Na današnji dan pre 25 godina, Tim Berners-Lee je omogućio javni pristup prvom World Wide Web (WWW) serveru i načinio Internet dostupan i ljudima koji nisu računarski stručnjaci. Iz tog razloga neki ovaj datum slave kao Dan Internauta (Internet - "astronauta").

Naravno da Web nije nastao u jednom danu i da je bilo potrebno još neko vreme da WWW tehnologija postane besplatno dostupna svima no ja bih se ovde bavio jednom drugom pričom ... Kako i kada je Web došao na ove prostore.

WWW nije isto što i Internet. Web je samo jedan od Internet servisa te da bi ova tehnologija mogla da se "uvede" i kod nas bilo je potrebno da imamo Internet. Ali avaj, SR Jugoslavija je u to vreme bila pod sankcijama UN i zvanično smo bili "isečeni" od ostatka informatičkog "globalnog sela". To nas naravno nije sprečilo da "švercujemo" razne Internet sadržaje uz pomoć naših ljudi širom belog sveta. Kako se ovo radilo pogledajte u sjajnom dokumentarcu "1 Internet, 3 domena, 4 države" koji je nedavno emitovan povodom 20 godina zvanične istorije Interneta u Srbiji.

U vesti na sajtu Digitalne agende se kaže: „Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva pokreće javnu raspravu radi pribavljanja mišljenja stručne i šire javnosti o Nacrtu zakona o informacionoj bezbednosti."

Prema tekstu na sajtu, javna rasprava će trajati od 25. januara do 6. februara 2012. godine (tj. već traje). Nacrt zakona se nalazi ovde. Na sajtu Digitalne agende se nalaze kontakt podaci na koje možete poslati komentare i sugestije.

Овај свет се мења корацима од седам миља, често у правцу који је немогуће предвидети. Сваку пут кад се тако нешто деси долази до дебате оних који рано усвајају нове трендове (early adopters) и оних конзервативнијих Мујица који доносе одлуке у складу са тиме куда се сви остали Турци крећу (mainstream). 

Пре 7 година је представљен први iPhone.

Nakon svih skandala u medijima o prisluškivanju telefonskih i drugih komunikacija, kao Skype-a i ostalih servisa, nemačka firma SecurStar je odlučila da objavi besplatnu verziju softvera PhoneCrypt (desktop verzija). Poruku o tome sam dobio od njih večeras i odlučio da odmah podelim sa vama. Možda će nekome biti korisna.

PhoneCrypt Desktop je softverski proizvod koji omogućava da sa svog računara obavljate zaštićenu komunikaciju glasom ili da ćaskate (engl. chat) sa svojim prijateljima, kolegama, poslovnim partnerima, rodbinom i slično, bez (prevelike) bojazni da vas neko sluša.

Tojota je ovih dana u velikoj nevolji. Pod pritiskom javnosti najveći u svetu proizvođač automobila morao je da pozove vlasnike hiljada svojih vozila da se jave servisima kako bi im besplatno popravili fabričke greške. U međuvremenu, mnogi od tih vlasnika se sa većim ili manjim strahom pitaju da li, svaki put kada sednu za volan, stavljaju na kocku svoj život i živote svojih saputnika i saučesnika u saobraćaju.

 Stručnjaci ističu da je verovatnoća

Bojkot je česta situacija u kojoj se nađu oni kojima je posao da naprave promene u nekoj organizaciji uvećavanjem produktivnost i efikasnost. Nekada promene poboljšaju trenutnu likvidnost prilagođavanjem preduzeća novonastaloj tržišnoj realnosti ili obezbede dugoročniji opstanak i rast prilagođenjem široj ekonomskoj okolini.

Da je nešto loše, a često je tako u mnogim preduzećima, brzo se razglasi unutar samog preduzeća a i šire. Šta uraditi u tom slučaju je diskutabilno ali neophodnost promena postaje sve očiglednija daljim propadanjem.

Mi smo porodica razudjenog tipa. Doduše, koliko do onomad, mereno roditeljskim aršinima neosetljivim na vreme kao takvo, bili smo prilično zgusnuto naseljeni. Bila su to lepa vremena kada su deca bila ono što ta reč i znači, sve dok nisu bez pitanja porasla i prema njihovim shvatanjima odrasla. Nije da ja to ne shvatam, nego mi je prosto neverovatno da neko ko se, do koliko prekjuče, teturao izmedju stolice i komode, pokušavajući

Ja sam gamer. Ja sam takođe ateista, anarhista, apsurdista, transhumanista, programer, singularitarijanac, deathrocker, skijaš i još mnogo toga ali, pre svega, ja sam gamer. Bio sam gamer kada mi je u najranijoj mladosti otac na Commodore 64 morao učitati Tetris sa kasete da bih se igrao i od tada se stvari nisu menjale.

Mesto koje je moderno društvo dodelilo gaming kulturi se vrlo malo promenilo od početka osamdesetih do danas, što je poprilično bizarna činjenica imajuči u vidu da samo industrija kompjuterskih igara već godinama obrće veći novac od filmske industrije. O razlozima za marginalizaciju igara kao validne forme umetničke ekspresije neću pričati ovom prilikom, u glavnom zato što su takve diskusije jako mučne i ne postižu ništa. Delom zato što su i protivnici i proponenti većinom fiksirani na to da nešto može ili ne može biti umetnost. U vreme kada umetnost gubi sav smisao, insistirati na toj etiketi kao pokazatelju vrednosti mi se čini krajnje nesvrsishodno. Umesto toga, smatram da je mnogo produktivnije ponuditi primere velikana gaming kulture pa da vidimo šta je odatle neko mogao da nauči. Tim povodom, evo jednog od najbitnijih velikana rane istorije kompjuterskih igara.

IMDb

Kada sam prvi put pogledao trejler za dokumentarni film “Houston, we have a problem”, pitao sam se: kako je moguće da baš ništa nisam čuo o Jugoslovenskom svemirskom programu (JSP)? Da se pored svih onih sajtova koji su “otkrivali” Titove “mračne tajne” ili nuklearne programe ne provuče najveća od svih tajni – JSP.

Ma nećete verovati! Ali imam link, ko izdrži do kraja. Nešto trčkara osoba x po infostudu u potrazi za poslom, i javne mi, ups twittne mi oglas. Au. Elem idemo redom, mesto za koje se aplicira ima ovkav opis

Rukovodilac funkcije marketinga i prodaje

Beograd

Uf nije loše, a? A gde to ima? Pa ovde, kakodane, evo slička.