Da li su mogući gradovi bez građana? ...Zašto ovde više ne postoji (politička) elita...Šta je sve u Srbiji ubijeno ubistvom Đinđića... Kako se Srbija prepustila Vučiću...O mrcvarenju Vojvodine...  O despotskim principima funkcionisanja političkih stranaka, medijima, belim listićima i nestanku ideje građanske Srbije... O tome kako društvo bez alternative na kraju postaje društvo bez perspektive... 

Dakle, meč između Srbije i Albanije, u kvalifikacijama za Euro 2016., u Beogradu prekinut je pre oko sat vremena nakon što se nad terenom FK Partizan pojavila bespilotna letelica (delovala je više kao cheap Chinese drone), na koju je bila okačena zastava "velike" Albanije. Zastave se dokopao naš igrač, Stefan Mitrović, i kada je krenuo da je sklanja, na njegu su nasrnuli fudbaleri Albanije, i od njega i drugog našeg igrača, Gudelja, su uzeli zastavu. U tom trenu su uleteli navijači sa tribina i krenuli da se tuku s reprezentativcima Albanije. Engleski sudija je prekinuo meč, dok su holandski i nemački bezbednjaci odlučili prvo da se meč posle prekida nastavi, međutim, prema nezvaničnim informacijama selekcija Albanije je odbila da izađe na teren zbog straha za vlastitu bezbednost...

Nikada nisam bio u Nišu ali ovih dana intenzivno razmisljam da to uskoro ucinim. Zakljucio sam nedavno da je dobro reagovati pisanjem na stvari koje ti se u zivotu simptomaticno ponavljaju. Rezultat toga je bio blog koji sam nedavno napisao i koji je bio posvecen fenomenu uspesnosti dece vojnih lica. 

Ovoga puta blog posvecujem gradu Nišu i ljudima koji tamo zive. Šarajuci po sajber prostorima cesto sam nailazio na nišlije koji su pricali o muzici, politici i ostalim meni interesantnim stvarima i nekako sam uvek zastajao na tim mestima. Imalo je šta da se cuje. Bez pretencioznosti i veoma konkretno ovi ljudi nekako uvek "pogadjaju metu" i to cine bez imalo straha.

U kafiću nije bilo skoro nikog. Ništa čudno, bilo je tek 9 pre podne. Svega dva tri stola na kojima su, nagnuti nad novinama, sedeli tipovi sa plastičnim kašičicama u ustima. Moj čovek sedeo je odmah do prozora sa tri telefona ispred sebe koje je stalno poravnavao i proveravao ekrane. Do njega je sedela plavuša peglane kose, loše prepumpane gornje usne, premalenom košuljom ispod bundice koja je isticala neprirodno napumpane grudi. Našminkana kao da je tek došla sa splava na kome je pevala, umornih ali pažljivo iscrtanih očiju. Nasmejala se vrlo neprirodno kada smo se upoznali. Tačnije napravila je grimasu koju sam shvatio kao osmeh. Zubi A1, čisto da upotpuni sliku.

Zbog Parade ponosa fudbal pomeren u ponedeljak!

Hvala, zaista, na znacima i rečima podrške tokom ovog užasnog leta. Ne, nažalost, još nije kucnuo čas kada ću moći izaći na terasu bloga i objaviti ovakav poklič - u zbilji, rat nije gotov. Intenzitet rata je uminuo, to da. Međutim, njegovi repovi su se preneli, i to ni manje ni više nego u prestonicu, u okoliš oko trećeg po važnosti za Islam objekta, oko Plemenitog Svetilišta.

Упркос оптужбама према којима смо, захваљујући интернету, остали лишени многих лепих особина које су нас красиле, уназадили личну и свеопшту културу и оскрнавили сопствено право на приватност као један од основних

 Sećam se, govorila mi je majka, mislim. Opisivala je kako je otac izgledao i sve je rukama crtala po vazduhu. Onda je pokazala prstom u njegovom pravcu, a ja sam gledao u njega. I bila je u pravu… Toliko sam se zagledao u njega, da, tada, kada sam se ponovo osvestioi okrenuo, majke više nije bilo.Prazan prostor. Prazan prostor, međutim, nije ukazivao na to da neko nedostaje.Zatim ponovni pogled u pravcu oca: prazan prostor. Prosto kao da su bile varke ili… Neka ostane: varke. Još jedna igra. Samo, iako znam da jeste igra, znam da je veća i viša čak i od samog života, ova igra…

LGBT okupacija grada
Autor: (Antioksidant na osnovu telsta M. Beljan) 16.06.2114. - 00:02 Komentara (1)