Najnovije, septembarsko izdanje "REPUBLIKE", glasila gradjanskog samooslobadjanja, objavljuje poučan tekst Gorana Cetinića o poraznom i alarmantnom stanju domaće ekonomije:

Ekonomski antibarbarus

REALNO STANJE PRIVREDE SRBIJE

Istorijskoj i političkoj mitologiji, duboko ukorenjenima u društvu, pridružio se novi fenomen: ekonomska mitologija. Od »moralnog prava da eksploatisana Srbija upadne u monetarni sistem«, preko činjenice da u pregledu privrede Srbije u Wikipediji

Update:  Maki je pušten večeras iz pritvora, nakon što je predsednik Srbije Boris Tadić potpisao odluku o pomilovanju, javljaju agencije

Mislim da u Srbiji svako zna ko je Maki - Bogoljub Arsenijević, umetnik, hajduk i podvižnik u borbi protiv Miloševićevog režima. Da bi se u Srbiji uspostavila demokratija, Maki je rizikovao svoj život. Takvih je bilo malo. Individualnih herojstava u borbi protiv Miloševićevog režima je bilo jako malo. Svi su se strašno plašili, s razlogom. Maki se borio mnogo pre nego što su mase izašle na ulice da smene diktatora. Bio je hapšen, zatvaran, zlostavljan, progonjen, osuđen.

 

Колико беџ стварно (не)одређује једног политичара се савим лепо може видети на "примеру" Томислава Николића. Док га је носио (беџ) на политичкој сцени Србије је представљао обично другоразредно страшило које је служило као мобилизатор за лење гласаче Демократске странке. "Ако у недељу не померите задњице из фотеља доћи ће вам Шешељов посилни на власт па се ви после чешите где вас не сврби". Идеални предизборни слоган коме је Томислав лепо доприносио увек спреман да бубне неку бедастоћу чисто да подсети људе колико је бесмислена идеја да се "уљудио".

............................................

"...али Тома је смешан, ако се сећаш Бетмена 2, са Дени де Витом, у улози Пингвина...као отмен и уредан, а када му покажеш рибу подивља и једе као звер..."

copyright by my brother 

..........................................

Odluka da nekom replicirate: "kakav serator" (na ovom blogu pre dva dana) ili pak da nekog naružite na "vama svojstven" način, je izraz neotesanosti, prostakluka, vulgarnosti, divljaštva, nepismenosti i još mnogo čega drugog. Naravno ukazuje na nemoć (vašu ako se koristite ovim načinom) da na ljudski i kulturni način: komunicirate sa svojom okolinom (stvarnom ili virtuelnom=blog,forum i sl.), postignete sa sagovornikom dijalog ili pak da sagovornika ubedite u relevantnost vaših stavova po bilo kom pitanju.

Najčešće što sam čuo prilikom

 

 

 

 

 

 

U kratkim crtama ...

- U Srbiji je 1,35 miliona nepismenih ...to bi moglo da znači da nam se ne piše dobro.

- Srbija je postala veliko gradilište ...I dok jedni grade ...drugi su se već odavno ugradili.

- Ispred skupštine je održana parada ponosa ...Zna se da su vojska i državni

Ko je podvalio građanima priču kako će predsedink zvati ministra inostranih poslova na razgovor o ostavci? Priča je prvo osvanula u listu Danas. Pa su je svi ostali mediji preneli bez ikakvog kritičkog preispitivanja. Posle ko, dolazi i pitanje zašto?

Borba u DS-u je počela. Rukavice su skinute. Na jednoj strani su bezimene birokrate i bezlični ministri, partokratija, otelotvorenje IMT-a, moralnog posrnuća države, negativne selekcije, koji ništa ne govore javno jer ih niko i ne poštuje i ne sluša, koji govore kroz lidera LDP-a, kroz bezimene izvore, kroz prijateljske medije, kroz strane "prijateljske" ambasadore, kroz ... Ne sviđaju im se novi ljudi koje podržavaju građani. Koji govore svojim rečima. Koji ne pune svoje džepove. Koji rade u interesu države i građana. Koji će nadam se pobediti.

Srbija u EU za 15 godina, kao poslednja (i to - možda) i nova eksplozija u BiH?

Znam da u blogovima treba izbegavati copy/paste i slične operacije, ali ne mogah da verujem šta pročitah u današnjoj - Politici:

ИНТЕРВЈУ: КРИСТОФЕР КОКЕР, британски стручњак за међународне односе и питања безбедности

Како видите регион западног

Spominju na vijestima godisnjicu napada na WTC. Moj devetogodisnji sin najednom je zainteresovan sta se tacno desilo. Nedoumica. Je li dovoljno velik da mu se objasni, pokaze snimak ili da se prebaci tema na Toy Story ili Olivera. Podsjeca me to na prizor iz Sarajeva, nekada 1992. godine, kada majka zove sina da udje u kucu da bi zajedno pogledali snimke najnovijeg masakra. Tada sam bio sokiran i upravo to mi je ostalo u sjecanju dok sam razmisljao sta da uradim i kako da zatvorim temu o 11. septembru. Da li smijemo djecu opterecivati stvarima s kojima se i odrasli tesko nose? Da li ih uopste mozemo zastiti jer informacije su svuda okolo? Uostalom moze i sam naci na internetu snimke bez mene da budem u blizini i pokusam objasniti sta je bilo i ko je dobar, a ko los. Opet, postavljam pitanje sebi o zloupotrebi djece u politicke svrhe.

       Ovih dana me opet opsedaju analogije i preklapanja...