2012-02-22 22:02:57

Ne pristajem !

Nebojša Milenković RSS / 22.02.2012. u 23:02

Kad neko gazi tuđe ljudsko dostojanstvo - kažem : ne pristajem!

Kad se neko podsmeva i uživa u tuđoj nevolji - kažem : ne pristajem!

Kad nekog besomučno čereče po tabloidima - najmanje što mogu je da kažem: ne pristajem!

A vi?

 
2011-06-30 13:08:18

...lepo i tako strašno lepo - biti sam

nikolic777 RSS / 30.06.2011. u 14:08


03slde8.jpgJa mogu da živim taj svoj malograđanski život samo okružena ljudima koji shvataju moju prirodu i mislim da je to nešto najlepše što postoji. Ubila bih se kada bih se komotno osećala u ovom svetu. Da pripadam svemu ovome jednostavno bih sebe prezrela na svaki način.“


Sa Biljanom Srbljanović nakon poslednjeg izvođenja komada „Nije smrt biciklo da ti ga ukradu“ u ovoj sezoni – o generacijama i svemu što među njima traje

Milan

 
2014-06-26 12:45:36

NEUKROTIVA SNAGA GLUPOSTI

Dragan Jakovljević. RSS / 26.06.2014. u 13:45

Ако вам школа баш и није ишла од руке; ако вас Бог није обдарио талентом за уметност ни смислом за хумор; ако нисте пронашли себе ни у једном мануелном послу; ако вам се чини да никога не занимате ни ви, ни оно што

 
2015-10-05 09:02:09

To whom it may concern

Biljana 77 RSS / 05.10.2015. u 10:02

 Ili o jednoj šačici.. pirinča.

 ******

 
2012-05-15 10:40:37

Union blues

Mark Pullen RSS / 15.05.2012. u 11:40

Growing up in east Hull, rugby union was always something alien, but also something distant. Indeed, I think it was only when a PE teacher at Andrew Marvel High revealed that he played union for one of the village teams around Hull that I realised the sport even existed in my home county. Here in Serbia, however, the union is like a wasp feeding on the sweet league.

My first run-in with its loyalists came in the summer of 2011 when I got a phone call from a guy I hardly knew who used to play for the team: "Mark, some guys will turn up at your training session tonight. They're good guys and they want to form a Red Star rugby union club. Please be nice to them."

 
 
2009-05-19 21:17:55

Koren

selica_nena RSS / 19.05.2009. u 22:17

Da mi je da se negde skrasim, jednog dana. Da mi je da pustim negde koren, bez žaljenja za nekim drugim mestom u kom sam živela, i pomislim – e, ovde je moj dom. Za ovim sam tragala celog života i znam da će mi deca tu naći sreću. I ostati. Pa i da umrem odmah posle te misli, ne bi mi bilo žao. Ni malo. Samo da osetim kako pripadam negde svom dušom. I da mi deca tu pripadaju.

Umorna sam od ovog lutanja i selidbi, od prilagođavanja, rastanaka i povremenih kratkotrajnih susreta sa dragim ljudima. Od grčevitog traženja prijatelja u poznanicima. Od želje da kažem – idem

 
2009-04-25 17:37:00

Veze

selica_nena RSS / 25.04.2009. u 18:37

E što mrzim kad moram da molim za neku uslugu, a još ako je to nešto vezano za doktore, baš se iznerviram.

Prvo, što je to jedini način (sem privatnih varijanti) da stigneš tamo gde treba pre opela ili bar dovoljno brzo da još uvek može neka terapija da pomogne. Drugo, što uvek moram da pitam prijatelje da li imaju neke prijatelje koji znaju nekog dr, pa sem što i njima izlažem do sitnih detalja sve zdravstvene probleme, obavezno je i gutanje gorke pilule zvane – šta si dosad čekala i zašto ne ideš privatno, što uvek prevedem kao – što si glupa, nesposobna i neodgovorna

 
2009-04-25 17:43:38

Miljence

selica_nena RSS / 25.04.2009. u 18:43

Svrati me, onomad, jedna poznanica na kafu u svoj topli dom, onim pozivom što se nikako ne odbija. Šta ću, nemam ni jedan spreman odgovor, a neprijatno mi praznih ruku prvi put u kuću. Zvala me, doduše i ranije, ali više onako forme radi. Ovog puta me bukvalno uvukla, konačno joj je kuća sređena pa da vidim.

Stvarno, nemam reči. Moram vam priznati da sam malo neuredna, mislim, ako mi neko bane pre 11č može da sedne samo na neraspremljen krevet. I onu prašinu primetim tek kad ispratim pogled gosta, ali tu imam spreman odgovor – kuća pored puta, ceo dan ne ispuštam krpu

 
2009-04-25 19:17:14

Kad kažem ne mogu

selica_nena RSS / 25.04.2009. u 20:17

Žulja me danas nešto, nikako da ga se oslobodim. Nisam od onih što se femkaju i očekuju da ih neko ubeđuje – kad nešto mogu i hoću, pristajem bez uslovljavanja, ali kad kažem ne mogu stvarno tako mislim i onda me izludi zapitkivanje zašto, kako i kad ću moći. Jer se osećam ružno i neprijatno mi je i jedva se uzdržavan da se ne proderem – e sad neću iz inata.

I verovatno vam se dešava da nekim ljudima sto puta učinite ono što traže i to je normalno. Ali prvi put kad to iz nekog razloga ne možete nastaje prava mala tragedija, sa sve onim durenjem i nabijanjem osećaja

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana