovačkom portalu "Uskok", a glede predsedničkih izbora u Hrvatskoj, pojavio se tekst koji kritikuje urbani Zagreb za sve "nepatriotsko", "pedersko" i "nacionalno štetno"..I kažu ovako "patrioti"..

 
"Odavno već govorim kako u svakoj obitelji nije dobro tko joj je glava kuće pa tako kategorički tvrdim da niti hrvatskom narodu nije nimalo dobro da mu jedan devijantni truli grad kakakv je  Ze-gej  bude glava države. Grad je to u kojem se nakotilo svega. Sve što je trulo u Hrvata stremi Zagrebu. I gore uzima bolje pozicije od onog dobrog što je Zagreb usisao

Evo već treći dan za redom stavljaju ruž na svinju, a svinja tvrdoglava pa je još uvek svinja. Prvo ministarka na RTS-u, pa glavni sudija na RTS-u, pa predsednik na RTS-u doduše stidljivo, pa evo večeras i glavni političar koji je očigledno žario i palio pri izboru sudija u Utisku nedelje. Imam samo jednu reč: strašno.

Mislio sam da sam bušizam ostavio u Americi i da u međuvremenu i tamo izumire. To potpuno odsustvo logike, razumevanja problema, savesnog postupanja, razumevanja potrebe za transparentnošću, suštine demokratije, checks and balances. Cilj je izgleda da prođe svinja. Sa malo ruža. Sve, sve, samo da ne bude transparentno. K'o zmija noge.

Ovaj izbor sudija je nešto najgore što se desilo u Srbiji otkako sam se vratio. Ne za sudije, već za nas građane, poreske obveznike. Evo i zašto. Treći put.

72 procenta

hajde za vas velike manijake jedno pitanje:

da li ste ikada zamislili da vam neko 2 puta veći od vas zavali šamarcinu?

niste?

e pa probajte.

a ako uspete da proizvedete taj šok u svojim glavama (a jeste šok) probajte da zamislite šta možete da naučite na takav način?

a izgovor vam je da su vaša iživljavanja (a jesu iživljavanja) vaspitna.

vaspitna?

jadni ste i patetično mali.

Odnosi između Srbije i Hrvatske su izuzetno značajni i ključni ne samo za budućnost dveju država i naroda nego i za region. Jasno je da neće mnogo koristiti budućnosti ako su previše ili pretežno okrenuti samo prošlosti, a sa prošlosti se bavi samo onaj ko nema viziju budućnosti.

S obzirom sa su i Srbija i Hrvatska deklarativno i stvarno okrenute ka EU kao budućnosti, bilo bi u obostranom interesu i interesu te budućnosti da se međusobni odnosi na civilizovan način izvuku iz prošlosti.

Predsednik Tadić je upravo dao novi pozitivan  impuls u pravcu poboljšanja srpsko-hrvatskih odnosa kada je rekao da ne treba žuriti s podnošenjem kontratužbe i da će Srbija "još malo sačekati" pre nego što tužbu protiv Hrvatske uputi Međunarodnom sudu pravde, izrazivši istovremeno nadu da možemo da poboljšamo odnose sa Hrvatskom.. "Imamo još vremena da razmislimo o potencijalnoj kontratužbi Hrvatske ali generalni princip koji imam jeste da bi bilo dobro da ni Hrvatska nije pokrenula tužbu protiv Srbije i da Srbija ne mora da odgovara kontatužbom, već da se pitanja građanskih prava i prava hrvatskih i srpskim građana rešavaju u procesima koji nemaju duboke implikacije za naše međudržavne i mežu nacionalne odnose", rekao je Tadić.

Dragi čitaoci bloga B92, pred vama je odlomak iz rada koji treba da bude objavljen u novom broju naučnog časopisa "Religija i tolerancija". 

Termin "politička teologija" prvi put se spominje u čuvenom istoimenom eseju Karla Šmita "Politische Theologie: Vier Kapitel zur Lehre von der Souveränität" čija glavna teza oslikava vezu između političke organizacije društva i religiozne svesti koje to društvo poseduje. Drugim rečima političko društvo uvek oslikava njegova verska ubeđenja, pa čak i kada je ono sekularno, ono neizbežno implicira na određenu formu civilne religije:

Svi značajni koncepti moderne teorije države predstavljaju u stvari sekularizovane teološke koncepte koji su tokom njihovog istorijskog razvoja od teoloških sistema prešli u teoriju o državi. Jedan od takvih primera jeste slika Svemogućeg Boga koji postaje Svemogući Zakonodavac.[1]

Poznati rimokatolički bogoslov Johan Baptist Mec (Johann Baptist Metz) početkom 60-tih godina prošlog veka uvodi ovaj pojam u svoj bogoslovski diskurs. Za razliku od Šmita koji je ovaj termin koristio kada je govorio o autorima rimokatoličke kontrarevolucije - Donoso Kortesu, Bonaldu i de Maistre-u, autora koji su bili teisti i ideološki podržavali lični suverenitet monarha uz pomoć teoloških analogija, Mec ovom pojmu daje jedno novo značenje i određuje ga kao svojevrsni kritički aparat društva.

Pre dve nedelje 193 zemlje su u Kopenhagenu pokušale da se dogovore o tome šta bi svaka od njih trebalo konkretno da uradi na smanjenju oslobađanja štetnih gasova u atmosferu. Uprkos tome što su političari tvrdili da je nekakav dogovor postignut, analitičari se uglavnom slažu da je to više nego nedovoljno.

Na pomenutu konferenciju moglo bi da se primeni nekoliko zgodnih izreka - od one Ota fon Bizmarka da je "politika umetnost mogućeg," preko Klintonove "It's the economy, stupid (Sve je u ekonomiji, glupane)," do narodne izreke "gde je mnogo babica - tu je dete kilavo."