Tunis, kao i sve arapske zemlje, raj je za ljubitelje cenjkanja i  majušnih radnji punih svega i svačega.  Raj je i za poklonike proizvoda od kože i keramike, nakita..  Postoje i u Tunisu radnje sa fiksinim cenama, što u praksi znači sa najvećim mogućim cenama koje su naravno podložne pregovorima u zavisnosti od toga koliko čega kupite. Radnje se nalaze po hotelima i te su naravno najskuplje, na šetalištima oko hotela i u sukovima unutar medina. U jednoj radnji

Opet, pre par večeri, vidim dva momka kako šetaju par «stafordskih terijera». Za ogrlicu jednog psa je zakačen povodac, ali dosta dug, tako da ovaj može da ševrda levo-desno, čitavom širinom trotoara, dok drugi uopšte i nema povodac i sasvim slobodno kaska ispred ostala tri člana ekipe. Sami mladići, otprilike, jedva da su punoletni. Hodaju sa nekom posebnom napregom u udovima, onako, skoro osvetnički, i u magnovenju proveravaju da li ih ostali prolaznici posmatraju sa dovoljnom pažnjom. Oko pola sedam je i ne baš hladno, pa su tu ljudi svih dobi: neki razgledaju izloge, neki šetaju sa decom, neki jednostavno žure duž ulice... Nedaleko, jedan policijski pozornik. Hoda, opušteno. Vidi ovu dvojicu sa psima, ali evidentno ne obraća pažnju na njih više, nego na bilo koje druge prolaznike.

...GI Majka Hrabrost!

„Nikad ne reci - nikad!" je zlatno pravilo na koje se često poziva u razgovorima, ali malo ko istinski primenjuje u praksi sve dok ga stvarnost ne osvesti i ne suoči sa svim izgovorenim životnim „nikad".

***

"Usne jedino zato postoje

da s nekim podeliš nešto svoje" 

Od zime bio sam opčinjen jednom vešću iz novina i neobičnim slikama okeanskih dubina.
Neko je dole pronašao novu vrstu života.
U petnaestoj godini dečaci

Kapljice espresso kafe. I kada mi, u sezoni gradskih bašta, redizajniraju dezen na majici. Ne veniširam.

Miris šampona u mokroj kosi.

Potraga za začinom koji će iznenaditi ukus.

U stvari sam htela da zapišem o običnom. Kako mu se sve lepše radujem.

sa sećanjima.

I te njene suze.

Kao da.......

Sedela je kraj prozora. Mislim da nije videla kako joj mašem. Držala je u ruci te svoje suze..... i gledala u pravcu onoga što je želela.

U bombonjeri na stolu četiri kolača sa jabukama i mrvice od keksa sa slikom kuće. Nešto je sviralo. Zaboravio sam. I tragovi sunca na zidu nasuprot vrata.

Sećam se kako sam pomislio: Glupo je što ću se jednog dana, od svega što sam želeo, sećati senki. 

Sigurno se sećaju bar moji vršnjaci, biografija (mogu se naći u starim enciklopedijama) rukovodilaca iz Titovog vakta. Mnoge su počinjale:....“studirao je na beogradskom univerzitetu.“ Ne završio je, diplomirao, na fakultetu ovom ili onom. I šta to uopšte znači? Studirao je na.....Univerzitet je sastavljen i formiran od mnogo raznorodnih fakulteta. Pišem notorne stvari ali me još kao klinca zanimalo kako je to moguće? Šta je radio, završio je ceo celcati univerzitet sa sve prirodnim i drštvenim naukama! Idi, begaj, to mu dođe kao: Prošetao se nogu pred nogu londonskim Hajd Parkom, slušnuo šta govornik trenutni ima da kaže spram  poskupljenja hozn tregera, odlazio da ispod Pobednika posmatra neprekidno ulivanje Save u Dunav bludeći pogledom ka Kuli Sibinjanin Janka...