briše granice 

edit: NA BIS! 

U prvim salama ispunjenim magijom slika koje se kreću postojala je praksa ubrizgavanja svežeg zraka, specijalnim mehovima koje su razvodnici aktivirali prolazeći kroz redove stolica i remeteći na trenutak atmosferu prostora i vremena na platnu... Doping ozonom. Za maštače u zagušljivom mraku prvih bioskopa.

Mislim, ne pratim čovekov rad, ali ono nekako što se provlači kroz čaršiju je da je baš on viđen za lik Premijera kada se okonča Vučićeva era. I drugo nešto, kada bih izvukao iz smeća kojim slučajem, recimo kada bih čekao red kod automehaničara pa ne bih imao pametniju ideju i ne bih znao kako da ubijem vreme, znači čak i kada bih u tom imaginarnom slučaju uzeo smetlarnu partijsku gazetu od Informera u ruke, i čak kada bih i kojim slučajem naišao na ove uzvišene u svem tom smeću misli državnih "intelektualaca" - mislio bih da se taj Borko izgleda stvarno jeste profilisao u nekakvog budućeg аутстендинг lidera. Međutim, da li su stvari baš tako jednostavne?

Užasan je osećaj kada se priča mora započeti sa ''bio je topao ili tmuran dan'' i tome slično, ali nekada se od te konvencionalne, da ne kažem – ustaljene rečenice, ne može pobeći, i zaista je bio topao junski dan, tek što su prestale kiše koje su danima padale, igrajući se sa mojim živcima, i na čiju me je pomisao sad bolela glava, sve je nekako bujalo, mirisala je lipa, nisam se ni na poslu mnogo umarao, dolazio sam kući zadovoljan i odlazio do obližnje prodavnice, čiji je vlasnik otac mog prijatelja, i gde sam oduvek, takoreći, uživao beneficije, da ne ulazim dublje u

61. Стеријино позорје 2016.

                        КАПИЈЕ ВРЕМЕНА

            Претурајући по старим текстовима нашао сам запис који је отворио капије времена. Оних која су прохујала много пре мене. А и она која су била на дохват сећања и личног искуства нестајала су као тренутни одблесци неког другог, безмало туђег живота.

            Ево тог записа:

            „Имао је 20 година и одједном схватио да су сви ови људи око њега – и старица на углу, и продавачица у бакалници, и комшија кога је срео – отац његовог друга, и непознати који се осмехивао са посмртне листе на дрвету – сви су они, једном, имали 20 година. Осетио је да тај тренутак мора сачувати у себи, да не сме дозволити да једноставно и равнодушно прође; да је неопходно, апсолутно потребно да заустави време.

            Стао је и загледао се у познату улицу, да би увек могао да је репродукује у себи: људе, ограде, два аутомобила, бљесак сунца на окнима, треперење пролећа на младим листовима у ограђеним баштама. Зграде су биле сиво-крупнозрансте и обнажене, са тамним ранама опалог малтера и тамним грбавим крововима, све много старије од њега. Постојале су пре свих његових времена, и пре времена људи које види; уместо неких других кућа и уџерица, као део града, старијег од свих споменика и спомена о њему.

            А људи, њихова сећања и спомен на њих? Где су, шта је остало од одјека њихових гласова, повика, плача, смеха? Нешто мало у записима урезаним у камен и преписаним на ретке пергаменте, највише у хуку ледене кошаве и шапатима млаких ноћи зрелог лета.

            Осећао је немир у грудима, жељу да се увери у делић историје у овој улици. Знао је да се иза уличне зграде пред њим налазе рушевине куће страдале у бомбардовању 1944. године. Зашао је иза и изненадио се: видео је велико двориште, рашчићено и изравнато, само се по црвеним мрљама раздробљене цигле наслућивало да су ту некад били зидови иза којих се живело. Велика празнина и мук, провалија историје у коју су потонули сви ти безбројни гласови који вековима хује Београдом.“

    Fića u podosta ruiniranom stanju. Bušan ko švajcarski sir.  Ništa ne radi.                                          

    Polazimo sa parkinga u Takovskoj, ispred Televizije Beograd.

... pet osnovnih tehnika.

Simples:

1. Nači treniranje uz pomoć sličica (tzv mentalno bubanje - posebno divna tehnika za početnike pošto je prosta i linearna: ključ je u zamišljanju jako detaljne slike the samog sebe u vrlo uspešnoj akciji. Tu su i saopouzdanje, odlučnost, samozadovoljstvo, energija, itd. Nismo samo mi urojeni u sve te goodies, nego ih širimo oko sebe. Tehnike ovog tipa su baš esencijalne za absolutne ubeđenosti i vere u sebe i svoje sposobnosti. Primer: zamislimo se u ambulanti, otišli da primimo vakcinu u rame, u potkošulji bez rukava, bicepsi 75cm obim, sve sa salom, tetovaža, ... ko bajkeri, smrknut izraz na preozbiljnom licu, otimamo uspavanoj medicinskoj sestri inekciju iz ruke i munjevito je sami sebi zabadamo u mišicu, pa praznimo ... Harlija Dejvidsona napolju nismo ni gasili.

2. NLP Swish, normalno, kao što mu i ime kaže - to je onaj zvuk što lopta od trojke u košarci pravi kako prolazi kroz koš bez dodirivanja obruča.