U poslednjih nekoliko godina na međunarodnoj sceni dolazi do promena u glavnim ekonomskim i trgovinskim šablonima. Ove promene mogu za Balkan i Srbiju predstavljati – ničim izazvanu – istinsku razvojnu šansu, to jest mogućnost da se sa margine pomerimo bliže središtu međunarodnih trgovačkih, tehnoloških i finansijskih tokova. 

Srbija se kupa u prljavom novcu. Tim novcem smo se privatizovali. Tim novcem smo udahnuli život u tržište nekretnina. Tim novcem smo kupili impresivan vozni park, vidljiv recimo na ulicama Beograda. Ne radi se samo o kriminalcima i raznoraznim švercerima. Radi se i o raznim bizmismenima, a bogami i binismenima. A i o advokatima paušalcima.

Tim novcem smo se razvijali, investirali, pomagali političke partije, kupovali socijalni mir i arčili ga na razne načine. I malkice smo zažmurili. A i nije baš malkice, nego na oba oka.

Dakle, obavestila su nas prekjuče sredstva nam informisanja da će NIS uplatiti sledećeg dana dividende, što je za male akcionare (vlasnike pet akcija NIS-a) iznos od oko 322 dinara. (Bilo još manje ‒ oko 10 dinara ‒  za jednu akciju Aerodroma "Nikola Tesla" pre nekog vremena.) Da li zbog relativno malog iznosa, ili zbog nečeg drugog, moj slučajni raznorodni uzorak građana nije pokazao značajnu motivaciju, a ni informisanost. Ako ste od tih, slobodno čitajte dalje. :)

Ako bi NBS pustila dinar da slobodno fluktuira, kako se zalažu pojedini domaći ekonomisti, skoro je izvesno da bi se kurs formirao na znatno višem niovu od sadašnjeg. Naime, bez intervencija NBS, odnosno dodatnog ulivanja deviza iz deviznih rezervi na međubankarsko devizno tržište postajala bi mnogo manja spremnost banaka da ''otvaraju dinarske pozicije'', sve do momenta kada procene da će se kurs stabilizovati.
Povlačenje NBS sa deviznog tržišta nije realno, ne samo zbog bankrota koji bi zadesio brojna preduzeća, već zbog jednog formalnog zahteva: obaveze NBS da inflaciju

Krajem aprila u Vašingtonu je održano prolećno zasedanje Svetske banke i MMF-a, gde se, pored podsticanja već započetog oporavka globalne ekonomije i stabilizacije međunarodnog finansijskog sistema, razmatrala i preraspodela glasačke moći u korist zemalja u razvoju. Istovremeno je bio i sastanak G20: grupe koju čine 19+1 (EU) najvećih ekonomija sveta, koja je bavila pretećim rastom javnih dugova, rebalansiranjem svetske ekonomije i koja je (za sada, bezuspešno) tražila način za oporezivanje finansijskog sektora na globalnom nivou (u korist fondova namenjenih zaštiti od budućih

Dok gledamo finala svetskih prvenstava i Olimpijada i egzaltirano navijamo ili očajavamo, jedan od utisaka je i da li je sudbina samo naših heroja da budu sušti profesionalci, ili je sveopšta specijalizacija sudbina čitavog sveta.

Politički je korektno izgovarati tople ljudske reči o izbeglicama. I stvarno, kad čovek pogleda genezu izbegličkih patnji (ko je tu, kome i za šta kriv), pojačani sentimenti su logični i razumljivi. 

Naslov bloga je i naslov intervjua sa Nikolom Đuričkom iz jednog od januarskih brojeva Ekonom:easta... Taj naslov, a možda i ceo intervju, inspirisao me je da napišem ovaj blog.

Juče smo mogli da čujemo kako se i MMF oglasio oko pokušaja naše Vlade da izvrda dogovor sa njima. Hajde da pokušamo plastično da objasnimo našu situaciju:

- imamo problem da više trošimo nego što možemo da zaradimo

kao u nekom stripu Alana Forda mi na ovakav problem odgovaramo potpuno suprotno i pričamo o

POVEĆANJU PLATA :))) 

Пре него што сам дошао у Србију читао сам занимљиву књигу о овом делу света, под називом „Тигрова жена". Кад човек овде живи увиди да су апсурди књиге много чешће истинити него што се мисли.  Књига се, додуше, не бави склоношћу српских власти да избегне одговорност и пребаци је на некога другог. Али то је, на жалост, одлика

Pada dinar. Idu izbori. To nikako ne valja. Neko mora da bude kriv. Šta ako neko pomisli da smo to mi. To nikako ne valja.

Pa ko je kriv?  Ne može MMF. Ne može neobavešteni. Ne može crni Toma. Dajte ljudi. Mora neko. Guverner? Guverner nego šta. Daj žutu štampu. Udri blato. Vrag odneo šalu.