Škljocnula sam dva puta i otvorila novi dokument.

Gledamo se zateklo: belo i ja. Očekuje od mene da imam. Zašto sam inače dolazila! I u pravu je. Šta da mu kažem? Da sam htela da se naslonim. I sklonim negde priču o priči. Nadala se da će pomoći? Da će prihvatiti i ćutati? Neće. Dosta i belini da bude sama.

jedna priča.

jedna haljina.

dokument.

Od pravilnog rasporeda zavisi hoće li se sresti.

Nije mi ovo prvi put

Pitao sam se kada ćemo sresti ulicu koja nas dovodi

Pitao sam ga ume li da ispriča

Pitali su nas: dokle

Još uvek popunjavamo.

Ima, znate, i upitnik. Bez zaokruživanja

Beograd je, nekada, jer ne živim u njemu, a dok smo bili gladni svega, mirisao na zemičke sa tvrdom korom i kožne cipele, na italijansku salamu i farmerke marke ''svinger'', na jeftini Mc Donalds. Na tortu Mona Lisa iz Ruskog cara. Na mirise knjiga iz poznatih knjižara.
Pariz je mirisao na kroasane i Senu, na Šanel 5, Atina na žuckastu prašinu Akropolja i ovčiji loj, na nešto što sebi nikako nisam mogao da definišem.
Venecija je mirisala na more, jod, so. Temišvar na uskršnja jaja.
Rim je mirisao na divan šampon iz hotela Gargantua. A Pešta na ljuti gulaš.

A miris Smedereva, oh, pa to može biti priča o čitavom jednom životu:

Potkrada se

na kori kugle

mala staza

Bez štapa korača

jedna obična
nasmejana

Potkrada se i ponavlja

Jeste. To sam ja.

SLUČAJEVI ILI TRAGEDIJE MOJIH LJUBAVI (Jasmina)

Dobar dan, (eh da je zaista bio dobar dan, gde bi mi samo kraj bio, ovako...!)

Ja sam Todorovic! Aleksandar Todorovic! Zapamtite to ime, i to prezime, ali ne zbog mene, nego radi vas - za svaki slucaj.

Dakle, počela je sezona letnjih festivala i ovo je moj prvi izveštaj sa koncerata koje sam posetio ovog leta.

Festival Belgrade Calling je bio sjajan!