Sit back, relax, swallow the red pill and let go of your frequency of fear. Can't relax? Well that's because you don't know this. (Sorry, no Serbian - but we all know it's not required for this one.

I was never a fan of the system. Job, mortgage, 2.4 kids, big car. No thanks. I could never quite believe that that was what life was about. I wanted to travel, explore, enjoy a good time with friends. I never really felt like I wanted "more", but rather that I wanted "life". I avoided joining the rat race from the start - rebelling at school, dropping out of college, backpacking and exploring,

Pre skoro tri i po godine pisao sam ovde o tada otvorenoj javnoj raspravi povodom Nacrta zakona o informacionoj bezbednosti. Tada zakon nije donesen. Prema današnjoj informaciji na sajtu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, u periodu od 3. jula do 23. jula 2013. godine sprovodi se javna rasprava o (novom) Nacrtu zakona o informacionoj bezbednosti.

Ovim zakonom se uređuju mere zaštite od bezbednosnih rizika u informaciono-komunikacionim sistemima, odgovornosti pravnih lica prilikom upravljanja i korišćenja informaciono-komunikacionih sistema i određuju se nadležni organi za sprovođenje mera zaštite, koordinaciju između činilaca zaštite i praćenje pravilne primene propisanih mera zaštite.

 

 

Ovo je blog načelno o grejanju stambenih prostorija u okviru novonastale situacije u kojoj svako gleda da nađe neki rezervni izvor toplote kad zagudi zima, ako ovo sa snabdevanjem gasom iz bratske Rusije nekim čudom nedajbože pandrkne. Zamislio sam da kolege sa više iskustva u ovoj oblasti podele neke cake i tako pomognu kolegama sa manje iskustva da ovi lakše izbegnu neke početničke zajebe.

O kreki i smederevcu ne bih,

Bez ikakve namere, nekako spontno, ušao sam u fazu vrlo interesantnog, čak inspirativnog haosa i ludila. I to na dva nivoa. Prvi se tiče tehnologije, a drugi spoznaje.

O prvom (haos):

Za one koji su na svet stigli sredinom prošlog veka, pa čak i kasnije, moderna tehnologija je sve misterioznija i nerazumljivija. Hoću da kažem: možda je sve to nekom klincu danas jasno, ali ja sam prilično siguran da ovaj svet jednostavno nije realan. Jer kako je moguće da Vikipedija i takve stvari postoje? Danas odleti raketa na Međunarodnu svemirsku stanicu a to već piše u Vikipediji, sve sa slikama. Vide se kosmonauti kako lebde i mašu nam. Pa nemoguće je da se svakodnevno, već više od decenije, ažurira milion raznih članaka i to još volonterski. A Viki je samo jedan banalan primer. Uzmite komunikaciju. Deset hiljada godina su se za sporazumevanje na daljinu koristili dimni signali, pa glasnici, golubovi pismonoše, dozivanje i dovikivanje s brda (ojha! ej!) itd. sve do modernog doba kada su se pojavili telefon i telegraf. E, ali danas je već i to moderno doba s telefonima i telegrafima davno prošlo vreme. Pluskvamperfekat. Znate ono: „behu jednom telegrafi". Kada sam kao mlad prvi put video magnetofon Revoks nedelju dana sam imao groznicu od uzbuđenja zbog savršenstva tehnologije i ulicom sam išao u bunilu, kao somnabulist. Jednom skoro da sam se izgubio, ali sad, to je druga priča. A danas mladi ljudi i ne znaju šta je to magnetofon. Kao načuli su nešto, videli u nekom istorijskom filmu, ali nisu shvatili tačno čemu to kad je nepraktično i kada se zvuk može snimiti digitalno.

Ovih dana sam sticajem okolnosti bila u drustvu ljudi koji imaju svoje originalne ideje i koje su sa ovih prostora uspeli da ih proguraju daleko u belom svetu. Svi su ostavili izuzetan utisak na mene i inspirisali me da vam ispricam jednu pricu koja datira iz vremena nekadasnje Jugoslavije.

Proslo je nekoliko godina od Titove smrti, osamdesete se zahuktavaju, na radiu je cesto Majkl Dzekson i      " Bili Dzin ", nose se podvrnute farmerke i starke svih boja.
U to vreme, poneko dolazi u posed cuda tehnike nazvano Spektrum. Pojavljuju se igrice, vreme je Pakmena, drugara

Биоскопска пројекција ТВ филма „Лептирица" поводом Светског дана аудио-визуелне баштине

Citam vest da ce se od januara 2012 placati naknada na ime zastite autorskih prava, i to prilikom kupovine nosaca zvuka, slike i teksta od 0,7 para do 1,4 dinara.  Kao nosaci zvuka, slike i teksta obuhvaceni su, citiram:

kompakt diskovi, digitalni video diskovi, digitalni video diskovi visoke definicije, blu rej diskovi, mini-diskovi, audio-kasete, video-kasete, USB fleš drajv, fotokopir aparati, CD rezači (kao računarske komponente), DVD rezači (kao računarske komponente), štampači, skeneri, digitalni video rekorderi, blu rej rekorderi, video-rekorderi, digitalni džuboksovi, digitalni audio-plejeri, haj faj CD rekorder, haj faj DVD rekorder, haj faj HD rekorder.

Znaci, ako, hipoteticki, kupim racunar u Srbiji, onda ce mi se u prodajnu cenu uračunati i filmski i muzicki dinari, onako unapred, nista ruke, sam dobro s'vatila?

64 ПИТАЊА 

Напетост у руци, трнци међу прстима, празно у глави. Кроз собу је струјала нека енергија која је одбијала да поруши равнотежу, поремети симетрију, покрене дела са неизвесним крајем. Али свака партија је већ одиграна, знао је, неке и хиљадама пута и ти кад вучеш бивше потезе улазиш у колотечину туђих енергија.

Jutros vest i na b92, (kao i na drugim mestima) sa najavom da vlada US vrši pritisak na EU da belgijska centrala "udruženja za globalne međubankarske finansijske telekomunikacije" (Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication, SWIFT) blokira pristup svojoj mreži iranskim bankama, uključujući i centralnu banku Irana - navodno sa ciljem da se iranska vlada prisili na pregovore oko njihovog nuklearnog programa (koji je, koliko znam, pod strogom kontrolom međunarodne agencije za atomsku energiju i onako - Bojan Budimac svakako detaljnije prati ovu temu od mene pa će me ispraviti ako grešim).

Neveseo povod, ružan presedan, politička, a s obzirom na efekat, moglo bi se mirne duše reći borbena/vojna, zloupotreba međunarodnih bankarskih telekomunikacija (iako je SWIFT već video zloupotreba, npr. upad US obaveštajnih službi posle 9/11), ali kada život posluži limun, da napravimo bar malo "limunade" - za one koje zanima zašto je taj SWIFT tako bitan.

Tojota je ovih dana u velikoj nevolji. Pod pritiskom javnosti najveći u svetu proizvođač automobila morao je da pozove vlasnike hiljada svojih vozila da se jave servisima kako bi im besplatno popravili fabričke greške. U međuvremenu, mnogi od tih vlasnika se sa većim ili manjim strahom pitaju da li, svaki put kada sednu za volan, stavljaju na kocku svoj život i živote svojih saputnika i saučesnika u saobraćaju.

 Stručnjaci ističu da je verovatnoća