Jeste, bilo je važnijih tema, a i ja sam bila malo u gužvi, ali nije red da one koji prate ovu priču ostavim bez nastavka...  Dakle, vilenjaci i njihovi problemi:

 

U tom trenutku do njihovog stola dotrča jedan od dežurnih oficira na carskoj krstarici, i uz neizostavno salutiranje javi kako se ceremonija dodeljivanja dijamantske lente neće održati večeras.
- Zar nisam rekao odmah i danas?! - grmnu car na glasnika kao da je ovaj nešto skrivio.

   

 

         Stao sam ispred njihovih grobova i pokušao da zamislim tu fatalnu noć 22. juna 1963.godine. Ništa. Pokušao sam ponovo. Opet ništa. Moja imaginacija nije bila dovoljna. Ili sam ja loš pisac ili je ta misterija tolika da je neophodno imati maštu onog nenadmašnog, a ludog Edgara Alana Poa.

    

 

Posle tog kratkog sastanka u Vašingtonu rad smo nastavili u psihihatrijskoj bolnici Sent Paul, a zatim na mestu zločina u Vestroudu. Dr Edi Ros je predložio da ja razgovaram sa osumnjičenima, pacijentima kako se on izrazio, jer mene poznaju i za očekivati je da prema meni budu otvoreniji, a ostali članovi tima da razgovor prate skriveni iza onog jednosmernog ogledala.

- Ja komadujem brodom ludaka a ne nekakvom uvežbanom oružanim silom koja je spremna za velike poduhvate! - urlao je imperator koji je, suviše ljutit da bi čekao sopstveni prevoz, krupnim koracima grabio prema prostranom dvorskom kosmodromu dok je ostatak svite, u čijoj krvi nije bilo toliko adrenalina, groteksno potrčkivao za njim.

 

      

   .... u istoriji američkog pravosuđa nije do sada zabeležen slučaj u kome, na malom prostoru od stotinak kvadratnih metara, u roku od nepuna dva sata, petnaest ljudi na monstruazan način ubija drugih osamnaest, a pri tom su ubice i žrtve krvni srodnici prvog stepena....

     Када је далеке 1832. године Вук Караџић написао своје најпознатије писмо кнезу Mилошу, знаменити српски писац оног доба није могао знати да ће оно обележити не само историју његовог времена већ и многе године које су после њега уследиле. Склоњен у Земун, Вук је писмо стварао у трену када би, како каже, најрадије „бежао

 

 Bila je to situacija vrlo retka u policijskoj praksi: imali smo pred sobom žrtve, priznanja osumnjičenih, materijalne dokaze i netaknuta mesta zločina, ali motivi se nisu mogli čak ni naslutiti.

Osećam se malo blesavo - kačim ovo, a niko se ne oglašava?

Za one koji su očekivali nastavak, izvinjavam se što su čekali do danas, bila sam malo u gužvi: 

 

Centralni hol kompleksa Bororovoh palata u Zaparu bio je izuzetno predimezionirana građevina. Imao je veličinu dva fudbalska igrališta i troduplo veću visinu, što je zapravo smanjivalo utisak prostranosti.

Oko četri stotine Elfa zbunjeno su se tiskali na njegovom podu, u podnožiju veličanstvenih kristalnih stepenica. Niko od njih nije ni slutio zašto su bili pozvani i pod oružanom stražom sprovedeni ovamo, jer su sladbenici Araksa iz predustrožnosti bili organizovani na gotovo gerilski način. Svako od njih je poznavao samo svoga mentora, petoricu do semoricu elfa iz svoje ćelije i starešinu od koga je primao naređenja i kome je predavao informacije. Molili su se u tim malim grupama i nisu uopšte imali predstavu o veličini i brojnosti reda.

"Stravičan zločin dogodio se u Vestroudu, malom planinskom mestu u Severnoj Dakoti. Sa pravnog stanovišta sve je bilo jasno- osumnjičeni su priznali svoje delo, materijalni dokazi su bili neoborivi, a istraga je vršena po zakonskoj proceduri. Ipak, federalni tužilac SAD nije podigao optužnicu, suđenje nikad nije održano, a FBI je stavio embargo na sve informacije u vezi sa tim slučajem! Desetak godina kasnije jedan pisac traga za uzrocima zločina do tada nezabeleženog u istoriji američkog pravosuđa. Dolazi do neverovatnih dokaza i saznanja koja bi mogla uneti kopernikanski obrt u neke od temeljnih postulata fizike, filozofije i religije. U raspletu dostojnim velikih majstora žanra, pisac je ponudio rešenje velike enigme. Međutim, pažljivijim čitanjem otkrivaju se i drugi slojevi romana o kojima će mnogi razmišljati i kad sklopi korice ove  čudesne knjige." (Narodna knjiga - alfa, Beograd, 2007)

Žestoka svetlost plave zvede Araksa razjurila je izmaglicu koja se skupljala oko korenja ukrasnog drveća što se uzdizalo iz vode čuvenih vrtova Bororovog zimskog dvorca. U naizgled beskrajnom kompleksu palata od zelenog i žutog mermera dnevne aktivnosti bile su u punom zamahu. Čišćenje prostorija i hodnika, jutarnje vežbe garde, pa i uklanjanje izmeta ukrasnih životinja stvarali su priličnu vrevu u glavnom sedištu carske dinastije Gator.

Najmoćniji elf na svetu probudio se kasnije nego što je uobičavao. Preplivao je jednom dugački bazen i dok su ga dežurne sluškinje brisale i oblačile obratio se princu Kotalu koji se svojski znojio disciplinovano radeći naporne vežbe tradicionalne Evelonske borilačke veštine Per-Ringa: