Meseci isprazne političke kampanje, meseci tokom kojih je Srbija bila odsutna iz sopstvenog života. A već odavno je u stanju u kome se nikako ne bi smelo dozvoliti da stoji u mestu. Posledice tog stajanja moći će da se samere, u raznim oblastima života, tek onda kad budu najvidljivije, i najneprijatnije. Imali smo prvo kampanju pre kampanje, nekoliko meseci pre raspisivanja izbora. Zatim je trebalo da prođe i onaj zvanični deo kampanje. U ovoj, poslednjoj fazi, koja je usledila nakon obavljenih izbora, nedelje su proticale u mučnim dogovorima, potpisivanjima sporazuma, medijskim nagađanjima, preokretima, tvrđenjima pazara... Biće da se to danonoćno pregovaranje na koje su ljudi skoro već i oguglali, sada konačno privodi kraju. Naime, objavljen je po medijima najverovatniji sastav nove vlade Republike Srbije koju bi za nekoliko dana trebalo da izglasaju narodni poslanici. Analitičari predviđaju da novu vladu čekaju znoj i patnja. Ako njih čekaju znoj i patnja, šta onda tek čeka građane? Evo kako bi, prema najavama, vlada trebalo da izgleda:

1. Mandatar buduće vlade – Ivica Dačić (SPS). Osim što će biti premijer, Dačić će nastaviti da predvodi ministarstvo unutrašnjih poslova.

2. Ministarstvo odbrane – Aleksandar Vučić (SNS). Takođe, Vučić će biti prvi potpredsednik vlade, zadužen za borbu protiv korupcije. 

Lopta je okrugla. Osim u FSS. Ta lopta izgleda može da stoji samo u jednoj poziciji.

Održani su izbori za predsednika FSS. Sve je proteklo «mirno i demokratski», a Karadžić je jednoglasno izabran (to mu je drugi mandat) i rukovodiće srpskim fudbalom do 2016. godine. 

Od početka su ovaj izborni proces pratile, valjda u skladu sa opštim stanjem našeg fudbala, silne kontraverze, tiho ili glasno izrečena nezadovoljstva, sumnje... Karadžić je koju sedmicu ranije izjavio da je naprosto morao da se kandiduje, jer je imao podršku koja je do sada nezapamćena.

Antifašizam... Tema stalna.

Milioni ljudi stradali su od fašizma, na najraznovrsnije načine. Posebno u Drugom svetskom ratu. Rusi, Kinezi, Jevreji, pa i sami Nemci... a kad je u pitanju stradanje, uključeni su, najčešće, i Srbi. No, ko god da je, koja god nacija, nije bila pošteđena. Dehumanizovani mehanizam fašizma se jeste koristio (i) nacijom, ali zapravo nije štedeo pripadnike bilo koje nacije. 

Danas je antifašizam, pomalo, postao i pomodarstvo. Prilika

(дневничкими запис)

жубор речице Гинске притешњене брдима изнад Димитровграда слутим ухом све глувљим док тек расањени поглед,тај луталица, шара пошумљеним Бучуметом на чијим падинама су нашли вечни мир упокојени димитровграђани-нке, а на који гледају тераса и прозори спаваће ми собе. Одскора ту,

Dakle, počela je sezona letnjih festivala i ovo je moj prvi izveštaj sa koncerata koje sam posetio ovog leta.

 

Festival Belgrade Calling je bio sjajan!

 

Srbija, uspavana, sumorna, osiromašena ... – stoji i čeka. Čeka formiranje vlade. Ništa neobično da se među različitim akterima političke scene, koji su tokom predizborne kampanje imali različite, čak i potpuno suprotstavljene programe sada dugo i teško pregovara oko sastavljanja vlade, u kojoj bi, ako se napravi, svi trebalo da budu pobornici jedne politike. Ima i ona teza da tako ozbiljan sklop, kakav je vlada, ne može da se pravi za par dana, a da bude efikasan i stabilan. I to donekle stoji. Međutim, Srbija je toliko vremena potrošila, i toliko nade, jednom rečju, svih mogućih resursa, da je sada svaki dan odlaganja preskup - i sve skuplji. Nakon 20 godina teškog posrtanja, jedvitog pridizanja... - novo stajanje. Koliko to opasno tavorenje košta?! Sklon sam da pomislim da u zatečenom stanju jedan ili dva meseca zastoja troši još čitavu jednu narednu generaciju u Srbiji. Možda to zvuči panično, pesimistički, ali baš tako mi se čini.

Nema dana a da sebi i najbližima ne postavim pitanje “Zašto nam sve ide ovako?” - traljavo, mrljavo i brljavo. Odgovor nalazim u dvostrukom paradoksu koji Srbiju prati kao neko prokletstvo. S jedne strane, vlast se već godinama bavi sama sobom, a za nas šta preostane. S druge strane, narod većinski čeka i samo čeka da mu vlast reši sve probleme, dok mu ne prekipi. I tako u krug, već decenijama. Ili kako ruski pisac Ivan Bunjin lepo reče: “Ovde se ništa ne menja,samo je život prošao.”

Već sada je jasno da aktuelna farsa sa formiranjem nove Vlade Srbije znači samo nastavak agonije naredne 4 godine.

 

"Life isn't divided into genres. It's a horrifying, romantic, tragic, comical, science-fiction cowboy detective novel."

Kad se u januaru ove godine našao među demonstrantima na Occupy London protestima, Alan Mur se vjerovatno osjećao kao Volt Dizni u posjeti Diznilendu. Naime, svuda naokolo su se nalazili ljudi s maskom glavnog junaka njegovog čuvenog stripa V kao Vendeta (iz 1980.).