Pokušavate da pošaljete SMS poruku ženi ili mužu ili švalerki, ali bezuspešno. Svaki put kada pokušate da pošaljete poruku, vaš telefon se ugasi. Prvi put, drugi put, treći put. Već počinjete da osećate neko pritiskanje u grudima, cupkate nogama. Četvrti put, peti put. Svaki put kada upalite telefon, iznova počinjete da pišete poruku. Počinje da vas svrbi leva potkolenica,

(Foto-reportaža)

Još uvek ne mogu biciklom, ali zato mogu peške: pridružila sam se Treking uniji Kirgistana i sa pedesetak drugih ljubitelja pešačenja u prirodi krenula na jednodnevni izlet do jezera Kolj-tor, koje se nalazi na 2733 mnv, na severu Tianšan masiva.

13 јул.нека од пређашњих г. ....осећам да ће се Si јутрос наљутити када буде уочила да сам њеном Effaclar мицеларном водицом плахнуо главић и јаја укисељених ми након јутарњег прца ( јер купатило водом пресушило ) у који се баш уживела (присећам се нагласка јој на ужитку) и умишљам како ево звучим снолико готово медитативно присетом листајући предиван тренутак посткоиталног сјаја јој кратковидог ока док у колони возила нервозно чекам зелени талас па да се ,редовно каснећи, докопам тупаџијског теренског радног места .Oна ће се пак, уз вибратор међу бутинама, излежавати до подне,знам поуздано, пушећи и циркајући жестину, надајући ми се вазда вољна за крес.

неће ме дочекати припремљена храна и топлина привременог дома, него нераспремљен кревет згужваних плахти непроветрена соба пуна дима и она са цигаретом међ' уснама како роштиља по тв каналима уз опаску - цугу наравно ниси заборавио,мили мој.....доџи . па ајд' одоли таквом изазову.

Hvala, zaista, na znacima i rečima podrške tokom ovog užasnog leta. Ne, nažalost, još nije kucnuo čas kada ću moći izaći na terasu bloga i objaviti ovakav poklič - u zbilji, rat nije gotov. Intenzitet rata je uminuo, to da. Međutim, njegovi repovi su se preneli, i to ni manje ni više nego u prestonicu, u okoliš oko trećeg po važnosti za Islam objekta, oko Plemenitog Svetilišta.

Знаш, она комшика, са петог спрата,
она до лифта, бре, што су јој врата,
с кером је прошла ту, пре пола сата,
-- хеј, сине, цигаре! моли те тата --
јој, тебе, изгледа, кречана хвата,
што има код пумпе снајку и брата,
ма знаш је сигурно, још од пре рата,
одсвир'о си сад -- шах! -- потез до мата!

Нема добре генерализације без ова два бећара, толико омиљена и толико спомињана. Човек би просто рекао да кад се о њима прича да просто стоје ту, тако, поред нас и климају главом у знак одобравања сваки пут кад су поменути. Толико су моћно оружје у доказивању постојања одређених законитости да им нема премца. Кад се каже да СВИ нешто-нешто, онда нема друге него показати прстом на макар неког ко се у речено не уклапа, али тако да тај неко није само "изузетак који потврђује правило". Јер СВА правила имају своје изузетке који их потврђују. НИКО још није видео неко правило да није такво. Чик ми приговори нешто, одмах ћу да зовем СВЕ да ме бране, а теби неће доћи НИКО, чисто да знаш. Тако то данас буде УВЕК. И НИКАД не буде да не буде тако.

НЕКАД је, међутим било другачије. Еее, НЕКАД је уствари СВЕ било другачије, толико да НИКО не би могао рећи да је данас ИШТА боље. ИШТА или НИШТА, као да је битно, важно је да ствар стоји чврсто на својим ногама и да НИКО томе не може да приговори. Јел треба да дајем и примере? Није довољно што је СВЕ баш тако како сам рекао? НЕКИМ људима НИКАД није довољно кад је нешто тако очигледно него УВЕК траже длаку у јајету. Тако је то кад СВИ СВЕ знају, али уствари НИШТА не знају. Нисам ја крив што је тако и што НИКО не може да докаже да није тако. 

Sigišoara

19. septembar

Umalo se desilo da zaobiđemo Sigišoaru. Nije nam bila baš usput, niko nam nije odgovorio sa neke od internet lista za besplatan smeštaj, a ja nisam mogla da se setim šta je to toliko bitno u tom gradu zbog čega sam ga stavila na moju listu "must to see". Ipak, na Brajanove obazrive pokušaje odgovaranja od skretanja sa rute (koja je od Fagaraša logično vodila ka Transfagarašanu), tvrdoglavo sam istrajavala u nameri da izvozimo dodatnih stotinak kilometara, samo da bismo je posetili.

(дневничка белешка)

                        моје памћење тежи заборављању (г. И.Мандић)
дани овог јануара, на моменте михољски, што је посве довољно да се ја ,радозналац и неуморни путник у сталној потрази за оним што је лепо, јер то се памти , докон ,из нашег Села упутим пешака у заталасану Фрушку Гору ту на дохвату, те усмерим знаном ми пејзажу искомпонованом од најразличитије  јесење флоре те зачињеном са језерцетом.....укратко,према  одмаралишту не поетичног назива....Тестера,